Amerikanke odlaze u Meksiko zbog abortusa

Posle više decenija tokom kojih su američki aktivisti pomagali ilegalnim meksičkim migrantima došlo je vreme kad se i meksičke aktivistkinje udružuju da bi se našle američkim „migrantima”, tačnije „migrantkinjama” – ženama iz Teksasa koje prelaze granicu da bi abortirale.

Dok se u konzervativnoj, katoličkoj Latinskoj Americi polako stvari menjaju u korist prava na namerni pobačaj, u Sjedinjenim Državama postoje suprotne tendencije. U septembru je meksički Vrhovni sud odlučio da niko više ne sme biti kažnjen zbog ove intervencije. Samo nekoliko dana pre toga u Teksasu je ovaj medicinski zahvat sasvim zabranjen posle šeste nedelje trudnoće, kad najveći broj žena i nije svestan da je u drugom stanju.

Zbog toga pojedine stanovnice Teksasa odlaze u Meksiko da bi abortirale. Na to se odlučuju kako zbog toga što im je susedni Meksiko bliži nego neka druga američka savezna država u kojoj je abortus dozvoljen tako i zbog toga što u Meksiku mogu da računaju na pomoć žena koje su se godinama borile za ovo svoje pravo.

Kako piše „Njujork tajms”, Meksikanke pomažu Amerikankama u Teksasu i tako što im poštom šalju lek za pobačaj u kućnim uslovima. Posle uzimanja „misoprostola” žena ne mora da ide u bolnicu i da s lekarima rizikuje da budu uhvaćeni i osuđeni. Američka Agencija za hranu i lekove odobrila je slanje ovih lekova poštom i to bi trebalo da olakša prekid trudnoće u saveznim državama poput Teksasa, u kojima je abortus u klinikama postao gotovo nemoguć. Pojedine države još se nisu usaglasile s odlukom Agencije za hranu i lekove, pa i dalje zabranjuju slanje leka poštom i prepisivanje „misoprostola” posle sedme nedelje trudnoće. Zaprećene su zatvorska kazna i globa od 10.000 dolara. Ipak, meksičke grupe poručuju da neće odustati i da će se organizovati da pomognu ženama u Teksasu onako kako su se godinama organizovale da pomognu jedna drugoj, dostavljajući tablete kako znaju i umeju. I dok ih jedan deo javnosti u SAD hvali zbog aktivizma, najkonzervativniji i najreligiozniji Amerikanci, oni koji i promoviše zabranu abortusa, upozoravaju da meksički državljani ne smeju da ovako krše američke zakone. Kako su istakli u nekim udruženjima koja se protive pravu na pobačaj, Meksikanci preko granice već švercuju drogu, a sad je počeo i šverc lekova.

Kad je abortus prestao da bude krivično delo u Meksiku i kad je u Argentini krajem prošle godine dozvoljen prekid trudnoće (do 14. nedelje), to je privuklo veliku pažnju u regionu u kojem ovo pravo postoji još samo u Urugvaju, Gvajani i na Kubi. U većini latinoameričkih zemalja legalan pobačaj moguć je samo u retkim slučajevima, dok je u Salvadoru, Nikaragvi i Dominikanskoj Republici uvek zabranjen, čak i u slučajevima silovanja i incesta. Kako su se Meksikanke i Argentinke izborile za svoje pravo uprkos pritiscima Katoličke crkve, osnažile su se aktivistkinje i u drugim zemljama, posebno u Čileu i Brazilu. Regionalni direktor organizacije „Hjuman rajts voč” Hose Migel Vivanko ocenio je da bi promena zakona u Argentini „mogla da ima domino efekat” u Latinskoj Americi. Čile je u septembru preduzeo prve korake u tom pravcu kad je donji dom parlamenta glasao da se raspravlja o legalizaciji abortusa, ali je krajem novembra ovaj zakon ipak odbačen. Tako je u ovoj zemlji pobačaj i dalje zakonski moguć samo u slučajevima silovanja, životne opasnosti za ženu ili kad fetus ne bi opstao.

I pored toga što je Amerikankama pravo na abortus zagarantovano odlukom Vrhovnog suda u slučaju „Ro protiv Vejda” iz 1973, pojedine konzervativne države poslednjih godina pokušavaju da uvedu brojna ograničenja. Država Misisipi nastoji da zabrani ovu praksu posle 15. nedelje i čak vodi i spor pred Vrhovnim sudom, zahtevajući da se poništi presuda „Ro protiv Vejda”. Ukoliko bi se to dogodilo, svaka savezna država dobila bi pravo da samostalno odlučuje o ovom pitanju. Veruje se da bi više od 20 američkih država onda potpuno zabranilo pobačaj ili da bi uvelo maksimalne restrikcije.

Udovoljavajući najreligioznijim biračima, bivši predsednik Donald Tramp imenovao je troje vrhovnih sudija s izrazito desničarskim shvatanjima. Kako procenjuju mediji, sadašnji Vrhovni sud ne samo da ima konzervativnu većinu već možda i najkonzervativnije sudije u svojoj istoriji. Zbog toga nije nemoguće da će delioci pravde davati sve više za pravo državama poput Misisipija ili Teksasa, a možda i sasvim ukinuti presudu iz 1973.