U teretanu i sa dijabetesom

Kontroverzu da dijabetes i teretana nikako ne idu zajedno ličnim primerom srušio je Beograđanin Dušan Rajić. Petnaest godina pošto je saznao da boluje od dijabetesa ne samo što redovno trenira već su on i brat Stojan jedini treneri na tlu bivše Jugoslavije koji rade s osobama obolim od ove bolesti. Nije reč o nekakvom hiru ili prkosu. Potvrda ozbiljnosti njihovog rada je činjenica da su predavači na doktorskim studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kao i da su deo tima HISPA centara za prevenciju hipertenzije, infarkta i šloga. Uz to, predsednica Italijanskog borda endokrinologa Ana Marika Kolao proglasila ih je ekspertima za dijabetes.

– Ništa što radimo ne radimo napamet, već je sve spoj naučnih saznanja i prakse. Činjenica da i sam živim s dijabetesom daje poseban legitimitet čitavoj priči. Naša misija je da i mladima i starijima pokažemo da je dijabetes savladiva prepreka i da ih naučimo na koji način kvalitetno da žive – priča za „Politiku” Dušan Rajić.

Svesni da mnogi lekari svoje pacijente savetuju da zaborave na ozbiljno bavljenje sportom i upućuju tek na lagane šetnje, mnogi s nepoverenjem gledaju na prilično zahtevne treninge. Zato su braća Rajić osnovala udruženje „Dijabetes revolucija”, putem kojeg ruše mitove o ovoj bolesti, ali i sprovode brojne humanitarne akcije kako bi poboljšali položaj dijabetičara. Na istoimenoj fejsbuk i instagram stranici, koju prati više od 60.000 ljudi, uvek su spremni da udele besplatan savet.

– Reč je o jednoj kompleksnoj bolesti koja zahteva redovnu kontrolu nivoa šećera, količine ugljenih hidrata, intenziteta i oblika fizičke aktivnosti. Zato se treninzi osoba s dijabetesom razlikuju, najviše u tome što mora da se prati nivo šećera tokom čitavog treninga. Sve vreme smo uz njih, nadziremo ih i pratimo. Vrlo je važno da te ljude ohrabrimo, jer u svemu što rade imaju još jednog protivnika – dijabetes – ističe Stojan Rajić, koji je, iako ne boluje od dijabetesa, bratu najveća podrška.

Umesto o „tihom ubici”, braća Rajić o dijabetesu pričaju kao o „idealnoj bolesti”, jer tera ljude da žive zdravo. Kome će ova bolest biti prijatelj, a kome neprijatelj zavisi od redovnih lekarskih pregleda, zdravih životnih navika, ali i od poznavanja svoje bolesti.

– Dijabetes je podmukao jer u početku ne boli, ali ako se zanemari može da ostavi ozbiljne posledice – upozoravaju naši sagovornici šta je zamka ove bolesti i zbog čega mnogi zanemare svoju dijagnozu.

Poslednji statistički podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” kažu da u Srbiji živi oko 770.000 ljudi s dijabetesom, a procene su da još oko 330.000 uopšte ne zna da ima ovu bolest. Više od 35.000 njih ima dijabetes tipa 1, koji se najčešće javlja kod mlađih osoba, dok ostali ovu bolest dobiju kao posledicu stresa i loših životnih navika. Ovi podaci, kaže Dušan, ukazuju da se mora raditi na preventivi.

– Posledice koštaju mnogo više nege preventiva, i pojedinca i državu. Zbog toga toliko insistiramo na tome da ljudi budu aktivni. Ono što je, takođe, veliki problem, a ne zavisi od lične, već od volje vlasti, jeste nedovoljan broj traka i senzora za kontinuirano merenje šećera koji se obezbeđuju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Mnogi nemaju novca da priušte dovoljnu količinu traka i to se odrazi tako što, tokom određenog perioda loše kontrole bolesti, neki ostanu bez noge ili vida. Ako to rešimo, svu su na dobitku – ljudi će biti zdraviji, a državni budžet bogatiji jer posledice lečenja komplikacija nastalih od dijabetesa koštaju neuporedivo više od prevencija bolesti – apeluje Dušan, čija revolucija ne prestaje.