Ko će se kandidovati za predsedničku trku

Važno je ponuditi veoma dobrog kandidata za predsednika, zato što će sledeći izbori, parlamentarni i gradski, biti na neki način u senci predsedničkih, ocenjuje Bojan KlačarPolitičke partije vlasti, ali i veći deo opozicije nešto malo više od tri meseca do izbora još ne izlaze s imenima svojih najjačih izbornih aduta. Da će trčati predsedničku izbornu trku, najavili su za sada lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović ispred koalicije NADA i Boško Obradović, lider Dveri. Ostali taktiziraju i čekaju povoljan trenutak da obelodane kandidaturu i verovatno se čeka kada će to uraditi vladajuća koalicija, pa će onda i sve opozicione partije i koalicije predstaviti svog kandidata.

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da je za dobar rezultat na izborima vrlo važno ponuditi veoma dobrog predsedničkog kandidata. „To govorim zato što će sledeći izbori, parlamentarni i gradski, biti na neki način u senci predsedničkih. Glavni razlog za to je što će u predsedničkoj trci učestvovati najjača politička figura – Aleksandar Vučić”, kaže Klačar. Navodi više razloga zbog kojih su dosad samo dve političke opcije izašle sa svojim predsedničkim kandidatima i zašto svi čekaju šta će uraditi naprednjaci, kada znaju ko će biti njihov predsednički kandidat. Najvažniji je taj, što se tiče jednog dela opozicije, da tog kandidata nemaju.

„Siguran sam da su u opticaju brojna imena i da se pregovara s nekima, ali da još nemaju tog kandidata. Najava predsedničkog kandidata mora da bude praćena i nekim bitnim događajem i to je nešto što nije dobro organizovati u pretprazničkoj atmosferi kada će se ta najava vrlo brzo zaboraviti”, navodi Klačar. Jedan od razloga zašto opozicione partije ne predstavljaju svoje kandidate i ne otkrivaju svoje karte jeste što čekaju da to prvo uradi vladajuća koalicija. Čeka se rezultat dogovora SNS-a i SPS-a da li će nastupiti na jednoj ili dve izborne liste na parlamentarnim izborima.

„Niko ne može najaviti predsedničkog kandidata ako nema odgovore i na pitanja za strategiju za parlamentarne i beogradske izbore. Nije realno da se sada izlazi s parcijalnim rešenjima za predsedničke kandidate, a da nemaju rešenje ko će, recimo, biti nosilac izborne liste u Beogradu. Očigledno je da se čeka da stranke postignu finalne dogovore o izborima, pa tek onda da se predstave predsednički kandidati”, objašnjava Klačar.

Ako je suditi po aktivnostima političkih partija i po porukama koje šalju njihovih lideri, moglo bi se pogrešno zaključiti da će izbori biti održani krajem sledeće godine, a ne 3. aprila. Iako će, po svemu sudeći, kampanja za mesto na Andrićevom vencu staviti u drugi plan vanredne parlamentarne, pa i beogradske izbore, veći deo opozicije se ponaša kao da ima jakog izbornog aduta koji će, tvrde oni, sigurno dovesti do drugog izbornog kruga, a tamo, ubeđeni su, sigurno pobeđuje njihov kandidat.

U redovima vladajuće Srpske napredne stranke zvanično još nema kandidata, mada su svi istaknuti funkcioneri dali bezrezervnu podršku aktuelnom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i za novu kandidaturu. Očekivalo se da će to biti ozvaničeno na izbornoj skupštini u novembru, ali do toga nije došlo. I dok se očekuje da to i formalno bude objavljeno, Vučiću je otvorenu i nedvosmislenu podršku za predsedničku trku dala i koaliciona Socijalistička partija Srbije. Naime, prvi čovek socijalista Ivica Dačić rekao je da ta stranka neće imati svog predsedničkog kandidata, već da daju podršku, i ovog puta, kandidatu naprednjaka.

Lider socijalista kaže da do prave kampanje ima još mnogo vremena i da se još ne zna ko će s kim i kako na izbore. „Još uvek razmatramo da li je bolje izaći na zajedničku listu sa SNS-om ili na dve odvojene liste. U težem smo položaju ako idemo na dve liste, jer ćemo dobiti manju podršku. Od SNS-a još nemam odgovor da li ćemo na zajedničku listu”, rekao je Dačić za K1. Dačić je podsetio da SPS i JS imaju dogovor da podrže jednog predsedničkog kandidata – Vučića.

„Ako budemo imali svog kandidata, to bi značilo da pomažemo nekome da Vučić ne pobedi u prvom krugu. SNS-u odgovara da podržimo Vučića, ali da ne idemo na zajedničku listu. Moj stav je da ili na svim nivoima idemo zajedno ili na svim odvojeno. Neću da se kandidujem za predsednika, ali ne mogu ni da dozvolim da SPS propadne. Ulazimo u nešto što nije dobro za naš rejting, žrtvujemo se da bismo imali zajedničkog predsedničkog kandidata. SPS je u teškom i kompleksnom položaju. SNS bi moje kandidovanje shvatio kao direktno suprotstavljanje Vučiću”, rekao je Dačić.

U redovima opozicije je veoma kompleksna situacija jer postoji verovatnoća da će svog predsedničkog kandidata imati gotovo svaka politička opcija. Još početkom septembra prvi je kandidaturu potvrdio Miloš Jovanović. Najavljuje da će voditi pozitivnu kampanju i nada se plasmanu u drugi izborni krug. Lider Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) Žika Gojković ocenio je da je kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije Jovanović „istinski kandidat opozicione Srbije” na predstojećim predsedničkim izborima. „Govorimo o obrazovanom, pametnom i vaspitanom čoveku, istinskom patrioti. Njegovi kvaliteti su nemerljivi u odnosu na druge kandidate takozvane opozicije. On je sjajan protivkandidat Vučiću”, ocenio je Gojković. Koaliciju NADA, pored POKS-a i DSS-a, čini više od 20 udruženja građana.

Na meti bivših političkih saveznika bio je Boško Obradović kada je 3. oktobra najavio izlazak Srpskog pokreta Dveri na izbore na svim nivoima, i krenuo putem strategije da sebe istakne kao jedinog adekvatnog rivala Aleksandru Vučiću. Dveri su objavile i saradnju s još osam desno orijentisanih organizacija s kojima će kao „patriotski blok” i izaći na izbore. To je još više udaljilo ovaj blok od stranaka okupljenih oko Stranke slobode i pravde, koje su za januar najavile kandidata za predsednika republike.

„Vučića ne može da pobedi niko iz bivšeg režima, već samo dokazani patriota koji nije bio na vlasti. Isto kao što Đinđić nije mogao da pobedi Miloševića, pa je podržao Koštunicu, koji je mogao da uzme i deo Miloševićevih birača, danas nam je potreban predsednički kandidat koga razumeju i za njega mogu da glasaju i oni koji su donedavno podržavali ili još uvek podržavaju SNS. Samo tako opozicija može da pobedi na predsedničkim izborima”, kaže za naš list lider Dveri.

U redovima ostatka desnice očekuje se da će, recimo, Vojislav Šešelj biti predsednički kandidat Srpske radikalne stranke, dok bi svoju popularnost pokušala da materijalizuje Milica Đurđević Stamenkovski kroz prolazak u parlament njene izborne liste koja se, prema poslednjim istraživanjima, nalazi na granici cenzusa. Da je najveća gužva na desnom političkom spektru, svedoči i činjenica da će i Suverenisti imati svog kandidata. Međutim, kako „Politika” saznaje, to neće biti lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović, već bi to mogao biti istoričar Čedomir Antić.

Na levici je trenutno zatišje jer se čekaju istraživanja javnog mnjenja. Najavljuje se da bi predsednički kandidat SSP-a, NS-a, DS-a i PSG-a mogao da bude jedan advokat koji je uživao popularnost, ali ostaje da sačekamo za koga će se oni opredeliti. Do sada su u opticaju bila imena Zdravka Ponoša i Srđana Škora. Sredinom januara biće poznato ko će biti njihov predsednički kandidat.

Kako saznaje „Politika”, u toku su razgovori koalicije okupljene oko ovog bloka partija sa zeleno-levim blokom o strategiji za zajednički nastup na predstojećim izborima, a Aleksandar Jovanović Ćuta iz inicijative „Ekološki ustanak” poručuje da jedna kolona za zelene nije opcija, ali da postoji mogućnost podrške zajedničkom kandidatu na predsedničkim i izborima za gradonačelnika Beograda. Navodi da je podrška moguća ako kandidat za predsednika bude nestranačka ličnost i tvrdi da nisu u toku predizborni pregovori s blokom oko SSP-a o zajedničkim kandidatima ili drugim temama.

Poslednjih nekoliko meseci u istraživanjima javnog mnjenja i izjavama predstavnika ovog dela opozicije izdvajaju se dva imena – Marinike Tepić i predsednika Socijaldemokratske stranke Srbije Borisa Tadića, koji je dva puta biran za predsednika Srbije. Tadić, koji je pre nekoliko meseci nagovestio da bi eventualno mogao da se kandiduje još, zvanično nije prelomio šta će da uradi. „Ostaje mogućnost da se kandidujem na predsedničkim izborima”, izjavio je predsednik Socijaldemokratske stranke, koji je ostavio mogućnost i da ne bude kandidat ukoliko se postigne dogovor u opoziciji za izbore, uz napomenu da je ostalo malo vremena do izbora.

Kome će Nestorović uzeti glasove

Lekar u penziji Branimir Nestorović, koji je u poslednje vreme po kontroverznim izjavama najzapaženiji, odlučio je da osnuje pokret „Vitezovi reda zmaja”. Nestorovićevi „vitezovi” najavljuju da će se, između ostalog, baviti i poboljšanjem položaja dece. Potpredsednik pokreta biće Saša Borojević, poznat po konzervativnim stavovima. Ovaj doktor nije isključio mogućnost da se njegova izborna lista pojavi na izborima 3. aprila sledeće godine i pitanje je samo kome bi ona mogla da „ukrade” glasove. „Nisu rađena takva istraživanja, ali imajući u vidu činjenicu da je dečji lekar, što u percepciji prosečnog srpskog birača dosta znači i uz to kada je reč o pandemiji ima jedan populistički stav, kao i o vakcinaciji, što prija jednom delu populacije, može da utiče na distribuciju glasova stranaka koje su pozicionirane oko desnog centra. Reč je o partijama koje su sklone stavljanju u prvi plan populističkih tema. On bi u tom pogledu mogao da utiče na rezultat kandidata desnice, ali i dalje je njegova kandidatura pod velikim znakom pitanja jer je za tako nešto potrebno jako mnogo tehničkih, logističkih i pravnih resursa kako bi se u toj trci uopšte pojavili”, ističe Klačar.