Kurtijeva četiri razloga za blokadu referenduma

Manje od deset dana pre održavanja referenduma o promeni Ustava Srbije, u delu koji se odnosi na pravosuđe, privremene prištinske institucije ne odustaju od namere da zabrane građanima u pokrajini da glasaju. Beograd je o ovoj nameri vlade Albina Kurtija obavestio države Kvite i Brisel, ali do sada nije dobio konkretan odgovor. Posebno je interesantno ćutanje Evropske unije, na čiju bi sugestiju i preporuku trebalo da dođe do promena najvišeg pravnog akta, ukoliko tako odluči većina na referendumu 16. januara. Upravo zbog toga čini se da bi unija, koja je i garant sprovođenja Briselskog sporazuma, morala da nađe modalitet kako bi građani koji imaju pravo da glasaju na referendumu ostvarili to svoje pravo.

Da će biti problema u organizaciji najavljenog referenduma na Kosovu, upozorio je sredinom decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovaj potez privremenih institucija je naveo kao jedan od brojnih problema koje imamo u južnoj pokrajini i pritisaka na lokalne Srbe. „Na Kosovu i Metohiji imamo problema sve više, oni su doneli takvu odluku i obavestili nas”, kazao je predsednik Vučić, koji je na otvorenoj sednici vlade tada rekao da će o tome razgovarati s Briselom. „Mi ćemo pokušati da razgovaramo s Briselom, da ih uverimo, da ih ubedimo... Isto kao što smo svaki put kada smo imali izbore na teritoriji naše zemlje tražili da se omogući građanima srpske nacionalnosti da glasaju”, rekao je Aleksandar Vučić.

Kosovski premijer Albin Kurti rekao je da se vlada koju predvodi protivi održavanju referenduma, koji je Srbija najavila za 16. januar, zato što je to, kako je naveo „u suprotnosti sa zakonima i ustavom”.

Dodao je da se taj referendum održava o unutrašnjim pitanjima Srbije i da Beograd nije mogao da izabere lošiji datum od 16. januara. „Imajte na umu da je 15. januara godišnjica masakra u Račku, što srpski zvaničnici kontinuirano negiraju sve do predsednika našeg severnog suseda, a istovremeno se navršava i četiri godine od ubistva srpskog političara Olivera Ivanovića”, poručio je Kurti.

Uprkos tome, vladina Kancelarija za Kosovo i Metohiju konstatovala je da je to još jedno u nizu kršenja ljudskih prava i da je tim povodom uputila zvanično pismo na adrese država Kvinte u kojem su istakli da na ovaj način Kurti gazi osnovna ljudska i građanska prava Srba na KiM. Apelovali su na predstavnike zapadnog dela međunarodne zajednice da iskoriste uticaj i diplomatski kapacitet da Priština promeni stanovište o održavanju referenduma. „Godinama su svi izborni procesi uspešno sprovođeni na KiM, uz asistenciju misije OEBS-a”, istakli su u Kancelariji KiM Milovan Drecun kaže da Beograd čeka i reakciju na odluku Prištine da ne dozvoli sprovođenje referenduma na teritoriji Kosova. „One zapadne zemlje koje mogu trebalo bi da utiču na Prištinu da odustane od ideje da se ne dozvoli referendum na KiM. Time se krše osnovna ljudska prava, a to je i demokratsko pravo da se građani izjasne na referendumu”, istakao je Drecun.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac kaže da je interes EU da se referendum u Srbiji sprovede i da bude organizovan i na teritoriji KiM, koja je bitna prilikom priključivanja uniji. Za „Politiku” kaže da su ove promene nešto što je dogovoreno da se mora izvršiti i može se očekivati da će EU vršiti pritisak i na Prištinu da se izađe u susret kako bi se povećala izlaznost i referendum sa što ubedljivijim rezultatom prošao. „Ne treba očekivati da taj pritisak bude prejak na Kurtija, jer su u EU svesni da će uspeh referenduma zavisiti pre svega od odlučnosti ljudi u centralnoj Srbiji, a na Kosovu i Metohiji, jer Albanci na to izjašnjavanje građana neće izaći. Bitno je da izađe što više Srba iz pokrajine, ali i iz drugih delova zemlje”, kaže Srđan Graovac.

Na pitanje zašto Kurti nema nameru da dozvoli referendum na teritoriji koja je zvanično pod kontrolom UN, Graovac kaže da je to zato što je svestan da neće trpeti dramatične posledice i da nema više Ričarda Grenel, koji ga je posle nepuna dva meseca vlasti, u prvom mandatu, oborio u parlamentu.

„Na taj način on nastavlja svoju dosadašnju politiku održavanja tenzija između Srba i Albanaca. Ovim potezom traži i povod da se specijalne jedinice policije ponovo šalju na sever Kosova ili u enklave s ciljem da se uhapse poznati Srbi i da se možda neko fizički povredi... Sve je to su skladu s njegovom politikom da skladni odnosi između dva narodna nisu mogući i on sam na temelju tenzija i sukoba može da politički prosperira. Cilj je da Beograd prizna nezavisnost Prištine i sve radi u tom cilju. Zato imamo brojne incidente na Kosovu i Metohiji i vodi se jasna antisrpska politika”, ističe Graovac.

A iskusni diplomata Zoran Milivojević kaže da najave Prištine da će da blokira glasanje Srba na referendumu o promeni Ustava 16. januara nisu iznenađenje. Za naš list kaže da postoje četiri razloga zašto privremene prištinske institucije ne žele ovaj referendum. „Albin Kurti po svaku cenu želi da potvrdi državnost i suverenitet Kosova i da na taj način pokaže da Srbija nema uticaj u formalnopravnom smislu da organizuje izjašnjavanje na teritoriji KiM. To je ključni elemenat njegovog političkog stava. Druga stvar, to je deo pritiska i političkog uticaja na prostor koji ne kontroliše, a to je sever pokrajine, u funkciji osporavanja teze o formiranja Zajednice srpskih opština. To bi bila potvrda teze da nema podela na etničkoj osnovi”, kaže Zoran Milivojević.

Kao treći razlog navodi unutrašnjopolitičke razloge i tvrde linije prema Srbiji zbog efekata na rejting pokreta Samoopredeljenje, koji je nedavno doživeo težak poraz na lokalnim izborima. Uz to, ima ozbiljan problem s padom legitimiteta. „Stalno mu iznad glave visi mač prevremenih izbora i, protiveći se održavanju referenduma na Kosovu i Metohiji, pokušava da sačuva svoj rejting i vrati svoju izbornu bazu”, dodaje Milivojević. Navodi da Kurti namerava da se suprotstavlja svemu onome što je u interesu Srbije, pa čak i da dođe u diplomatski sukob sa Zapadom zbog toga.

Zoran Milivojević: Priprema za zabranu izbora

Ukoliko Priština spreči održavanja referenduma, postoji realna opasnost da bi nešto slično moglo da se dogodi i 3. aprila, kada će biti održani predsednički i parlamentarni izbori. Takav postupak bi dodatno radikalizovao situaciju u ovom delu Evrope, za šta bi najveću odgovornost snosio zapadni deo međunarodne zajednice. „Sprečavanje referenduma moglo bi biti, ukoliko Zapad bude ćutke prešao pre toga, i priprema za onemogućavanje održavanja izbora u južnoj srpskoj pokrajini. Imajući u vidi politiku za koju se Kurti zalaže, u pokušaju da potvrdi suverenitet na celoj teritoriji i da osporava nadležnost Beograda u bilo kom smislu, mimo onoga šta je zvanična politika i šta su instrumenti vlasti u Prištini, u tom smislu treba očekivati da će sve druge radnje gde se Srbija bude pojavljivala kao subjekt, i ima legalnost i legitimitet nastupa, na svaki način osporavati”, zaključuje Zoran Milivojević.