Pouke Škole hipertenzije

U Srbiji od arterijske hipertenzije boluje 48 odsto stanovništva, a među starijima od 60 godina taj procenat raste na čak 60 odsto, upozorila je profesor dr Vesna Stojanov, kardiolog i predsednica Udruženja za hipertenziju Srbije.

Kako se postavlja dijagnoza i leči arterijska hipertenzija, koje posledice visok krvni pritisak ostavlja na sve organe i sisteme u telu, koje komplikacije rešava neurolog, a koje endokrinolog ili psihijatar – bile su glavne teme šeste po redu Škole hipertenzije, održane nedavno u Beogradu. Ipak, profesorka Stojanov uporno je priču o hipertenziji vraćala na značaj prevencije, jer to, kako je rekla, lekari kliničari neretko zaborave. Poručila je da prevencija hipertenzije počinje još od trudnoće, od najranijeg uzrasta, a o njoj treba voditi računa tokom celog života tako što ćemo se truditi da nam ishrana bude zdrava i raznovrsna, unos soli kontrolisan, bez viška kilograma.

I terapija i promena navika

– Nikada samo tablete neće rešiti problem visokog pritiska, ako pacijent ne posluša i ne prihvati takozvane nefarmakološke mere lečenja, odnosno preporuke lekara o ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti. Naši ljudi to teško prihvataju. Zato imamo trostruki paradoks: s jedne strane bolest, koja se lako dijagnostikuje, ostaje dugo neprepoznata, jer pacijent nema simptome i najveći procenat obolelih se ne obraća lekaru. Sledeći paradoks je da i kada se postavi dijagnoza, pacijent neće da uzima efikasne lekove uz objašnjenje da nema tegobe. To je jedan od razloga što naš svaki sedmi pacijent s dijagnozom hipertenzije ima neregulisan krvni pritisak – navela je za „Magazin” doktorka Stojanov.

Podsetila je da je za lečenje važno da lekar od pacijenta strpljivo uzme sve podatke o istoriji bolesti, a prema najnovijim preporukama iz 2018. godine i dopunama iz 2020. u anamnezi od koristi mogu da budu i podaci da li je žena u trudnoći imala povišeni krvni pritisak (da li je postojalo stanje preeklampsije), zatim o kvalitetu sna (da li osoba hrče, jer to može da ukazuje na slep apneu) i kod muškaraca o erektilnoj disfunkciji.

– Postavlja se pitanje i da li je za postavljanje dijagnoze dovoljno samo merenje krvnog pritiska u ambulanti ili je potrebno da se uradi i kućno merenje, odnosno ambulatorni monitoring, kada pacijent nosi holter aparat koji 24 časa meri krvni pritisak. Preporuke iz 2018. godine kažu da već merenje pritiska u ambulanti lekaru daje mogućnost da postavi dijagnozu. „Zlatni standard” je ambulatorni monitoring, ali se iz ekonomskih razloga ne može uraditi svakom pacijentu. Važno je da svaka osoba starija od 18 godina u svom zdravstvenom kartonu ima upisanu bar jednu izmerenu vrednost krvnog pritiska – naglasila je dr Stojanov.

Posebno je podsetila da se pacijentu krvni pritisak ne može meriti onog trenutka kada je ušao u ordinaciju, kao što se ni u kućnim uslovima pritisak ne meri čim osoba stigne iz šetnje ili pošto je obavila neki posao. Mora da postoji period odmora od najmanje pet do 30 minuta.

– Pored toga, aparati moraju da budu adekvatno baždareni i, naravno, ono s čime često kuburimo jeste da manžetna na aparatu kojom se meri pritisak mora da bude odgovarajuće veličine: kada je prevelika ili mala, dobijene vrednosti mogu biti pogrešne. Svakom pacijentu lekar ili medicinska sestra pritisak treba da izmere na obe ruke, u sva tri položaja (sedeći, ležeći, stojeći). Nakon prve izmerene vrednosti, merenje se ponavlja nakon tri minuta, a ukoliko je razlika veća od 10 milimetara živinog stuba, onda treba da se uradi i treće merenje, da bi se dobila prosečna vrednost. Pored ovoga, svakom pacijentu mora da se odredi i srčana frekvencija i treba da se opipaju pulsevi – podsetila je profesorka Stojanov.

Uzbuna već posle 135/85 mmHg

Poslednje preporuke evropskog udruženja za ovu bolest kažu da se arterijskom hipertenzijom smatraju vrednosti krvnog pritiska više od 140 sa 90 mmHg izmerenog u lekarskoj ordinaciji. U kućnim uslovima merenja to su vrednosti od 135/85 mmHg i više od toga. Kada se koristi ambulatorni monitoring, merenje krvnog pritiska tokom 24 časa uz pomoć holter aparata, hipertenzijom se smatraju vrednosti 130/80 mmHg i više od toga.

Kućno merenje pritiska se, kako je rekla dr Stojanov, u doba korone vratilo na „velika vrata”. Ona je podsetila i da je važno da lekar uradi palpaciju svih glavnih i perifernih arterija, a novina u ovoj oblasti je nova metoda: određivanje pulsnog talasa, senzitivnija za otkrivanje krutosti krvnih sudova i ateroskleroze, kao i oštećenja nekih važnih organa.

Početnu dijagnozu postavlja lekar opšte medicine. Ako posumnja na sekundarnu hipertenziju ili druge probleme, izabrani lekar treba pacijenta da uputi kod interniste u domu zdravlja, a prema potrebi i dalje u centre za hipertenziju.