Razvrstavanje otpada pod zemljom

Da podzemni kontejneri nisu otišli u istoriju i da će i ubuduće imati jednu od glavnih uloga u razvrstavanju i reciklaži otpada pokazuju i dugoročni gradski planovi. Prema tim planovima koje je usvojila Skupština grada, podzemni kontejneri biće postavljeni na svim centralnim opštinama da bi sugrađani imali mogućnost da odmah razvrstavaju otpad. U podzemne kontejnere moći će da bacaju odvojeno mešoviti otpad od onoga namenjenog za reciklažu poput stakla, papira, kartona, metala i plastike. Do sada su planovi predloženi za Stari grad, Savski venac i Vračar, a nedavno i za Novi Beograd. U narednih deset godina u Novom Beogradu bi na 643 lokacije trebalo da se ugradi više od 2.700 podzemnih kontejnera.

– Postavljanje kontejnera za reciklažni otpad predstavlja prioritet grada kada je reč o unapređenju sistema upravljanja otpadom, a izrada plana je prvi u nizu koraka uvećanja selekcije i reciklaže otpada. Prednost u centralnim zonama biće upravo u postavljanju tih kontejnera za reciklažu jer to će poboljšati ekološko stanje u prestonici, a i omogućiće svim korisnicima komunalnih usluga da selektuju otpad – kažu u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine koji je pokrenuo izradu ovog plana utemeljenog na dva zakona – Zakonu o upravljanju otpadom i Zakonu o komunalnim uslugama, a proistekao je iz Strategije upravljanja otpadom za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju i reciklažu otpada do 2029. godine i Lokalnim planom upravljanja otpadom grada Beograda od 2021. do 2030.

Osnovni cilj ove strategije jeste da se reši problem otpada na mestu nastajanja i da se poveća iskorišćavanje otpada za reciklažu.

– Prema našim procenama, u Novom Beogradu bi trebalo postaviti 2.647 podzemnih kontejnera. Ali pošto je raspored mreža podzemnih instalacija (voda, struja, gas, telekomunikacije, toplovod…) i saobraćajnica takav, postoji mogućnost da se ugradi njih 2.740 uključujući postojeća 453 za komunalni i reciklažni otpad – rekli su u sekretarijatu.

Kada je reč o Starom gradu, plan je da u narednih deset godina na ovoj opštini bude ukupno 835 podzemnih kontejnera na 160 lokacija, na Savskom vencu 855 na 246 mesta, a na Vračaru 609 na 155 lokacija.

Za sada je ovo deo plana, ali realizacija zavisi od nekoliko faktora – buduće izgradnje određenih objekata, blizine saobraćajnica, ali i zdanja i površina pod zaštitom… Na osnovu toga određivaće se i takozvane mikrolokacije gde bi podzemni kontejneri mogli da budu izgrađeni.

I ostale centralne opštine dobiće ovu vrstu plana, a jedan od ciljeva je, kako kažu u sekretarijatu, da se usavrši i aplikacija koja bi svakom sugrađaninu omogućavala da zna gde i kako može da odloži otpad predviđen za reciklažu koja ima svoju prednost u odnosu na tretiranje ostalog komunalnog otpada jer predstavlja mogućnost ponovnog korišćenja otpadnog materijala koji mogu da se koriste više puta kao metal, staklo i papir.

Prednosti podzemnih kontejnera u odnosu na druge posude za otpad su u tome što su oni veći, što se prazne dva puta sedmično i to uglavnom noću kada ima manje saobraćaja, što iz njih ne curi sadržaj u okolno zemljište, iz njih se ne rasipa smeće niti se šire neprijatni mirisi.

Afera i hapšenja​

Prvih 155 podzemnih kontejnera u gradu postavljeno je 2010. godine. Ali naredne godine u septembru isplivala je afera oko nabavke 1.800 podzemnih kontejnera. Tada je posao nabavke kontejnera nezakonito dodeljen firmama „Blok” i „Blagojevica”. Zbog nezakonite nabavke kontejnera, ali i posla uređenja prostora oko kontejnera koji nikada ove dve firme nisu uradile, „Čistoća” je pretrpela štetu od oko dvesta trideset miliona dinara. Zbog ove afere pet osoba je bilo uhapšeno.