Izbori, vrednosti i vlast
Kada danas bacimo pogled na majske parlamentarne izbore lako ćemo zaključiti da su „proevropske” stranke u borbi za glasove ponajviše isticale evropske vrednosti, jer one, navodno, nedostaju Srbiji. U tome je prednjačio govornički sloj stranke LDP-a. Sa napadnom konfuzijom političkog jezika oni su najviše pozivali potencijalne glasače da slede „nove vrednosti”. A u te nove vrednosti, govorili su oni, uklapali su se negacija Ustava Republike Srbije, priznavanje nove realnosti Kosova i Metohije (nove države), veća prava za Vojvodinu itd.
Izborne kutije su zatvorene, glasovi prebrojani i postavilo se pitanje koje će stranke da formiraju vladu. Danas na to pitanje imamo odgovor – DS i SPS su politička okosnica nove vlade. Nemali broj građana je bio iznenađen ovakvom partijskom kompozicijom izvršne vlasti. Ali, nije to bilo jedino i poslednje iznenađenje. Konstituisanje opštinskih vlasti, pre svega na području Beograda, pokazalo je da je i nemoguće moguće – u izvršne ograne opština ušli su ruku pod ruku članovi SPS-a i LDP-a. Ova činjenica je od dalekosežnog značaja za politički život u Srbiji. Evo i zašto.
Već na republičkom nivou videli smo da u izvršnoj vlasti učestvuju ,,ljuti neprijatelji” (SPO i SPS). DS je dugo gradio svoj politički uspon na žestokoj difamaciji SPS-a (i SRS-a). Sve ove stranke, kao i ostale, uglavnom su se prepoznavale po različitim vrednosnim opredeljenjima prema individualnom i kolektivnom životu građana Srbije. Te vrednosne razlike su vidljive i na nižim, opštinskim nivoima vlasti. Tačno je da su problemi i pitanja te vlasti drugačiji, ali glavna politička razlikovanja ostaju, jer po čemu bi se formirale opštinske političke organizacije kada bi bile potpuno nezavisne od partijskog centra.
Dakle, na republičkom i nekim opštinskim nivoima spojile su se vatra i voda. Gde su u tom spajanju isparile one političke vrednosti koje su tako žestoko delile političke vođe i njihove pristalice? U institucijama vlasti. To je odgovor. Finale poslednjih izbora pokazuje da je učešće u vlasti pravi motiv političkog delovanja, a vrednosti samo instrument kako bi se stiglo do institucionalne moći. Nema drugog objašnjenja za koaliciju SPS i SPO ili SPS i LDP. Kako se inače, mogu shvatiti savezi stranaka koje su u kampanji odlučno branile teritorijalni integritet Kosova i Metohije, dakle celovite Srbije, i stranaka koje su prihvatile siledžijsko podržavljenje ove pokrajine!
Ovakve koalicije se mogu razumeti sa stanovišta prava stranaka da prave saveze s kim hoće i kako hoće. Ali, mogu li se razumeti iz perspektive biračkog tela i prava građana da očekuju ostvarivanje onih vrednosti za koje su se opredelili na izborima. Ne mogu. Bar u najvećem delu biračkog tela.
Za razvoj političke kulture i morala Srbije od najvećeg su značaja posledice koje će proizaći iz ovakve zaljubljenosti u vlast, a ne u vrednosnu doslednost. Sigurno je da će takva zainteresovanost za vlast odbiti mnoge buduće glasače od političkih utakmica. Zašto bih ja izlazio na izbore kada će ono što je osnovno u mom opredeljenju biti pogaženo. To je logično pitanje birača.
Nadalje, birači će gubiti nadu da će vlast biti u službi opštih izbora. Sve više će jačati uverenje da se političari rukovode isključivo svojim potrebama i prohtevima.
Sledeća posledica ovakvog ponašanja političkih stranaka je bagatelisanje političke odgovornosti. Ako se posle izbora napravi vlast od stranaka koje su zastupale vrednosti socijalne i neoliberalne države, teško se može osporiti prigovor vlasti da je neprincipijelna, nedosledna, bez stvarnih uverenja. Ukoliko to postane većinsko pravilo partijskog ponašanja, svako će reći „svi su političari isti”.
Najzad, prodor neiskrenosti, odsustvo morala, da ne kažem laži u politiku, neizbežna je posledica ponašanja o kome je reč. Kada se politička utakmica u Srbiji posmatra iz tačke sadašnje vlasti, pokazuje se da su sve razlike oko vrednosti i vizija bile maska, fina kulisa, stepenik do vlasti i ništa više. U takvim okolnostima, kvari se javno dobro, odnosno moralno zdravlje nacije. Kada političari na vlasti tako verolomno deluju, zašto bi se ,,mali čovek” koji se bori za podnošljivu egzistenciju ustručavao da postupa na isti način – primarna je lična korist, a sve ostalo je manje skrupulozno ili nikako nije važno.
Sociolog, naučni savetnik