Slikarstvo i kulinarstvo

Specijalno za „Politiku”
Salcburg – Već nekoliko decenija figurativno slikarstvo nalazi se u senci umetničkih formi u trendu, nepopularno viđeno kao zastareli način vizuelnog izražavanja. Protiv ove tendencije ne preduzima se puno, jer se i umetnost, baš kao i moda, usklađuje sa sezonskim parametrima tržišne potražnje. Ko je, i kada, odlučio da figurativno slikarstvo treba poslati u penziju nije više toliko bitno koliko odgovor na pitanje: Kako mu podići cenu i dostojanstveno ga vratiti na scenu?

Rešenjem ove zagonetke se od maja 2005, između ostalog, bavi kulturna asocijacija HangART-7 iza koje stoji austrijski koncern „Red Bul”, a koja je zaživela zahvaljujući predanom angažmanu Liobe Redeker, koordinatora programa i direktora organizacije „Bazis Vin” (najvećeg digitalnog arhiva umetničkih dela u Austriji). Cilj HangART-a-7 je da vrši „stalnu promociju mladih talenata i njihovih karijera” i da putem redovnih izložbi u salcburškom Hangaru 7 – luksuznom poslovno-izložbenom prostoru vlasnika „Red Bula” Ditera Matešica – predstavi najtalentovanije savremene slikare u usponu. Svaka od izložbi se koncentriše na jednu zemlju (ili grad) i od 2005. svoje retrospektive dobili su umetnici iz Austrije, Kine, Španije, Njujorka, Rusije, Južne Afrike, Meksika, Islanda i Švajcarske. U Hangaru 7 je trenutno, kao deseta u nizu, u toku izložba „Delicatesse des couleurs” na kojoj su prikazani radovi savremenih francuskih figurativnih slikara (traje do kraja avgusta) za čiju selekciju se postarala ko-kuratorka An Malerb.

U sklopu ovog događaja, u restoranu Hangara 7 „Ikarus” – takozvanom „holu slave” svetske kuvarske elite – varjaču će čitavog avgusta držati francuski glumac Žerar Depardje, gurman, hobi vinar i gastronom. Zahvaljujući arhitekturi i enterijeru Hangara 7, dobrim delom muzeja letelica i trkačkih bolida koji se nikada ne uklanjaju sa displeja, „Delicatesse des couleurs” je prva kompaktna sinergija umetnosti, kulinarstva i tehnike.

Francusko figurativno slikarstvo, koje je u Salcburgu predstavljeno kroz dela sedamnaest umetnika, može se definisati kao monohromna naracija svedenih piktoralnih ili linearnih formacija. Iako ih razlikuje upotreba tehnika i sadržaja, pa čak i odnos prema fenomenu monohromnosti koji se ne može bez oklevanja vezati za svako od njihovih dela, gostujuće autore povezuje odnos prema bojama i njihova specifična aplikacija, zbog čega je izložbi dat poetičan naziv „Delicatesse des couleurs”. Tako An-Lor Sakrist oslikava neke od svojih platna toliko mračnim tonovima da ona, posmatrana iz daljine, liče na crne monohromije. Pri tome „ikonografija njenih dela posmatrača vodi nazad u romantiku jednog Viktora Igoa ili Arnolda Beklina” (An Malerb). Slično njoj, Sizan Žalenk se poigrava siluetama, senkama i bojama sličnih nijansi koje se talože, prepliću i ponekada zagonetno menjaju izgled predstavljenih motiva.

Slikarstvo Žilijena Benitona, kroz autentičnost scenografije iz Mauritanije, Senegala i pariskih predgrađa, kao i zbog bliskosti prema predelima i ljudima koje oslikava – lebdi između hiperrealizma i voajerizma. Zbog te ekstremne „vidljivosti” motiva i primene intenzivnih boja, Benitonove kompozicije optički zbunjuju posmatrače koji se kolebaju oko autentičnosti naslikanog.

Silven Želinot koristi motorno ulje za svoje svedene kompozicije pozajmljene sa fotografija ljudi, mašina i prirode. Pri tome, ne vodi se estetskim već formalnim kvalitetom odabranog materijala. Što zbog tehnike slikanja, tako i zbog hartije visokog sjaja, ove kompleksne slike od motornog ulja gube svoje jasne konture.

Izloženi su i radovi Armana Žalija, Servan Mari, Olivijea Mamonteja, Žili Polidoro, Loika Ragenesa, Emanuela Režana, Florans Rejmon, Selima Saije, Hjua Alamargoa, Benžamena Brinoa, Nine Čajldres, Silvije Fažfrovske i Silvije Fanšon.

-----------------------------------------------------------

Mirjana Marković u kolažu

Iako nije pokazan na izložbi u Salcburgu, „Politika” je kolaž Nine Čajldres „Sena/Mirjana” (2006) otkrila u katalogu pariske galerije „Bernar Žordan”. Na pitanje zbog čega se Mirjana Marković nekoliko puta pojavljuje u njenim likovnim kompozicijama, umetnica nam je odgovorila: „Jedno vreme sam se bavila Balkanom i u jednom trenutku sam otkrila neverovatnu fizičku sličnost između bosanske pevačice Sene i Mirjane Marković. U kolažima sam ih stavila jednu pored druge kao simbole polariteta dobra i zla, kao dva naličja jednog, na prvi pogled istog, lika.”