Pravosuđe na prekretnici

Usvajanjem Akta o promeni Ustava od strane Narodne skupštine 30. novembra ove godine okončan je deo postupka za promenu Ustava i 16. januara 2022. godine građani će na referendumu odlučivati o njegovom potvrđivanju. Akt o promeni Ustava se isključivo odnosi na pravosudni sistem i nijedno drugo pitanje nije predmet ustavnih amandmana. Pravosuđe se nalazi na možda istorijskoj prekretnici između starog i novog, politički odgovornog i nezavisnog, konzervativnog i naprednog sistema. Građani će svojim glasom reći „da” ili „ne” konačnoj promeni Ustava, i to treba da učine vodeći se jasnim kriterijumima i poznavanjem amandmana bez obzira na politička uverenja i stavove.

Ovde bih iznela nekoliko rečenica o javnom tužilaštvu. Već iz nadležnosti javnog tužilaštva proizlazi njegova jedinstvena priroda, koje je širenjem ovlašćenja u krivičnom postupku postalo važan deo pravosudnog sistema. Ustavnim amandmanima je propisano da će javno tužilaštvo vršiti druge nadležnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom, a to je usklađivanje sa aktuelnim poslovima koji su usko povezani s funkcijom krivičnog gonjenja, a koji se tiču npr. podnošenja predloga za produženje mera za zaštitu od nasilja u porodici po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici.

Ukidaju se zamenici javnih tužilaca i propisuje da će nosioci javnotužilačke funkcije biti vrhovni javni tužilac, glavni javni tužilac i javni tužioci. To je od značaja za jačanje samostalnosti javnog tužilaštva jer prema postojećem stanju funkciju javnog tužilaštva vrši javni tužilac i ako je on sprečen da obavlja funkciju, dovodi se u pitanje preduzimanje radnji u krivičnom postupku od strane zamenika javnih tužilaca, koji su obrađivači predmeta. Novom preraspodelom posednika javnotužilačke funkcije biće garantovan samostalniji i efikasniji rad na pojedinim predmetima uz povećanje odgovornosti svakog javnog tužioca i isključivanje spoljnih i unutrašnjih uticaja ili bilo kojih drugih pritisaka, kako prilikom pokretanja predistražnog postupka tako i prilikom određivanja zadržavanja, vođenja istrage i podizanja optužnice.

Garantuje se stalnost javnotužilačke funkcije jer će svi odmah biti izabrani na stalnu funkciju, čime se ukida probni trogodišnji mandat za one zamenike javnog tužioca koji su bili prvi put izabrani. Postupak izbora javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca prenet je u isključivu nadležnost Visokog saveta tužilaštva, kao državnog organa čija je glavna funkcija zaštita samostalnosti javnog tužilaštva. Narodna skupština neće učestvovati u izboru zamenika javnih tužilaca, kao što ni vlada, ni Narodna skupština neće odlučivati o izboru šefova javnih tužilaštava. To ne znači da se javno tužilaštvo otuđuje od naroda, već da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti koji se biraju po političkim merilima ne treba da odlučuju o tome ko će postati javni tužilac. Nijedan javni tužilac ne treba da se bira, kao što je to slučaj s narodnim poslanicima i ministrima, po članstvu u političkoj stranci, već po stručnim kriterijumima, jer u vršenju svoje funkcije mora da bude profesionalan, stručan i osposobljen da zaštiti prava građana, a učinioce krivičnih dela privede pravdi. Jedino će Narodna skupština birati vrhovnog javnog tužioca, a to rešenje je pravilno pošto on treba da utvrdi strategiju krivičnog gonjenja, u kojoj će odrediti vrste krivičnih dela čije gonjenje će tokom trajanja njegovog mandata od šest godina biti prioritetno.

Visoki savet tužilaštva imaće 11 članova, pet javnih tužilaca koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika s najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci, koje bira Narodna skupština, a koji neće moći da budu članovi političke stranke, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe bez mogućnosti odlučivanja u postupku za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnog tužioca. Iako kategorija istaknutih pravnika nije detaljnije razrađena, to ne znači da ovi članovi mogu biti kamen spoticanja prilikom donošenja odluka i produžena ruka vlasti. Ustavnim amandmanima se smanjuje politički uticaj prilikom donošenja odluka o izboru i prestanku javnotužilačke funkcije i ojačava kapacitet VST-a kako bi mogao u budućnosti da se odupre političkim turbulencijama i obezbedi samostalnost javnog tužilaštva.

Nova rešenja predstavljaju unapređenje položaja i organizacije javnog tužilaštva u pravosudnom sistemu i ogroman korak ka smanjenju uticaja političkih vlasti na rad javnog tužilaštva, jačanju samostalnosti i odgovornosti nosilaca javnotužilačke funkcije uz prilagođavanje stvarnosti, uvažavanje evropskih tekovina i nastojanje da se poveća institucionalni kapacitet javnog tužilaštva.

Zamenik javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu