Vladavinu prava sami stvaramo

Bliži se referendumsko izjašnjavanje građana o promenama Ustava. Očigledno je da se ove promene pravnog i političkog temelja naše države i društva ne nalaze u centru političke i medijske pažnje u Srbiji. Štaviše, i oni koji se oglašavaju povodom ustavnih promena pažnju javnosti uporno skreću sa sadržine ustavnih amandmana na teme kao što su „pitanje legitimiteta sadašnjeg sastava Narodne skupštine”, „skrivene namere iza promene Ustava” ili na „uticaj EU i Venecijanske komisije na proces promene Ustava”.  Ne sporeći da takva nastojanja  i napori predstavljaju vid legalne i legitimne političke borbe za vlast smatram da u cilju demokratskog izjašnjavanja građana potrebno je učiniti napore i u pravcu da se ukaže na konkretnu sadržinu ustavnih amandmana, kao i na značaj, garancija i uslova za ostvarivanja nezavisnosti sudske vlasti kao temelja vladavine prava u Srbiji.

Kada je reč o sadržini ustavnih amandmana, njihova suština se ogleda u tome da se odredbe Ustava menjaju u pravcu da se smanji formalnopravna mogućnost najviših organa političke vlasti (Narodne skupštine, odbora Narodne skupštine, vlade i ministarstava, i njihovih funkcionera) na izbor i razrešenje pravosudnih funkcionera (sudije, predsednici sudova, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca) kao i na izbor članova državnih organa koji vrše gro-nadležnosti u vezi sa statusnim pitanjima pravosudnih funkcionera, Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST).  U slučaju sudija i sudova nova rešenja trebalo bi da omoguće da se sve odluke u vezi sa statusnim pitanjima sudija donose bez neposrednog učešća predstavnika političkih grana vlasti, dok bi u slučaju javnih tužilaca i njihovih zamenika došlo do smanjenog uticaja predstavnika političke vlasti na statusna pitanja. Prema izraženom mišljenju predstavnika političke vlasti u Srbiji, kao i strukovnih udruženja sudija i tužilaca, ovim promenama će se unaprediti nezavisnost, odnosno samostalnost sudova i javnog tužilaštva u Srbiji, kao i da će depolitizacija pravosuđa doprineti efikasnijem radu pravosuđa. Oni kritičari ustavnih amandmana koji su se bavili i sadržinom novih rešenja uglavnom ukazuju na to da preko izbora „istaknutih pravnika” u VSS i VST od strane Narodne skupštine i dalje postoji mogućnost političkog uticaja na rad tih pravosudnih organa. Nadalje, neki drugi kritičari ističu da obezbeđivanjem da predstavnici sudske vlasti samostalno odlučuju  o statusnim pitanjima, bez učešća i nadzora demokratski izabranih političkih organa vlasti sudstvo će postati država u državi, bez demokratske kontrole naroda, kao krajnjeg nosioca suverenosti.

Uveren sam  da odgovarajuća analiza ustavnih amandmana zahteva više od prostog upoznavanja sa sadržinom predloženih ustavnih odredaba. Potrebno je ukazati i na to da je vladavina prava – čije manjkavo ostvarenje predstavlja hroničnu prepreku ukupnog napretka Srbije od osnivanja moderne srpske države – je nezamisliva bez nezavisnog, a dodao bih i stručnog i nekorumpiranog sudstva. Nezavisna sudska vlast, nezavisni sudovi i nezavisne sudije kao nosioci sudske vlasti su temelj ostalih elemenata vladavine prava: podele vlasti, ljudskih i manjinskih prava, ustavnosti i zakonitosti. Kao što nema vaterpola bez znanja i umeća plivanja (bez obzira na fizičku snagu, izdržljivost,  tehnike šuta i taktičku spremu sportista) tako, nema ni vladavine prava bez nezavisne sudske vlasti.

U Srbiji nema iole ozbiljnog političara, novinara ili pravnika ko bi osporio potrebu i značaj ostvarivanja vladavine prava, odnosno ko bi negirao da u Srbiji imamo ozbiljan problem sa ostvarivanjem ovog načela našeg Ustava. Ipak, ono o čemu se ne govori, odnosno oko čega nema konsenzusa, jeste, kako da se postigne vladavina prava, odnosno njen temelj, nezavisnost sudske vlasti. Vladavina prava nije mašina ili medikament koji se može kupiti negde u svetu, i uvesti u Srbiju, štaviše, vladavina prava se ne može ni nametnuti od strane međunarodne zajednice ili neke velesile. Vladavinu prava možemo stvoriti samo mi, sami, upornom borbom protiv arbitrarne političke vlasti i moći, protiv korupcije i samovolje pojedinaca, jačanjem institucija, razvojem opšte političke i ustavne kulture. Nažalost, vladavinu prava i nezavisno sudstvo nećemo ostvariti ni uspešnim referendumom i ustavnim amandmanima.  U krajnjoj liniji, ustavni amandmani su papiri, dokumenti, deklaracije, za njihovo ostvarenje potrebno je njihovo razumevanje, poštovanje, primena i po potrebi efikasna zaštita. Upravo je to najveća prepreka na putu ostvarivanja vladavine prava i nezavisnog sudstva u Srbiji.

Verovatno ću se zameriti nekim svojim kolegama sudijama, tužiocima i drugim pravnicima ako kažem, da upravo oni predstavljaju nezaobilaznu kariku u oživljavanju deklarisanog principa nezavisnosti sudske vlasti i vladavine prava. Niko ne može umesto nas sudija da obezbedi integritet i nezavisnost sudija i sudova. U prirodi je čoveka da kada stekne moć i vlast onda teško prihvata pravna ograničenje te moći, odnosno prava i slobode drugih. Vladavinu prava moramo izboriti svi mi, niko je neće pokloniti. Biti sudija, znači biti spreman da sudimo po Ustavu i zakonu, a ne po volji vladara i moćnika, biti spreman donositi žrtve, znati odupreti  raznim pritisci i očekivanjima.

Šesnaestog januara možemo stvoriti donekle povoljnije ustavnopravno okruženje za ostvarivanje nezavisnosti sudske vlasti, ali naš  istinski ispit zrelosti sledi tek nakon toga.

Autor je redovni profesor ustavnog i upravnog prava i sudija Ustavnog suda