Uvek na novom početku

Trudim se da budem dostupna široj publici, ali da opet ostanem dosledna sebi i stilu koji volim. Moj savet je da se bude uporan, mora da dođe do izražaja sve što je kvalitetno, treba puno vremena ako se hoda nekom stazom kojom se ređe ide, poručuje muzičarka Lena Kovačević.

U ruci ima diplomu amsterdamskog konzervatorijuma, u grlu glas slavuja, u biografiji nastupe sa najpoznatijim orkestrima i muzičarima širom sveta... Ali ima i ono najvažnije za umetnike – snove! I želju da ide dalje, da se ne predaje...

Svake godine, kaže, sanja nove i stare snove, ne gleda unazad, uvek je na nekom novom početku, to je inspiriše... Ovim ohrabrujućim mislima, u svečarskom ambijentu, započinje praznični razgovor za naš list, džez pevačica, kompozitor i tekstopisac Lena Kovačević, koja godinama istrajno stvara, ne posustajući od ne tako lako postavljenog cilja – da kvalitetnim zvukom dopre do što šireg auditorijuma. I u tome je uspela! Pored sjajnih međunarodnih nastupa i pozitivne kritike, uspela je u onom što je još važnije za jednog stvaraoca, a to je da su njene pesme, koje odišu suptilnim preplitanjem džez i pop zvuka, postale prepoznatljive i često puštane na radio-talasima, poput numere „Kafe, kafe”.

Pesme Lene Kovačević rado se slušaju i na svirkama, po klubovima, proslavama, ali i njenim uvek brižljivo osmišljenim nastupima. Sve je veći broj pratilaca na njenom instagram profilu i „Jutjub” kanalu, gledamo je često na TV kanalima, što samo govori da ima nade i da još ima nekog finog sveta koji poštuje kvalitetnu muziku.

Ovih dana gledamo je i kao glumicu u filmu „Nije loše biti čovek” čiju režiju i scenario potpisuje njen otac Dušan Kovačević. Pored toga što je pokazala i glumački dar, Lena je udružila kreativnu snagu sa iskusnim Momčilom Bajagićem Bajagom i Sašom Loknerom sa kojim je i ranije sarađivala. Ovo je prvi put da veliki otac i talentovana ćerka udruže svoje stvaralačke potencijale.

O ovom filmu i zajedničkom projektu, Lena Kovačević u pretprazničnoj euforiji kaže da je bilo pravo zadovoljstvo raditi sa celom ekipom, a posebno sa Bajagom i Loknerom, u njihovom studiju gde su zapravo i nastajali prvi snimci i ideje.

– Mislim da je to bio najkompleksniji deo mog posla na filmu, jer jednom kad smo sve pesme imali snimljene, započeli smo snimanje video-materijala i to je zaista bio uzbudljiv i neobičan proces, ali nalik snimanju muzičkih spotova, sa jednom divnom pričom koja ide u kontinuitetu – objašnjava naša sagovornica.

Neminovno je pitati  – kako je tekla ova porodična saradnja jer mnogi tvrde da je najteže raditi sa bližnjima koji su ujedno i najkritičniji.

Međutim, Lena ima drugačije mišljenje. Tvrdi da je bilo veoma inspirativno i opušteno raditi, i sa Bajagom, ali i sa Duškom.

– Poznajemo se privatno, ali i poslovno naravno, a kad je posao u pitanju zaista se privatno poznanstvo ne računa, imali smo želju i cilj da uradimo dobru muziku i da taj saundtrek mimo filma bude dobar. Upravo je izašao CD, a uskoro i LP. Zadovoljna sam materijalom koji smo dobili i beskrajno mi je drago zbog cele ekipe filma što su prve kritike i reakcije publike fantastične. Očekuju nas premijere širom regiona – dodaje ova umetnica.

Sa osmehom se priseća snimanja, jer je svaki dan sa glumcima bio zanimljiv i potpuno drugačiji, i zbog lokacije, i pesme koju je pevala, ali najsimpatičnija joj je je bila prva scena sa Andrijom Miloševićem kada u besu on jede ruže i kad se od smeha jedva fokusirala na snimanje, otkriva nam.

A da li joj je bilo neobično da stane ispred kamera, jer je ovoga puta morala i da glumi?

– Kamera je odavno oruđe sa kojim se tako dobro razumem, sve što radimo osim snimanja muzike, u našem poslu odvija se često i pred kamerama, od snimanja spotova do koncerata, tako da je to bilo kao i sa mojim kolegama, prirodna atmosfera. Želela sam da im pomognem da dobijemo dobru muziku i da duet koji pevam sa Gordanom Kičićem valja, Bajaga je zaista uradio divnu muziku, a Duško tekstove.

Film „Nije loše biti čovek” gledaoci su komentarisali kao toplu priču, sa puno emocija, ali i posebnog humora, kakva davno nije viđen na velikom platnu.

– Baš tako i ja doživljavam ovaj film, kao toplu, zanimljivu priču, kao nešto dosta drugačije od dosadašnjih filmova, duhovito, ali i ozbiljno istovremeno. Mislim da smo dobili jedan svež, mlad film koji će se dopasti publici sasvim različitih godina – ističe naša sagovornica.

Neizbežna je i ona dilema sa početka teksta – koliko je teško danas muzičarima koji stvaraju kvalitetnu muziku da opstanu i kako se izboriti za publiku, za kvalitet, za neke nove generacije...?

– Treba biti u korak sa svetom onoliko koliko vam prija, volim muziku koja se trenutno pušta na stanicama i trudim se da budem dostupna široj publici ali da opet ostanem dosledna sebi i stilu koji volim. Moj savet je zaista da se bude uporan, mora da dođe do izražaja sve što je kvalitetno, treba puno vremena ako se hoda nekom stazom kojom se ređe ide...

Iako je došla neka „nova stvarnost”, Lena Kovačević je zadovoljna prethodnom  godinom  jer je mnogo  svirala i u Srbiji i u regionu. Za Novu godinu nastupa u Beogradu...

– Iza nas je zaista mnogo koncerata s obzirom na situaciju, tako da sam zahvalna na pozivima i druženju sa publikom! Okružena sam porodicom, klincima i obavezama koje imamo, pored svih aktivnosti trudim se da imam i trenutke predaha i da život ne svodim samo na jurnjavu... da mi ne projure dani mimo mene.

Takođe, volela bi da u novoj godini ima nove pesme i mnogo druženja sa publikom.

– Prekinuli smo koncerte zakazane u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, daće Bog da se i ti koncerti nastave.

Pozitivne i svetle misli

Lena Kovačević našim čitaocima šalje toplu novogodišnju čestitku:

– Želim Vama i čitaocima zdravlja, sreće, uspeha u poslu, da nam 2022. godina bude lakša i lepša, i želim svima puno pozitivne energije i svetlih misli u trenutku kad je tako puno mraka oko nas.