U Srbiji nema epidemija zaraznih bolesti

Epidemiološka situacija u Srbiji je mirna i uobičajena za prve letnje mesece, izjavila je za „Politiku” dr Mila Vučić-Janković, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, pošto je analizirala prijave iz cele Srbije od aprila do prve nedelje jula, kao i hitne prijave eventualnih epidemija.

U Srbiji za sada nisu zabeleženi slučajevi hemoragičnih groznica, kao što su mišja ili krpeljska groznica, što smo ranijih godina već u ovo doba godine imali, kada nam je statistika bila zajednička sa Crnom Gorom i Kosovom. Javnost u ovom trenutku najviše interesuje kakva je situacija sa meningitisom, zbog vesti o navodnom povećanju broja obolelih od ove bolesti na Crnogorskom primorju. Od 2002. godine Crna Gora više ne šalje izveštaje o epidemiološkoj situaciji, pa su naši lekari ranijih godina samo posredno dobijali podatke o epidemijama crevnih zaraznih bolesti na Crnogorskom primorju, tako što bi pacijenti stizali do lekara u Beogradu i ostalim gradovima.

– U Srbiji je broj prijavljenih slučajeva od virusnog meningitisa, koja se vodi kao bolest prljavih ruku, uobičajen za prve letnje mesece. Za sada nemamo registrovane epidemije, samo smo od 20. maja do 16. juna u jednom zaseoku u opštini Ljig imali petoro obolelih iz škole koju pohađa 20 đaka. Građani treba da znaju da je virusni meningitis crevna, zarazna bolest, blagog toka, koja se prenosi kontaktom, pa je glavna mera zaštite redovno pranje ruku sapunom i tekućom vodom – kaže dr Vučić-Janković.

Naša sagovornica takođe podseća građane da u letnje doba zaraze prete iz stajaćih voda i bara, pa kupanje dece u ovim vodama, kao u seoskim potocima, može da bude opasno po zdravlje. Ona podseća sve izletnike, koji jedva čekaju da se napiju hladne vode sa prvog izvora, da zbog opasnosti da je izvor zagađen nekim enterovirusima preko glodara, divljih ili domaćih životinja, i to može biti put zaraze. Savetuje da se voće i povrće pere pod jakim mlazom tekuće vode, a ne da se, na primer, drži potopljeno u vodi.

– Velika je, naravno, razlika između virusnog meningitisa, koji nikada ne dovodi do smrtnog ishoda i ne izaziva trajna oštećenja, i bakterijskog meningitisa, koji se prenosi respiratornim putem, odnosno preko vazduha. Međutim, ni bakterijski meningitis više nije teška bolest kao pre 30 ili 40 godina, jer kada se ova bolest otkrije na vreme uspešno se leči antibioticima i ne ostavlja posledice – kaže doktorka Vučić-Janković, podsećajući koliko su simptomi ovih bolesti različiti.

Virusni meningitis ima vrlo blagi tok, javljaju se glavobolje, bezvoljnost, pospanost, retko prolivi i blaga ukočenost vrata. Kod bakterijskog meningitisa klinička slika je dramatična i prepoznatljiva po visokoj temperaturi, jakim glavoboljama, a pacijent odaje utisak teškog bolesnika i što pre treba potražiti pomoć lekara.

Epidemiolozi se i ovog leta sreću s pojedinačnim slučajevima trovanja hranom izazvanim bakterijom salmonelom, kao i šigelom, ali za sada nije bilo većih epidemija. Oni tek očekuju porast crevnih zaraza, koje traju sve do oktobra, pa čak i duže, ako je taj mesec topao. Zanimljivo je da je tek pre sedam dana, tačnije 17. jula, i zvanično odjavljena epidemija žutice u Niškom okrugu. Dr Vučić-Janković navodi da je epidemija trajala dugo i da je, kako zakon nalaže, mogla da bude odjavljena tek pošto mesec dana i duže od poslednjeg prijavljenog slučaja (20. juna) nije bilo novih obolelih. U ovoj epidemiji žutice A obolelo je 1.317 osoba, ali nijedan pacijent nije umro. Riziku od obolevanja bilo je izloženo 250.000 ljudi.