Džungla na šabačkom asfaltu

U Mocartovoj ulici u Šapcu, paralelno s parkom u Ulici Žike Popovića, nalazi se napuštena kuća s dvorištem na broju 27.

Stoji godinama s razvaljenom ogradom, neodržavana, ni plac oko nje ni sama kuća, kao ruglo te ulice, svih žitelja našeg dela grada, a „na ponos” mesne zajednice, komunalne službe grada, ili već neke „institucije sistema” koja je nadležna za održavanje ulica grada u stanju upotrebljivosti.

Bila je ta kuća, dok se nekako moglo prići i ući u nju, mesto okupljanja narkomana, skitnica, beskućnika... Od kada je ovoliko zarasla u šiblje, šipražje, korov, liči na prašumu, nije više ni stecište društva s margine. Ne mogu da joj priđu. Ne dolazi niko, osim pacova i ostale gamadi, kažu nam komšije te oronule i devastirane kuće.

Šipražje, korov i trava stigli su do kolovoza. Trotoarom ispred te kuće celom dužinom se ne može proći, mora da se siđe na put. Zjapi sve to kao rugoba jedne lepe gradske ulice.

Prvi komšija te „džungle” jedva da je progovorio koju reč na naša pitanja. Kako je moguće, ako gradska odgovorna služba ne zalazi u ovaj kraj i ne zna za ovo ruglo, da on nije ništa preduzeo da se to, bar iz zdravstvenih razloga, dovede u red?

Reče da ne vredi, vlasnici kuće su davno pomrli; naslednici – njih šestoro, sedmoro – žive u nekom selu i „ne mogu da se slože”. Valjda oko nasleđa.

Prolazimo tuda možda već 10 godina. Izgleda kao da u ovom gradskom jezgru ta ružnoća i izvor zaraze nikome ne smeta, ili ne umeju, neće, ne mogu da to leglo pacova, zmija i ko zna čega još u toj „prašumi” urede kako zahteva „protokol” života u gradu.

A, primera radi, u Novom Selu, u opštini Loznica, godinama redovno dobijamo opomene da se grane drveća nadnete nad sokak iz naše avlije iseku. Da ne smetaju velikim poljoprivrednim mašinama koje prolaze tim puteljkom na svoje njive.

Ovo ruglo u Mocartovoj izgleda ne smeta nikome, a trebalo bi da se upristoji na račun Opštine Šabac. Ceh da se ispostavi naslednicima koji „ne mogu da se slože” oko nasleđa – svakom pojedinačno, valjda im se znaju imena i prezimena, mesto boravka, iako nije možda održana ostavinska rasprava iza pomrlih vlasnika ove kuće.

U pravnoj, civilizovanoj državi tako bi trebalo da se uradi.

Lepa Petrović,
Šabac