Radujmo se lepim trenucima

Svaki Dnevnik završavam porukom „U zdravlju ostanite uz RTS”, pa, eto, i danas, poručila bih čitaocima „Politike”, najstarijeg lista na Balkanu, kao i svima i našim roditeljima, našoj deci, prijateljima, kolegama, komšijama – da ostanu u dobrom zdravlju u 2022. i u svakoj sledećoj godini, kaže Milica Nedić, urednica i voditeljka najgledanije informativne emisije RTS.

Poznata novinarka pojavila se i u novogodišnjem programu. Rekla je, slaviće se „Pod nebom Srbije”. I pored naših razlika, osobenosti i različitosti, svi imamo iste želje – da budemo zdravi, srećni, uspešni, složni…

– Novogodišnji zabavni program je simbolično sniman širom Srbije i poruke mira uputili smo ispred Pećke patrijaršije, Crkve Svetog Marka, subotičke Sinagoge, katedrale u Novom Sadu, džamije u Novom Pazaru... Program nacionalne televizije u najluđoj noći bio je drugačiji od prethodnih, praznični karavan pod otvorenim nebom okupio je eminentne glumce, pevače, bendove, orkestre, virtuoze u čijim nastupima su tokom snimanja mogli da uživaju na trgovima i ulicama i sami građani, a verujem da su tokom višečasovnog emitovanja na Javnom servisu uživali i gledaoci svih generacija. U kreiranju tog izuzetno zahtevnog projekta učestvovao je veliki broj kolega iz produkciono-tehničkog tima, iza kamera.

Dugi niz godina Nedićeva vodi Dnevnik. Kako stiže da se valjano pripremi pored dnevnih, uredničkih obaveza?

– Citiraću Baneta Vukašinovića kada su ga isto to pitali. Rekao je da mu je za subotnji Jutarnji program potrebno nekoliko dana pripreme i 40 godina iskustva. U odnosu na izjavu tadašnjeg doajena Televizije Beograd, ja imam samo tri decenije iskustva u RTS.

A koju želju još nije ostvarila u dosadašnjem poslu?

– U želje su utkane emocije. U ovom poslu nema ličnih emocija.

Šta danas najviše nedostaje u domaćim TV programima?

– Nekada je RTS jedini proizvodio dramski i serijski program, a sada su se pojavile brojne produkcije koje na svim nacionalnim i kablovskim kanalima emituju domaće igrane strukture. To je dobro, raznovrsno, gledano i povećava konkurenciju među emiterima. Ipak, kako je televizija pre svega slika, našim programima nedostaju kvalitetni dokumentarni sadržaji kao na svetskim mrežama, poput Nacionalne geografije, Diskaverija, Histori čenela, koji u dokumentarnim i poluigranim emisijama pružaju gledaocima izvorne kadrove prirodnih lepota, života ljudi udaljenih od civilizacijskih tokova ili osvetljavaju najznačajnije istorijske događaje i činjenice. To su skupi projekti koje pripremaju timovi autora. Mi imamo kreativne saradnike koji pripremaju kvalitetne i gledane emisije. Upravo takve reportaže uspostavljaju najbolju komunikaciju sa širokim auditorijumom – smatra Nedićeva.

Na život gleda sa vedrije strane. Ipak, ne zapostavlja realnost...

– Stvarnost je nešto što je objektivno i što je svakodnevica kojoj čovek mora da se prilagodi da bi opstao. U životu postoje lepi i ružni događaji koje treba prihvatiti. Treba se radovati lepim trenucima i prebroditi teške kako bismo ojačani prihvatili prave životne vrednosti. Kovid je pandemija na koju moramo da se naviknemo i nadam se da će kroz nekoliko godina biti lečen kao običan grip koji će moći da se predupredi sezonskim vakcinama. Danas to još nije tako jer je kovid 19 i dalje smrtonosan, a saveti lekara često se nepotrebno preispituju. Lekari su učeni i školovani da celog života brinu o našem zdravlju i treba da im verujemo. U mojoj porodici svi smo vakcinisani i pridržavamo se propisanih mera. Masku skinem pre početka Dnevnika i stavim je dok još traje odjavna špica centralne informativne emisije.

Preležala je koronu i o tome je otvoreno govorila u „RTS ordinaciji”…

– Na svu sreću, svi veliki zdravstveni problemi su iza mene i verujem da će i ostati u godini koja je ostala za nama. Sticajem tih teških okolnosti imala sam priliku da upoznam divne ljude – lekare, medicinske sestre, tehničare, servirke koji se toliko trude da nas najstručnije i najsavesnije leče i da se sa svakim pacijentom zajedno izbore protiv najveće pošasti današnjice. Pamtiću zauvek njihova lica sa različitim emocijama koje nisu ni skafanderi mogli da prikriju. Istovremeno, stekla sam nove prijatelje u tim teškim danima, ali i potvrdila prijateljstvo sa mnogim znanim prijateljima i ljudima koji se u takvim trenucima jave i dokažu iznova poverenje, pažnju, ljubav...

Njen porodični dom je u decembru ukrašen od Nikoljdana, krsne slave porodice Nedić, svečano je i u dane Božića, a praznično do Savindana. Već drugu godinu novogodišnju noć je provela u krugu najbližih i, naravno, uz novogodišnji program RTS.

Na kraju poručuje:

– Uverena sam da ćemo se svi savesno i odgovorno uskoro vratiti u zagrljaje, a da će nam kuće biti pune rodbine i prijatelja.