Svi putevi Crne Gore i BiH vode u „Otvoreni Balkan"

Dok se sporazumi između Srbije, Albanije i Severne Makedonije u sklopu „Otvorenog Balkana” već primenjuju i najavljuju se nove olakšice, deo političkih predstavnika Crne Gore i BiH i dalje predstavlja ovu inicijativu kao pretnju i odbija svaki predlog da se Podgorica i Sarajevo priključe projektu. Očigledna dobit koje bi ove dve zemlje ostvarile od pristupanja „Otvorenom Balkanu”, o čemu se već govori u tamošnjim poslovnim zajednicama, za njihove političare nije tema, ali je zato prisutna negativna retorika, pa je predsednik Crne Gore Milo Đukanović tu inicijativu nazvao marketingom i idejom iza koje je stvaranje „srpskog sveta”.

Da stavovi zvanične Podgorice ipak nisu do kraja usaglašeni, naslućuje se iz izjava predstavnika tamošnje vlade. U nešto manje oštrom tonu od Đukanovića o „Otvorenom Balkanu” govorio je crnogorski premijer Zdravko Krivokapić, koji je za Tanjug ipak najavio da ta zemlja neće pristupiti inicijativi „Otvoreni Balkan”, da slične inicijative postoje i da se na njih treba fokusirati. Za šefa crnogorske diplomatije Đorđa Radulovića inicijativa ima određene slobode, ali, kako je rekao, još se traže konkretni benefiti od toga. Radulović je rekao da Crna Gora kao najmanja država u regionu pre nego što pristupi bilo čemu „treba da ima poseban oprez prema tim stvarima”.

Premijer, potpredsednik vlade, ministri i on, istakao je, različito gledaju na inicijativu „Otvoreni Balkan”. Da u Crnoj Gori postoje neslaganja u pogledu na pristup inicijativi, potvrdilo je izlaganje potpredsednika vlade Dritana Abazovića, koji je na pitanje kako se ova ideja percipira u Crnoj Gori, ocenio je da je „od samog starta vrlo loše komunicirana”. „Ako ljudima kažete da je to ideja iza koje stoje ’velikodržavni’ projekti, oni su logično protiv. Ali kada im objasnite da to zapravo nije istina i da je poenta da više neće čekati na granicima, da ćemo zajednički konkurisati za infrastrukturne projekte i snažnije se boriti protiv organizovanog kriminala, onda se percepcija menja. Regionu treba poverenje, a to je nemoguće izgraditi ako u svemu vidimo neprijateljstvo”, naveo je on.

U slučaju da se na „Otvoreni Balkan” gleda kao na alternativu za Evropsku uniju, istakao je Abazović, Crna Gora nije za to i dodao da nije siguran da je u koliziji s evropskim integracijama. Kako ukazuje sagovornik „Politike”, diplomata Zoran Milivojević, postoji više razloga zbog kojih se Crna Gora protivi inicijativi. „Vlada ne funkcioniše u punom kapacitetu, postoje problemi i oni nisu do kraja definisali svoju politiku. Naivno veruju da su otvorili sva poglavlja i da im neposredno sledi prijem u Evropsku uniju”, ističe Milivojević i dodaje da su zatvorili svega tri poglavlja, a imajući u vidu aktuelnu situaciju, pitanje je šta će biti s politikom proširenja. Prijem Crne Gore u EU je na dugom štapu. Kao sledeći razlog navodi kohabitaciju i Đukanovićev uticaj.

„Đukanović ima rezerve kada se radi o odnosima sa Srbijom i otpor prema svemu onome gde je Srbija prisutna u regionu i gde ima aktivno učešće”, poručuje Milivojević. Navodi da su se tri države – Srbija, Albanija i Severna Makedonija – opredelile za jednu vrstu saradnje koja im u ovim okolnostima donosi dobit i da se ništa drugo ne dovodi u pitanje”, zaključuje Milivojević. „Otvoreni Balkan” ide u susret onome što je strategija pristupanja EU i doprinosi da se proces integracija ubrza. „Inicijativa je već uspela i funkcioniše. Pitanje je vremena kada će se priključiti BiH i Crna Gora iz prostog razloga što je to nasušna potreba, diktiraju je interesi. Dnevni život, ekonomsko-socijalne potrebe na ovom prostoru diktiraju da se priključe nečemu što postoji, funkcioniše i donosi rezultat”, zaključuje Milivojević.

Kako dodaje, ukoliko evrointegrativni procesi i drugi mehanizmi i dalje budu u drugom planu, njihovo priključenje može se očekivati ove godine. „Međusobna upućenost jednih na druge, krize, ekonomija i socijalni problemi uticaće na to da Crna Gora i BiH počnu da sarađuju. Vašington i većina u Briselu podržavaju ovaj projekat, što je glavni argument, zato što ga vide kao zdravu inicijativu za prevazilaženje izazova”, ocenjuje Milivojević. „Otvoreni Balkan” se bazira na standardima i vrednostima Evropske unije, odnosno na četiri slobode – kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, podseća sagovornik „Politike”. Projekat ne dovodi ničiju poziciju u pitanje, objašnjava Milivojević, a u „Otvorenom Balkanu” ne može se tražiti krivac za to što nema napretka u evrointegracijama, ni za to što je Srbija posle dve godine blokade otvorila klaster.

Prema rečima direktora Društva za istraživanje politike i političke teorije Vladimira Pavićevića, „Otvoreni Balkan” je najozbiljniji projekat mira u regionu u poslednjih trideset godina. „To je autentična ovdašnja inicijativa koju nije nametnuo niko spolja. Ona podrazumeva ogromni potencijal za trgovinsku razmenu, za jačanje konkurentnosti svih država i za snaženje preduzetničkog duha svih, što u perspektivi donosi i mnogo bolje uzajamno razumevanje građana različitih država na ovom prostoru”, ističe Pavićević. Ukazuje da se u Crnoj Gori pominje da premijer Zdravko Krivokapić odbija da Crnu Goru priključi ovoj inicijativi zbog straha da mu Milo Đukanović ne zameri da gura Crnu Goru u „srpski svet”. „Potpuno je iracionalno da u ovakvoj regionalnoj inicijativi koja koristi svima ne učestvuje Crna Gora”, zaključuje on.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, nakon što je na samitu u Skoplju u julu prošle godine ime regionalne inicijative „mali Šengen” promenjeno u „Otvoreni Balkan”, bošnjački član predsedništva BiH Šefik Džaferović rekao je da će BiH insistirati da se sprovede ono što je potpisalo svih šest država zapadnog Balkana u Sofiji pod okriljem Berlinskog procesa i da neće prihvatiti nijednu evropsku inicijativu koja bi mogla biti zamena za evropski put BiH.

Svoje sumnje u projekat izneo je krajem prošle godine, ocenivši da je to ozbiljna inicijativa i da se u takve projekte ulazi na osnovu ozbiljnih analiza i procena. Nasuprot političkim čelnicima iz Sarajeva, pojedini bošnjački predstavnici struke u BiH „Otvoreni Balkan” vide kao šansu. Predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Ahmet Egrlić ocenio je da je velika šteta za BiH što nije potpisnica sporazuma o stvaranju jedinstvenog ekonomskog prostora, dodajući da očekuje da će se lideri BiH i drugih zemalja priključiti ovoj inicijativi. Da bošnjačka poslovna zajednica u BiH ima za cilj da se sruše barijere i da se izgrade novi mostovi i tržišta smatra šef poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka u Skupštini Srbije Samir Tandir.

„Sve inicijative koje upućuju zemlje zapadnog Balkana jedne na druge su dobre. Od te ideje predsednika Srbije ne treba niko da zazire. Pokojni predsednik Stranke pravde i pomirenja akademik Muamer Zukorlić i drugi poslanici podržali smo tu ideju i pozivali nadležne u BiH da je razmotre”, istakao je Tandir i dodao da je reč o funkcionalnom projektu koja će pomoći privredi i građanima. Komentarišući zbog čega BiH ne želi da se priključi inicijativi, Tandir navodi da „verovatno imaju svoje razloge”, ali i da taj stav nije dobar. „Kada gledamo iz bošnjačkog interesa, povezivanje zemalja u regionu treba podržati. Politika pomirenja, integracija i saradnje treba da nas okupi”, kaže Tandir.

Rezerva prema saradnji sa Srbijom i svemu gde je Srbija prisutna, osim Crne Gore, postoji i u bošnjačkom delu BiH, ocenjuje Zoran Milivojević, koji dodaje da je prisutan i ometajući uticaj stranih faktora. U tom kontekstu pominje Nemačku, koja u „Otvorenom Balkanu” prepoznaje neku vrstu konkurencije Berlinskom procesu. Milivojević zaključuje da se to ne govori direktno, već posredno, preko onoga što se poručuje iz Prištine, Sarajeva i na nekim drugim stranama.