Ljubavni ples vetruške

Širom Evrope, Azije i severne Afrike može se pronaći jedna od najmanjih ptica grabljivica – vetruška. Odrasli primerci ove vrste sokola teški su od 150 do 200 grama i dugački tridesetak santimetara, dok im je raspon krila oko 80 santimetara. Ženke su nešto krupnije od mužjaka, a, pored toga, razlikuju se i po boji. Perje im može biti sivkasto ili braonkasto i na leđima je tamnije nego na grudnom delu. Glava i rep mužjaka obično su prekriveni perjem plavosivih nijansi, dok kod ženki preovlađuje kestenjasta boja. Mlade ptice oba pola liče na ženke, ali im je perje svetlije boje. Vetruške ispod očiju imaju crnu tačku ili prugu, koja im omogućava da bolje vide, umanjujući odsjaj sunca.

Ove ptice žive u šupljinama drveća, na seoskim imanjima, a pošto im je čovek uništio mnoga prirodna staništa, česti su gosti u gradovima, gde se mogu naći čak i u višespratnicama. Vetruške ne svijaju gnezda, već se useljavaju u napuštena gnezda drugih ptica, koja popravljaju da bi svom potomstvu obezbedile dom.

Parovi ovih ptica dugo ostaju zajedno i najčešće se sparuju za ceo život. Samo retki mužjaci lutaju od jedne do druge ženke. Sezona parenja počinje u proleće, kada se mužjaci u vazduhu šepure pred ženkama. Parovi vetruški neposredno pre parenja mogu da se vide kako zajedno lete visoko, a zatim naglo poniru ka gnezdu. Od početka udvaranja, pa sve dok ne snese jaja mužjak ženki na poklon stalno donosi hranu.

Ženka snese tri do sedam jaja, na kojima leži oko mesec dana. Kad se mladi izlegu, otac u prvih nekoliko dana donosi hranu do gnezda, ali ptiće hrani samo majka. Zatim roditelji dele obaveze, pa na smenu odlaze u lov.

Vetruške najčešće love tako što osmatraju iz vazduha, sa visine od 10 do 20 metara, a zatim se ustreme na plen i zgrabe ga oštrim kandžama. Najveći deo njihovog jelovnika čine voluharice i miševi, a ponekad love i sitnije ptice. Vodozemce, reptile, bube i skakavce hvataju hodajući i pažljivo osmatrajući i osluškujući kako bi ih pronašli. Da bi mogli da uoče plen na tlu, ove grabljivce love na područjima koja su obrasla travom i niskim rastinjem. Kada ulove više nego što mogu pojedu, vetruške skrivaju višak hrane, ostavljajući je za dane kada ne budu imale sreće u lovu.

Mladunci prvi put napuštaju gnezdo mesec dana pošto se ispile, ali i dalje zavise od roditelja, koji im donose hranu. Da bi mlade ptice usavršile tehniku letenja i naučile da love, potrebno je mnogo vežbanja, koje ponekad traje i po osam nedelja. Vetruške polno sazrevaju kad navrše godinu dana, ali najčešće sačekaju naredno proleće kako bi se parile. Mlade i neiskusne ptice često završavaju kao plen krupnijih sokola i sova, a na njihov životni vek utiču i zagađenje i uništavanje prirodnih staništa. Nije retko da, dok love, nastradaju i tako što na njih nalete automobili. Zbog opasnosti koje ih vrebaju, dve trećine vetruški u divljini žive kraće od dve godine, dok najdugovečnije ptice mogu doživeti i petnaestak godina.

D. D.