Uredbom do većih penzija

Najavljeno povećanje penzija od 10 odsto, koje bi najstariji u Srbiji trebalo da prime sa septembarskim čekom, biće ovih dana i pravno regulisano. „Politika” saznaje da bi Ministarstvo rada trebalo uskoro Vladi Srbije da dostavi uredbu koja reguliše pitanje korekcija penzija i pre 1. januara 2009. godine, kada bi po važećem zakonu one trebalo vanredno da se usklade.

U Savezu penzionera Srbije juče supotvrdili da očekuju da ovaj dokument uskoro „prođe vladu”, kako bi septembarska isplata penzija uvećana za 10 odsto bila i pravno pokrivena. U suprotnom, ne postoji zakonski osnov za korekciju. Tako data reč premijera Mirka Cvetkovića i potpredsednika vlade Jovana Krkobabića da će doći do povećanja penzija ne bi mogla da se sprovede u delo.

Uredba je, zapravo, neka vrsta prelaznog rešenja do donošenja novog zakona o penzijama, preciziraju u Savezu. Ona bi, takođe, trebalo da definiše i da septembarsko povećanje penzija nije jednokratno, kako se tumačilo, već da je reč o trajnom povećanju. Ovo povećanje je, kažu, urgentno, ako se ima u vidu da više od milion najstarijih u ovom času prima prosečnu penziju od oko 19.026 dinara. Istovremeno, najniža penzija iznosi 9.715 dinara, a prima je oko 57.000 penzionera, dok najviši iznos na čeku 90.043 dinara ima40 penzionera.

Kako stvari sada stoje, penzionerima po važećem zakonu povećanje sleduje 1.oktobra i vanredno usklađivanje 1. januara naredne godine. Bez obzira na to što će u septembru prevremeno dobiti povećanje od 10 odsto, penzioneri će to pravo moći da ostvare i u oktobru. Za koliko će tada penzija biti veće zavisiće od rasta troškova života u narednih nekoliko meseci, podsećaju u Savezu.

Do Nove godine trebalo bi da se donese i novi zakon o penzijama, koji bi obezbedio da penzije od januara u prosečnoj zaradi učestvuju sa 70 odsto. Ukoliko bi ostalo po starom, najstarijima bi se naredne godine penzije usklađivale samo sa rastom troškova života, što znači da se ne bi ni povećavale. Zato u Savezu penzionera apeluju da se moraju izmeniti stavke koje ulaze u obračun troškova života jer penzioneri ne kupuju automobile i biserne ogrlice, već hranu i lekove. Tako da u „penzionerskupotrošačku korpu ubuduće moraju ući realni troškovi”.

Penzije su, inače, od početka godine samo u januaru u prosečnoj zaradi učestvovale sa 60 odsto, kako zakon i nalaže. Od tada do danas one su stalno ispod ove donje granice i u ovom času učestvuju sa oko 53 procenta. Imajući to u vidu, znači da sa septembarskom korekcijom penzioneri ne bi dobili više od onog što je zakonom propisano.