Ledolomac „Greben" ima rođaka „Damjana"

Da Srbiji nedostaje ledolomac nije tajna. Videlo se to 2017. godine kada je Dunav više od mesec dana bio okovan ledom. Tada su nam reke branili Mađari i naš „Greben” u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije”. Mnoga plovila specijalne namene koja su nekada krstarila rekama bila su van funkcije ili su otišla u zaborav. „Čakor” i „Vučevo” trunuli su u Novom Sadu, a „Petrovaradin” je čamio u Zemunu. Ispostavilo se, ipak, da je „Petrovaradin” „živ”, da je prebrodio tešku sudbinu loše privatizacije i da je u poslednjem trenutku spasen. Sada ovo plovilo koje je u sebi objedinilo funkcije potiskivača, tegljača i ledolomca ponosno jezdi srpskim i evropskim rekama i to pod novim imenom „Damjan”. I ovih dana on plovi. Ne lomi led, koristi se za prevoz tereta. A kada bi se kockice složile, jer Srbiji treba barem još jedan ledolomac, on bi već koliko sutra mogao da se uhvati ukoštac sa „belim rečnim okovom”.

Kako smo saznali, ledolomac „Petrovaradin” pre dve godine od „Dunav grupe agregati”, u čijem su vlasništvu bili i „Čakor” i „Vučevo”, kupila je firma „Hidrobaza agregati” čiji je vlasnik Milan Pekez. On je uložio sredstva i ledolomac koji je bio pred odlaskom u staro gvožđe pretvorio u pravi brod.

– Kada sam ga kupio bio je u takozvanoj raspremi, u jako lošem stanju, potpuno zapušten, zarđao... Našli smo ga usidrenog na Adi Huji, mada je nekada on bio stacioniran u Novom Sadu, Beogradu i Zemunu. Najviše je bila oštećena prostorija za boravak posade. Tu je situacija bila grozna. Brod vam je kao kuća. Kad niko ne živi u njoj, ona sama od sebe propada. Takva je situacija bila i s „Petrovaradinom”. Ipak, iako ruiniran, veliki deo opreme preživeo je zub vremena. Prvenstveno su motori bili u funkciji – priča Milan Pekez.

Ledolomac je prevezen u njegovu radionicu u Grockoj. Uz pomoć podizvođača potpuno je rekonstruisan. Promenjena mu je hidraulika, sve instalacije, prostorije za posadu sada liče na hotelski smeštaj. U obnovu ove čelične grdosije uloženo je više od 500.000 evra.

– Motori su bili u funkciji, ali pre godinu dana imali smo požar na brodu. Tada smo zamenili motore, stavili nove sa savremenim načinom rada. Kada se dogodio taj požar, odlučili smo i da brodu promenimo naziv. U našoj struci postoji jedno pravilo, ako brod doživi bilo kakvu havariju – menja mu se ime. Tako je bilo i s „Petrovaradinom”. Sada se zove „Damjan” po sestrinom sinu – objašnjava Milan.

Pre dve godine, u februaru, Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisala je javnu nabavku za izgradnju broda posebne namene – ledolomca. Međutim, do sada se na tu javnu nabavku niko nije javio. Kako nam je rekao Milan Pekez, svoju ponudu na ovaj tender nije dao jer već ima brod za aktivno razbijanje leda.

Ne obavlja funkciju ledolomca plavo-beli „Damjan”, ali uveliko radi. Koristi se kao tegljač tovara i potiskivač konvoja. Opremljen je takozvanim vibro-uređajem. Uređaj u susretu s ledom vibrira, razmrdava ga i na taj način ga usitnjava i lomi. Debljina korita broda je oko 20 milimetara. Takvo mora da bude da ga led ne bi oštetio. Ovaj brod opslužuje posada od osam ljudi i kuvarica. Na vodi bez pristajanja može da bude i po dvadeset dana.

Dva ledolomca ostavljena na milost vremenu

Ledolomac „Petrovaradin” imao je i „rođenu braću” – „Čakor” i „Vučevo”. Deo njihove opreme građen je na Balatonu, a deo u Budimpešti. U upotrebu su pušteni 1971. godine.

Oba plovila bila su motorni tegljači i imala klasu za ledolomca. Čelični trup im je debeo 36 milimetara. Izgrađen je tako da se uopšte ne vidi var, a mogao je da seče sante leda debljine do pet i po metara. Ledolomci su dugački 41 metar, a široki oko devet i po. Na njima su se nalazila po dva motora, ukupne snage 1.300 konja, i klatna za lupanje leda teška po 16 tona. Svaki od ledolomaca imao je po 12 kabina, 23 kreveta, dva kupatila…

Ova dva ledolomca koja su bila u sastavu firme „Heroj Pinki”, kao i „Petrovaradin”, kupio je Dušan Borovica. Brodovi su, nažalost, zbog loše privatizacije završili na „ledu”. „Čakor” i „Vučevo” su godinama propadali da bi pre dve godine iz Novog Sada bili prevezeni u Stare Banovce. Protiv Dušana Borovice je zbog zloupotrebe položaja pokrenut sudski postupak, a prošle godine u novembru osuđen je na četiri i po godine zatvora. Na ovu presudu imao je pravo žalbe.