Političke igre oko generalnog direktora MMF-a

Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda od 24 člana, kao najviši organ u njegovoj hijerarhiji, uoči godišnjeg zajedničkog zasedanja sa Svetskom bankom (virtualno održanog sredinom oktobra ove godine) razmatrao je ozbiljno pitanje – Da li je Kristalina Georgijeva, generalni direktor MMF-a, „kineski čovek”?!

Naime, američka advokatska kancelarija „Vilmer Hejl”, koja je po nalogu Svetske banke sprovela istragu, tvrdi da je Georgijeva, navodno s pozicije izvršnog direktora Svetske banke 2017. godine, izvršila „neprimereni pritisak” na osoblje zaduženo za izradu izveštaja banke, „Duing biznis 2018”, tako da se Kina na globalnoj rang-listi našla za sedam mesta boljoj poziciji.

Od izbijanja skandala sredinom septembra ove godine, Georgijeva, koja je na čelu MMF-a od oktobra 2019, sve vreme je energično demantovala optužbe, uz ocene da je reč o „nečuvenim i neistinitim” navodima. Prema njenoj oceni, koje je navela u pismenoj izjavi upućenoj Izvršnom odboru MMF-a, u izveštaju ove advokatske kuće postoji „pogrešno zaključivanje na osnovu utisaka i mišljenja onih koji nisu imali direktni uvid u odvijanje ključnih događaja”, kao i „oslanjanje na glasine i nagoveštaje umesto na činjenice”.

Georgijeva je negirala navode iz ovog nezavisnog izveštaja, navodeći da u njemu ima „fundamentalnih grešaka” i „zamena teza”. Ona je optužila kancelariju bivšeg predsednika Svetske banke Džim Jong Kima za manipulacije, tvrdeći da je predložila da se podaci Hongkonga uključe u rejting Kine u godišnjoj „Duing biznis” listi za 2018. kako bi Kina bila na boljoj poziciji.

Američki Kongres iskazao je zabrinutost zbog zbivanja na vrhu MMF-a, a nekoliko kongresmena uputilo je pismo ministru finansija Dženet Jelen za zahtevom da se Kongresu (u roku od 30 dana) dostave informacije o kontaktima Georgijeve s Kinezima, a „ukoliko nalazi advokatske kuće budu potvrđeni, Izvršni odbor MMF-a trebalo bi da preispita njenu poziciju na čelu MMF-a.”

Izvršni odbor MMF-a završio je (petosatni) sastanak o budućnosti Georgijeve bez odluke, istakavši da će tražiti više informacija o tvrdnjama da je vršila pritisak na osoblje Svetske banke kako bi promenila podatke u korist Kine. MMF je potom saopštio da je izvršni odbor postigao značajan napredak tokom razmatranja skandala Svetske banke o nameštanju podataka, ali se složio da se zatraže dodatna razjašnjenja detalja u cilju okončanja tog pitanja.

Georgijeva se zbog izveštaja koji je na zahtev Odbora za etiku Svetske banke pripremila američka advokatska kancelarija bila suočila s ozbiljnim pozivima da podnese ostavku, iako je dobila otvorenu podršku nekoliko značajnih evropskih zemalja i većeg broja zemalja Afrike. Neki uticajni svetski mediji su tada izvestili da su SAD i Japan tražile smenu Georgijeve (ne navodeći izvore).

Međutim, MMF je konačno, posle osam sastanaka svog izvršnog odbora, objavio sredinom oktobra da ima „puno poverenje” u vođstvo direktora Kristaline Georgijeve i njenu spremnost da nastavi da efikasno obavlja svoje dužnosti, odbacivši optužbe da je ona u vreme dok je bila na čelu Svetske banke uticala na izmenu podataka za „Duing biznis” listu u korist Kine. MMF je ocenio da argumenti izneti u okviru istrage o nameštanju podataka za publikaciju „Duing biznis” Svetske banke, „nisu ubedljivo dokazali da je generalni direktor imao neprimerenu ulogu u toj aferi”.

Dženet Jelen je, u odvojenom saopštenju, navela da bez „daljih direktnih dokaza u vezi s ulogom Georgijeve nema osnova za promenu rukovodstva MMF-a”. Ali Jelenova je upozorila da će pomno pratiti dalje aktivnosti Georgijeve u MMF-u i procenjivati sve nove činjenice ili nalaze, te pozvala na „proaktivne korake za jačanje integriteta i verodostojnosti podataka” te međunarodne finansijske institucije.

Georgijeva, koja je kategorično negirala bilo kakvu ličnu ulogu u nameštanju podataka za „Duing biznis” izveštaj, pozdravila je odluku Izvršnog odbora MMF-a i izrazila zadovoljstvo što su se članovi tog tela složili da su optužbe protiv nje neosnovane.

Svetska banka je zbog ove afere otkazala dalje izdavanje „Duing biznis” liste poslovnosti, koja je svake godine obuhvatala rangiranje zemalja po ekonomskim reformama i regulativama.

Ovaj skandal pretio je da baci senku na važne sastanke u okviru godišnjeg zasedanja MMF-a i Svetske banke, na kojima su Georgijeva i predsednik Svetske banke Dejvid Malpas imali glavnu ulogu u diskusijama o globalnom oporavku od pandemije virusa korona, rasterećenju od dugova, i o naporima da se ubrza vakcinacija.

Kristalina Georgijeva je 12. generalni direktor MMF-a, s petogodišnjim mandatom od 1. oktobra 2019. Nasledila je Francuskinju Kristin Lagard, koja otišla na mesto predsednika ECB, a prva je osoba iz istočne Evrope na čelu MMF-a od njegovog osnivanja i druga žena na najvišoj funkciji u ovoj instituciji. Georgijeva, bugarski državljanin, političar desnog centra, odrastala je u Bugarskoj tokom socijalizma, a svoju reputaciju izgradila u Svetskoj banci. Studirala je političku ekonomiju i sociologiju na Institutu za političke nauke „Karl Marks” u Sofiji. Po završetku studija 1976. dobila je stipendiju Britanskog kulturnog centra za studije na Ekonomskom fakultetu u Londonu, gde se prvi put susrela s kapitalizmom. Poznata je kao „direktna osoba”, promotorka polne ravnopravnosti i borbe protiv klimatskih promena.

Pojedine strukture u MMF-u, uključujući i delove najvišeg rukovodstva na čelu s dinamičnom i agilnom Georgijevom, čvrsto zastupaju stav da MMF izvedu iz „letargije” u koju je već godinama zapao i da se, sem njegove „kozmetičke reforme”, konačno počne da bavi efikasnijim pristupom politike finansijske i druge tehničke pomoći zemljama članicama, a da ne bude samo „svetski finansijski policajac”, koji čvrsto drži u rukama „palicu” Volstrita i isteruje dugove zaduženih siromašnih zemalja.

Posao Georgijeve dodatno je otežan zbog tvrdog stava SAD (koje s najvećom kvotom i glasačkom snagom jedine imaju pravo veta u MMF-u) i protivljenja bilo kakvim suštinskim reformama, koje bi ugrozile njenu vodeću poziciju u svetskoj ekonomiji i finansijama.

Razloge za neosnovane optužbe Georgijeve, najverovatnije, treba tražiti upravo u njenoj borbi da se sprovede korenita reforma MMF-a, koju uporno odbija Amerika, pa joj je, u stvari, smestila aferu ne bi li ona odstupila s pozicije šefa najuticajnije svetske finansijske institucije.

Pomenimo ovde i da je raniji generalni direktor MMF-a Francuz Dominik Stros-Kan, koji je bio reformski orijentisan i najavio fundamentalni zaokret u ekonomskoj filozofiji MMF-a, da umesto slobodnog delovanja tržišta, to treba da bude „kombinacija tržišta i državne regulative”, 2011. zbog privatne afere u njujorškom hotelu morao da podnese ostavku, iako je kasnije sud u Njujorku odbacio optužbe protiv njega, a mediji pisali da se radilo o nameštaljci. Tako su njegovi reformski predlozi u MMF-u ostali mrtvo slovo na papiru.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista