I dalje voli kockanje

Radovan Karadžić jeste promenio socijalni i fizički identitet, ali je uspeo da zadrži ono što čini suštinu ličnosti – svoj psihološki identitet. Jednostavno, on se, poput glumca, transformiše i uživljava u novu ulogu, tvrdi dr Leposava Kron, direktorka Instituta za za sociološka i kriminološka istraživanja i doktor psiholoških nauka.

Naša sagovornica Radovana Karadžića opisuje kao „inteligentnogčoveka, koji jeizuzetno ekstrovertan i ima velike sposobnosti prilagođavanja” i smatra da je u pitanju osoba „izuzetno visoke ego snage i snažnog karaktera”. Ona takođe ističe da mu je socijalni život veoma bitan, baš kao i aktivno učestvovanje u javnom životu.

„Čak i u ulozi najtraženijeg haškog begunca, čoveka čija je glava ucenjena na pet miliona dolara, on se nije odrekao učestvovanja u javnom životu. Držao je predavanja, nastupao na tribinama, objavljivao tekstove pod lažnim imenom, a knjige je, kao što je poznato, pisao pod svojim imenom. Dakle, on je čovek koji ima potrebu da bude izložen javnosti i da ima intenzivne socijalne komunikacije, potrebni su mu aplauzi i drugi ljudi. Kod Radovana Karadžića prisutno je i subjektivno osećanje omnipotencije, odnosno doživljaj sebe kao nekoga ko može sve i kome je sve dopušteno. Treba hrabrosti za život sa potpuno novim identitetom, bez straha da ćete biti otkriveni”, tvrdi naša sagovornica.

Na pitanje – da li je Radovan Karadžić koga danas gledamo u ulozigurua alternativne medicine, u psihološkom smislu, isti onaj Karadžić koji je bio vojni komandant, ona odgovara potvrdno.

„To jeste isti Radovan Karadžić, aliu drugačijim životnim scenarijima irazličitim ulogama. Moguće je da je Karadžić odabrao onaj identitet u kojem je mogao da iskoristi neka znanja i veštine koje poseduje i za koje ima formalne kvalifikacije”, kaže dr Leposava Kron.

Dr Zoran Đurić, neuropsihijatar i psihoterapeut sa Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević” smatra da Radovan Karadžić ima tzv. histrioničnu strukturu ličnosti, koju karakteriše sposobnost lakog prerušavanja, lako uzimanje tuđeg identiteta i sposobnost da sa lakoćom glumi nekog drugog. Njemu su uzimanje i igranje tuđim identitetima bili sinonim za igru, iako je ulog u toj „igri” bio veoma veliki.

– Iz izlaganja njegovih bliskih prijatelja saznali smo da je on strastven pokeraš. Ako je to tačno, to znači da je on osoba koja voli rizik i uživa u izlaganju rizičnim situacijama. Izlaskom u javnost i svojim prerušavanjem on je „izazivao” okolinu da ga prepozna, a kada ga sredina ne bi prepoznala, on se osećao trijumfalno i svemoćno. To je nalik na dečju igru „traže me, a ne mogu da me nađu”, s tim što tu igru igra odrastao čovek – objašnjava Đurić

Naš sagovornik objašnjava da je strah bio osnovni motiv za prerušavanje, ali dodaje da neko ko dugo trpi strah počinje da se ponaša iracionalno – umesto da se krije od ljudi, on počinje da drži predavanja i tribine, zapošljava se kao lekar i na taj način dolazi u kontakt sa velikim brojem ljudi i rizikuje da ga neko prepozna.

– Druga žena u njegovom životu mogla je da bude u funkciji stvaranja drugog identiteta, ali i u funkciji uživanja – zaključuje Zoran Đurić.

Katarina Đorđević