Polarni medvedi u potrazi za hranom

Ove zime će se verovatno manji broj izgladnelih polarnih medveda uputiti u ruska arktička sela u potrazi za hranom jer niske temperature ove godine omogućavaju životinjama lov u njihovom uobičajenom staništu, tvrde aktivisti za prava životinja.

„Situacija je trenutno mirna. Ove godine se na moru na vreme stvorio sloj leda i polarni medvedi su otišli na sever da love foke”, rekao je Dmitrij Rjabov iz Svetskog fonda za prirodu, a prenosi Tanjug.

U prošlosti je ljude u selima koja se nalaze uz obalu na severu uznemiravao prizor izgladnelih polarnih medveda koji su tražili hranu na deponijama i u kantama za smeće.

Oko 50 medveda zalutalo je u blizini ljudi na arhipelagu Nova Zemlja pre dve godine i bili su tamo nedeljama što je navelo vlasti da proglase vanredno stanje.

Polarni medvedi obično koriste platformu morskog leda kako bi lovili foke. Pošto se sloj leda formira sve kasnije, a otapa sve ranije, zbog klimatskih promena, životinje idu u potragu za hranom na kopnu, rekao je Rjabov za „Dojče pres”. „Prisiljeni su da duže ostanu na obali, a onda je neizbežno da odu kod ljudi – iz radoznalosti i u potrazi za hranom, privučeni mirisima”, objasnio je predstavnik Svetskog fonda za prirodu.

Iako se zovu beli, ovi medvedi nisu bele boje, već je njihova dlaka prozirna. Ona reflektuje svetlost zbog čega se stvara utisak da je bela, dok se ispod gustog krzna nalazi koža crne boje koja apsorbuje toplotu. Svoj plen mogu da osete na udaljenosti od jednog kilometra, a najčešće love foke. Iako su veoma teški, pojedini od njih imaju i više od 400 kilograma, u stanju su da veoma brzo trče – čak 40 kilometara na sat.

Inače, opstanak ovih divova severa i najvećih predatora na Arktiku sve više je ugrožen zbog nestanka njihovog staništa – otapanja leda koje se javlja kao posledica globalnog zagrevanja i čovekove nebrige za planetu. Nova istraživanja pokazuju da se Arktik zagreva tri puta brže od planete u celini, godišnje temperature na njemu sada su 3,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok se Zemlja generalno zagrejala za 1,2 stepena.

Otapanje leda u 2021. godini bilo je najveće u istoriji od kada se vrše merenja, čime se dovodi u opasnost živi svet u ledenom prostranstvu, ali i čovečanstvo: otapanje leda dovodi do povećanja nivoa mora i okeana, čime su ugrožene na stotine hiljada ljudi koji žive u priobalju.

Stručnjaci upozoravaju da bi do 2100. godine Arktik mogao da izgubi čak 89 odsto večitog leda. Kako bi sprečili uništenje planete, na nedavnom međunarodnom skupu posvećenom klimatskim promenama u Glazgovu lideri mnogih zemalja usvojili su nove smernice kojima bi trebalo da se smanji nivo štetnih gasova ispuštenih u atmosferu, uništavanje šuma i druge mere za očuvanje klime.