Primamljivost veza oročenog trajanja

Namerno privlačenje pažnje, dugi pogledi, slučajni dodiri i na kraju neminovan „pad sa sedmog neba” i povratak u realnost, samo su neke od karakteristika koje socijalni psiholozi navode kao suštinu svakog flerta i avanture.

Etnolog dr Iranaus Eibl Eibesfeld jedan je od prvih naučnika koji se bavio fenomenologijom flerta i udvaranja, a svoja istraživanja sproveo je u različitim kulturama sveta, od Brazila i Pariza, do Sidneja i Njujorka.

Saznanja do kojih je došao ovaj naučnik idu u prilog tvrdnjama da na svim stranama sveta postoji univerzalni „jezik” flerta i udvaranja.  

U početku svakog udvaranja, kaže Eibesfeld, preovlađuju neverbalne poruke od kojih je prva „primeti me”, dok se sledeća etapa koja se razvija među neznancima označava kao „bezopasna sam – priđi mi slobodno”.

Ovakvim emotivnim „pregovaračkim procesima”, upozorava naučnik, prethodi snažna fizička privlačnost i dopadljivost koja se smatra pokretačem svih daljih pokušaja.

Rezultati statističkih istraživanja koji su, pre dve godine, rađeni u evropskim zemljama dvostruku „prednost” daju muškom polu. Od letnjih avantura 47 odsto muškaraca i 24 odsto žena imaju velika očekivanja. Neverstva se, potvrđuje istraživanje, dešavaju tri puta češće leti nego za vreme ostalih godišnjih doba.

Mauricijo Bosi, italijanski androlog i seksolog, objašnjava da je, pre svega, reč o tome da ljudi žele da izađu iz zacrtanih okvira, iz situacija koje su okovane jednim mestom, jednim prostorom i jednim vremenom. Ljudi se leti lakše prepuštaju trenutku u kome lako „padaju” njihovi čvrsti stavovi i nestaju strogi principi. Umesto toga, oni ulaze u odnos kod koga jedino što je izvesno jeste neizvesno sutra, piše Bosi.

S druge strane, bez obzira na stepen osvajanja seksualnih sloboda sredinom 20. veka, udvaranje udatim ženama u islamskim zemljama je kažnjiv zločin.

Šta nas to podstiče da sa neverovatnom lakoćom uletimo u zagrljaj potpunog stranca i da bez ikakvih kočnica komotno podelimo svoje skrivene misli, zapažanja, osećanja?

Kako svoje srce da ispunimo lepim momentima, a da ga istovremeno i sačuvamo od emotivnih „požara” koji često, silno i iznenada umeju da planu baš u letnjim mesecima?

Razmena „temperature tela”

Psiholozi, uglavnom, letnje avanture definišu kao razmenu seksualne energije i „temperature tela”, ne osporavajući da ljubavi koje se rađaju daleko od gradskog asfalta, neometane diktatom svakodnevice, umeju brzo da zažive, ali i da se brzo ugase .

Međutim, letnje romanse imaju šansu da potraju i na „duže staze”, ističu lekari za dušu, ukoliko se tačno odrede ciljevi i svrsishodnost veze, što ni za jednu stranu u „emotivnom dvoboju” nije lak zadatak.

Mr Marjana Popović, klinički psiholog i psihoterapeut, kaže da letnje avanture nemaju za cilj izgradnju ozbiljnog, stabilnog i dugoročnog emotivnog odnosa, već je njihova glavna funkcija da se ljudi zabave, oslobode pritisaka i stega koje tokom godine nose i potiskuju u sebi.

– Ljudi su na odmoru oslobođeni od svih obaveza, satnica, dnevne rutine. Imaju više vremena i bolje su raspoloženi. Žele sebi da priušte neko uzbuđenje, nešto novo i spremniji su na flert nego inače. Mlade osobe to ipak lakše prihvataju i manje stegnuto doživljavaju. Problemi nastaju kad jedan od partnera previše ozbiljno shvati nešto što je počelo kao zabava – kaže Popović.

Prema načinu na koji se flertuje, mogu se prepoznati istinske okosnice „demokratskog emotivnog procesa, jer tu „niko ne želi da dominira, ali ni da pobegne”. Sa podjednakom ushićenjem „mig” osobe suprotnog pola čekaju „slobodni strelci” i oni koji su godinama u braku. Da li, pitamo Popovićevu, uspešno flertovanje, određuje nečiju vrednost na „tržištu emocija”?

To praktično znači da ljudi nastoje da dobiju priznanje za svoj fizički izgled od nekog drugog, njima nepoznatog. Oni žele da ih neko prepozna kao dovoljno lepe, seksepilne, erotične i da kroz tu sliku dobiju potvrdu svog seksualnog identiteta. Letnje avanture mogu pozitivno da deluju i na osobe koje su počele da se erotski „gase”. Treba znati, međutim, da letnje romanse imaju svoj početak i svoj rok trajanja – upozorava naša sagovornica.

Priznati ili prećutati ?

Za razliku od ozbiljnih veza, ljudi lako i bez većih otpora ulaze u avanture, delimično i zbog toga što one ne traže velika odricanja i ne zahtevaju ozbiljan emotivni angažman.

Da li, sledeći Kantov „moralni zakon u nama”, kratkotrajnu romansu treba priznati dugogodišnjem partneru ili ipak prećutati, pitamo Marjanu Popović.

Nekim ljudima se možda čini da ako su daleko od svog bračnog ili bliskog emotivnog partnera, njihova prevara može da ostane skrivena. Uopšte govoreći, ljudi su češće skloni da se priklone igrama skrivanja, a pogotovo kada je reč o prevarama. Međutim, ima osoba koje otvoreno priznaju šta se desilo. Takve ličnosti imaju jak karakter i hrabrost da prihvate posledice. Naravno, sve to zavisi od kvaliteta emotivnih odnosa koje ljudi imaju. Prolazna avantura ili iznenadni flert sa strane ponekad učvrste, a ponekad mogu i da rasture postojeću vezu – naglašava Marjana Popović. Prema njenom mišljenju, letnje avanture ne samo što su „izduvni ventil” od svakodnevnih zamornih profesionalnih i privatnih obaveza, već u braku mogu da budu i svojevrsni test poverenja kroz koji prolaze osobe koje nose burmu na ruci.

Avanture ovog tipa pružaju priliku da se doživi nešto što je, možda, nemoguće sa stalnim partnerom. Ali, kako god to gorko zvučalo, one mogu da pomognu da shvatimo da naš partnerski odnos nije dovoljno kvalitetan. Mogu da budu putokaz šta treba menjati ili usavršiti – zaključuje mr Marjana Popović.