Tesla – na majku genijalan, na oca milosrdan

Protin sin, sveštenikov unuk, mitropolitov sestrić – Nikola Tesla, preminuo na Božić 1943, promenio je svet svojim pronalascima, daleko prevazišao granice naroda iz kojeg je potekao, ali vezu sa svojim poreklom, porodičnim i duhovnim, srpskim i pravoslavnim, nikada nije prekinuo. Taj retko izučavani deo široke biografije srpskog naučnika s američkim državljanstvom proučavao je prezviter Oliver Subotić, a plod tog rada je njegova obimna monografija „Tesla duhovni lik”.

Trudeći se da svojim čitaocima ponudi što više izvornih dokumenata i relevantnih studija i izvora, otac Oliver Subotić, koji je uz bogoslovske, završio i studije elektrotehnike, osvetljava nam Teslinu porodicu i njegov duhovni razvoj. Nezaobilazan lik u toj priči svakako je inovatorov otac – ugledni prota Milutin Tesla. Nikola Tesla je svom ocu bio sličan pre svega po vrlini milosrđa, koja je izrazito krasila obojicu, počinje razgovor za „Politiku” prezviter Oliver Subotić.

– Otac mu je bio uzor i u besedničkom umeću, enciklopedijskom znanju, poliglotskom daru, rodoljublju, mirotvorstvu. Treba imati u vidu to da je Tesla kao dete više puta na čudesan način bio izbavljen od velikih opasnosti, zbog čega je prota Milutin bio ubeđen da Bog čuva njegovog sina da postane služitelj oltara i zato je nameravao da ga upiše u bogosloviju. Dodatno, tragičan gubitak starijeg sina Danila učinio je da su roditelji bili jako brižni prema Nikoli, što je uticalo da Milutin bude izričito protiv ideje da njegov sin studira tehničke nauke, smatrajući da će mu naporne studije ugroziti zdravlje. No, upravo je teška bolest, a potom ozdravljenje mladog Nikole učinilo da ga otac, po prethodno datom obećanju, upiše na studije na Visokoj tehničkoj školi u Gracu. Kada Nikola Tesla tokom studija podleže kockarskoj strasti, Milutin ga bodri da nastavi studije, što mu ostaje poslednja želja pred smrt. Ako ovome dodamo i to da je prvu stimulaciju Teslinog intelekta u ranom detinjstvu izveo upravo otac (o čemu sâm Tesla piše u autobiografiji), dobijamo jasan uvid u važan uticaj oca sveštenika na lik i delo sina pronalazača – kaže otac Oliver Subotić.

On napominje da je Tesla bio veoma vezan za svoju majku Georginu – Đuku, svešteničku ćerku iz čuvene loze Mandića, koja je srpskoj crkvi dala na desetine sveštenoslužitelja.

– Dok je prota Milutin bio, po rečima Tesle, „istinski prirodni filozof”, Georgina je bila žena bez formalnog obrazovanja, ali izrazito genijalna i spretna osoba. Tesla je smatrao da je od majke (odnosno od majčine linije Mandića) nasledio genijalnost i pronalazački dar. Na majku je ličio i u pogledu neverovatne posvećenosti radu i izrazito maloj potrebi za snom. Georgina je svog sina zadužila majčinskom ljubavlju – upravo ona ga je otrgla od kockarske strasti tako što mu je u trenutku „krize” dala poslednju ušteđevinu koju je imala kod sebe, poljubila ga i poručila mu da što pre izgubi sve što imaju jer će tako brže i ostaviti kocku. Majčin gest ga je potresao do koštane srži i posle tog događaja Tesla je zauvek raskinuo s pogubnim porokom – ističe naš sagovornik.

On dodaje da je Georginin brat, sveštenik Petar Mandić (potonji mitropolit Nikolaj), bio strahovito važna ličnost u životu Nikole Tesle i omiljeni srodnik.

Ivan Meštrović u svojim memoarima pominje kako mu je Tesla govorio da se i u starosti molio na kolenima, molitvama koje je naučio u detinjstvu 

– On je Teslu u mladosti upoznao s Dekartovim spisima, koji će kroz teoriju etra postati osnov njegovog pronalazačkog pristupa. Ujak ga pomaže materijalno tokom studija, kada se Milutin upokojio, a Tesla održava kontakte s njim i kada postaje najpoznatije ime u SAD (pri čemu ume i da se naljuti ako mu mitropolit ne piše redovno). U vreme kada posećuje Evropu, Tesla duhovni mir i telesni odmor traži upravo kod ujaka (tada arhimandrita) Nikolaja, u manastiru Gomirje. A kada početkom 20. veka Teslina firma upada u ozbiljne finansijske probleme, prvi zajam mu obezbeđuje niko drugi do ujak mitropolit, na koga se Tesla uvek mogao osloniti – kaže prezviter Oliver Subotić.

A kakav je bio odnos prema Bogu i pravoslavlju naučnika koji je pomerao svetove?

– Tesla je hrišćanski identitet, razume se, stekao u porodičnom okruženju. U pronalazačkom periodu on gubi dodir s liturgijskim životom, donekle i stoga što u to vreme nije bilo pravoslavnih hramova na teritorijama gde je živeo i stvarao. No molitveni život je, na neki sebi svojstven način, zadržao tokom celog života – navodi naš sagovornik.

Svedoči o tome i sam Nikola Tesla, ali i njegovi savremenici koji su imali prilike da se sretnu i upoznaju s njim.

– Ivan Meštrović u svojim memoarima pominje kako mu je Tesla govorio da se i u starosti molio na kolenima, molitvama koje je naučio u detinjstvu. U jednom pismu Dž. P. Morganu, Tesla pominje Svetog Nikolu kao svog svetitelja zaštitnika (kako kaže: „najvećeg od svih”) s kojim godinama ima „tihi dogovor da se drže jedan drugog”. S druge strane, kod Tesle su jasno vidljivi i stavovi nastali pod uticajem filozofskih strujanja tog vremena, kao i interesovanje za dalekoistočnu misao, pre svega u pogledu ideja koje su u vezi s koncepcijom etra. U neku ruku, on je pokušavao da spoji hrišćanstvo s tim idejama, zbog čega je umeo da iznosi heterodoksne i kontradiktorne stavove. No i pored tih ekskursa, sebe je uvek smatrao hrišćaninom i jasno je izdvajao hrišćanstvo iz korpusa svetskih religija, smatrajući da je ono jedina religija koja je „nepogrešivo rezultat praktičnog eksperimenta”, a da su sve ostale rezultat „apstraktnog mišljenja” – naglašava Subotić.

Kako je Tesla gledao na svoje poreklo i kako se izjašnjavao, o svemu tome ima sasvim dovoljno dokumenata: i više nego dovoljno da bi se odgovorilo na polemike na čijim kovanicama treba da bude Teslin lik.

– Tesla se u američkoj javnosti dičio srpskim poreklom, Srbima i kraljevskim domom Karađorđevića, i borio se da se sazna istina o vekovnoj borbi srpskog naroda za slobodu. O tome svedoče na desetine dokumenata i članaka. Možemo reći da je Tesla kao retko ko uspeo da na harmoničan način spoji srpstvo i kosmopolitizam, postavši Amerikanac i pritom ostavši Srbin monarhista – kaže prezviter Oliver Subotić.

Sav prihod dobrotvornoj fondaciji

Autor monografije o duhovnom liku Nikole Tesle, kao i izdavač, odrekli su se zarade od prodaje knjige u korist Fondacije „Petar Mandić”, osnovane malo po objavljivanju ovog dela.

– Celokupan prihod od knjige o Tesli usmeren je u pomenutu zadužbinu dobročinog karaktera koja neguje uspomenu na Tesline svešteničke pretke, a ciljevima je usmerena ka afirmaciji uravnoteženog obrazovanja, kroz uporedni razvoj moralnih osobina i intelektualnih sposobnosti mladih. Za ovu godinu je planirano organizovanje prvih škola roditeljstva i dodeljivanje nekoliko stipendija studentima bez jednog ili oba roditelja. Uz božiju pomoć i podršku ljudi dobre volje, nadamo se uspehu – kaže Oliver Subotić.