Beleženje umiranja od kovida 19

Do kraja 2022. broj građana Srbije zvanično umrlih od kovida 19 biće oko 12.700. To je impresivan gubitak za jednu malu zemlju, a odgovara čitavoj diviziji vojnika stradalih u ratu. Jedini problem je što je stvarni broj žrtava pandemije još mnogo veći. Razmotrimo činjenice.

Prema službenim podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo tokom 2020. godine sa dijagnozom kovida 19 sahranjeno je, odnosno kremirano je 10.356 naših sunarodnika. To je nova bolest, pa je broj njenih žrtava u prethodnom desetogođu bio nula. Poređenje umiranja tokom 2020. sa 10-godišnjim prosekom ukazuje da je i nekih drugih uzroka smrti bilo znatno više nego što bi se očekivalo. Fizičar i statističar Igor Smolić je sažeo i tabelarno prikazao podatke Republičkog zavoda za statistiku iz kojih se vidi da je, uz umrle od ranije nepoznatog kovida 19, upadljiv višak smrtnosti zabeležen u još tri grupe bolesti: srca i krvnih sudova (3629), sistema za disanje (1036) i nedovoljno definisanih stanja (928). Nesumnjivo je da je i mnoge među njima u grob odneo novi virus korona.

S druge strane, obolelih od raka kao uzroka smrti bilo je za 812 manje nego što bi se očekivalo. I ovde je objašnjenje logično. S jedne strane, neke građane u poodmakloj fazi malignog procesa pokosio je kovid 19, a s druge strane, pandemija jeste negativno uticala na ranu dijagnozu i blagovremeno lečenje raka, ali će se posledice tih propusta tek sagledavati. Mada su skrining programi i drugi načini otkrivanja raka trpeli i mada su hirurške, zračne i medikamentozne intervencije često kasnile, pacijenti kojima su uskraćene navedene mere nisu odmah umrli. Nekima iz te grupe životni vek će biti skraćen, pa će umreti za dve–tri–četiri, umesto za pet–deset ili više godina.

Ostalih bolesti bilo je malo manje ili malo više nego što odgovara očekivanjima, a ukupan višak smrti u 2020. iznosio je 15.220 umrlih preko 10-godišnjeg proseka. Za 2021. godinu Republički zavod za statistiku dao je preliminarne podatke za prvih 11 meseci. Prosek je premašen za 31.679 umrlih. Lako je izračunati da bi, bez pandemije, do kraja novembra 2021. u životu ostalo 46.799 (15.220+31.579) naših ljudi, a po nekim stranim izvorima taj broj je još veći – 48.399. Ukoliko bude korišćena ista metodologija (poređenje sa 10-godišnjim prosekom pre pandemije, tj. sa periodom 2010–2019), višak smrtnosti zaključno sa decembrom lako može da dostigne 50.000. Po analogiji sa 2020. godinom, ukupan broj umrlih na čijoj bi potvrdi o smrti bila upisana dijagnoza kovida 19 prešao bi 35.000.

Vratimo se sada na onih nešto više od 12.500 umrlih od početka epidemije o kojima slušamo svakog dana. Kada bismo taj broj prihvatili kao realan odraz stvarnog stanja i setili se podatka o 10.356 umrlih od kovida 19 u 2020, značilo bi da je ta bolest u 2021. odnela samo malo više od 2000 ljudi. Toliko žrtava je, međutim, beleženo na svakih pet nedelja protekle jeseni.

Jasno je, a to su priznavali i pojedini članovi Kriznog štaba, da je broj umrlih od kovida 19 u Srbiji otprilike trostruko veći nego što saznajemo iz medija. Sa oko 7000 umrlih od kovida 19 na svakih milion stanovnika mi smo u samom vrhu svetske liste po težini pogođenosti pandemijom.

Zašto je važno da znamo istinu? Prvo, građani bi bili oprezniji i više skloni prihvatanju mera kada bi bili svesni stvarnih razmera obolevanja i umiranja. Drugo, epidemiološka teorija kaže da je za sprovođenje uspešne protivepidemijske borbe važno steći poverenje ljudi i njihovu spremnost za saradnju. Treće, poverenje se stiče iskrenošću i tretiranjem građana kao razumnih jedinki, a ne nedovoljno zrelih objekata koje treba uljuljkivati bilo ulepšavanjem stvarnosti, bilo plašiti sejanjem panike. Četvrto, mi smo u posebno delikatnoj situaciji jer smo svi – vlast, lekari i mediji – slali narodu kontradiktorne poruke i doveli do njihove rezignacije. Uspostavljanje porušenih veza važno je ne samo zbog ove bolesti, već i zbog koliko-toliko harmoničnog funkcionisanja društvene zajednice.

Ostaje pitanje da li je moguće obezbediti makar približno tačne podatke. Naravno da jeste. To čine Burkina Faso, Eritreja, Mongolija i druge zemlje. Mi čak nismo žalili para da još na samom početku, krajem marta 2020, uvedemo integrisani elektronski sistem prikupljanja podataka. Ne samo svaka dijagnoza kovida 19, već i svaka promena bolesnikovog stanja (hospitalizacija, dospevanje u jedinicu intenzivne nege, smrt), morala je da bude prijavljena u roku od dva sata. Drugim rečima, postojao je potpuni pregled situacije u realnom vremenu, što je ključno za preduzimanje odgovarajućih mera. Sistem je kasnije menjan, ali samo sa ciljem da bude još savršeniji.

Da zaključimo: moguće je i potrebno je da javnosti budu dostupni realni podaci o obolevanju i umiranju od infekcije novim virusom korona.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji