Obama u prapradedovini

Kada bi nemački birači bili pozvani da se izjasne o izgledima demokratskog kandidata na predstojećim izborima za predsednika SAD, Baraku Obami bi laknulo. Uoči njegove jučerašnje posete Berlinu, empiričari su izračunali da sedamdeset i dva odsto upitanih Nemaca podržava Obamu. Štaviše, tri od četiri tamošnja birača dala bi glas tamnoputom Amerikancu, ako bi se, kojim čudom, kandidovao u Nemačkoj. Izveštači su, takođe, zabeležili da nemali broj Nemaca uzdiše: „Zašto mi nemamo takvog političara?”

Šire gledano, Obama je, kapljicom ili dve krvi koja mu teče u venama, nemačkog porekla. Američki genealog Vilijam Adams Rajtvizner precizno je izračunao da Obamino nemačko poreklo iznosi 4,6875 odsto. Kristijan Gutkneht, iseljenik u prvoj polovini osamnaestog veka iz carske nemačke pokrajine Alzas, tada pod upravom Beča (danas sastavni deo Francuske), bio je prapradeda Baraka Obame, po majčinoj liniji.

Obelodanjivanje podataka o nemačkim korenima Baraka Obame plasirano je juče u udarnim, jutarnjim vestima, ne bi li se što više Nemaca odlučilo da prisustvuje njegovom javnom nastupu u večernjim satima, ispred Stuba pobede. Očekivano je, u najmanju ruku, stotinak hiljada posetilaca. Optimisti su predviđali da će broj Obaminih „gostiju na ulici” premašiti milion posetilaca. Takva razmišljanja, ili nadanja, svejedno, nisu bila bez osnova. Na to ukazuje podatak da je gradonačelnik Berlina naložio zatvaranje saobraćaja na potezu između Brandenburške kapije i Stuba slobode i stavio ga posetiocima Obaminog nastupa na raspolaganje. Ova reakcija smatra se počašću, koja se uobičajeno pruža nemačkim asovima posle velikih sportskih trijumfa.

Za razliku od širokih, izvesno znatiželjnih masa, dolazak Obame propraćen je sa izvesnom rezervom u političkim krugovima. Preovladavala je skepsa o istinitim namerama Obame u slučaju da postane predsednik SAD. Posebno je naglašena principijelna odluka Nemačke – neki govore o opštoj, drugi o ustavnoj obavezi – da svoj angažman u sklopu takozvanih mirovnih misija širom sveta „ne raspinje na širem tapetu” nego što je to do sada bio slučaj. Upravo suprotan efekt, čini se, priželjkivao je Obama. Svojim dolaskom u Berlin, izabranom za prvu adresu evropske turneje, ali i serijom razgovora sa nemačkim političarima, stavio je do znanja tradicionalno više rangiranim evropskim saveznicima, Velikoj Britaniji i Francuskoj, da uz nemačku pomoć namerava da sprovede u delo svoj zacrtani naum o novoj američko-evropskoj saradnji. Takav utisak, odnosno i ispravnost hipoteze, potvrđuje i Obamina odluka da upravo u Berlinu – nikako u Londonu ili u Parizu – održi jedini, planirani govor u javnosti.

„Novo zbližavanje Evrope i SAD”, krilatica Obamine evropske turneje, izvesno nije oduševilo ni kancelara Merkelovu, ni njenog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera. U razgovorima Obame sa pomenutim političarima, proglašenim „ćaskanjem u okviru privatnih poseta”, navodno je konstatovano daleko manje zajedničkih, odnosno dodirnih tačaka, nego što je Obami bilo milo, tvrde nemački izvori. U kabinetu Angele Merkel, primera radi, zaključno je konstatovano da su ona i njen gost imali korisnu razmenu mišljenja o tokovima svetske trgovine i o zaštiti svetske klime... Ovakav opis sadržaja razgovora, posmatran kroz prizmu diplomatskog ophođenja, ne znači ništa drugo već da u razgovorima nije ništa novo i ništa značajno dogovoreno – sve je ostalo na nivou međusobnog uvažavanja.

Za razliku od Obamina tri zvanična domaćina – kancelara Merkelove, ministra spoljnih poslova Štajnmajera i gradonačelnika Berlina Klausa Voverta – nekolicina ključnih političara iz oba koaliciona lagera, sa krila građanske levice i iz demohrišćanskog centra, oštro su kritikovali nivo uvažavanja, ipak, tek kandidata za predsednika SAD. „Šta će tek biti, koji ćemo cirkus prirediti ako uistinu postane predsednik”, zapitao se Peter Ramzauer, uticajni šef bavarske zemaljske stranačke organizacije CSU, inače višedecenijskog partnera demohrišćana na svim izborima. Ramzauer je dodao: „Ne daj bože da jedan izabrani predsednik poželi da mu se priredi sličan spektakl... Na primer turski predsednik Erdogan ili njegov premijer?”

Oštrije reči kritike uputio je prvi retoričar Zelenih Folker Bek. Izrazivši sumnju u primerenost nivoa počasti koji je ukazan Obami u Berlinu, istakao je: „Predsednički kandidat (SAD) koji gradi svoju buduću karijeru, između ostalog, na obećanju da će se dosledno zalagati za opstanak smrtne kazne nije prihvatljiv kao prijatelj jedne evropske nacije... Na kraju krajeva, čak je i u Rusiji ukinut takav vid kažnjavanja.”