Naslednici Serđa Matarele – Super Mario ili Kavalijere

Ko će na funkciji predsednika Italije naslediti Serđa Matarelu, kome 3. februara ističe sedmogodišnji mandat – spasilac nacije Super Mario ili prepredeni Kavalijere, poznat po „bunga-bunga” žurkama?

Bez obzira na to da li će u predsedničku palatu Kvirinale ući Mario Dragi (74) ili Silvio Berluskoni (85), Italija posle predsedničkih izbora 24. januara rizikuje ponovni ulazak u period političke nestabilnosti, koji bi mogao da se završi i vanrednim izborima.

Analitičari „Goldman Saksa” upozoravaju da bi prerani odlazak premijera Dragija na predsedničku funkciju doveo u neizvesnost novu vladu i efikasnost njene politike. Zbog različitih interesa među strankama u parlamentu i potrebnog vremena da se dođe do konsenzusa za formiranje nove vladajuće koalicije, moglo bi doći do odlaganja korišćenja 200 milijardi evra iz Fonda EU za reforme i oporavak privrede od posledica pandemije korone.

Bivši guverner Evropske centralne banke, koji već 11 meseci uspešno vodi tehnokratsku vladu nacionalnog jedinstva, uoči Nove godine poslao je signal da ne bi imao ništa protiv da nasledi Matarelu. Po političkoj tradiciji, nepoželjno je sebe javno kandidovati na predsedničkim izborima, koji inače po svojoj proceduri i zakulisnim stranačkim dogovorima više liče na izbornu konklavu koja bira papu. Za razliku od Dragija, bivši medijski tajkun, koji je četiri puta bio premijer, ulazak u palatu Kvirinale ne vidi samo kao krunu svoje političke karijere, već i kao priliku da se predsedničkim imunitetom zaštiti od novih sudskih procesa.

Lider desničarske stranke Liga Mateo Salvini juče je izjavio da će blok desnog centra podržati nastojanje bivšeg premijera Silvija Berluskonija da postane predsednik Italije. „Desni centar je čvrst i jednoglasan u podršci Berluskoniju, nećemo prihvatiti ideološki veto levice”, istakao je Salvini u saopštenju povodom reagovanja stranaka levog centra, koje su osudile Berluskonijeve predsedničke ambicije.

Berluskoni, lider stranke Forca Italija, još početkom decembra krenuo je u otvorenu kampanju, poslavši svim poslanicima zbirku svojih najlepših govora s porukom „Mislim da Berluskoni može da bude koristan za zemlju”. Bivši premijer s hipotekom brojnih političkih skandala, koji otvoreno preti da će njegova stranka izaći iz vlade ako Dragi postane predsednik, već je stigao u Rim, gde snažno lobira među poslanicima.

Među kandidatima koji bi na predsedničkim izborima mogli da pomrse račune Dragiju i Berluskoniju spominju se nekadašnji dvostruki premijer Đulijano Amato, ministarka pravde Marta Kartabija, bivši predsednik donjeg doma Pjer Ferdinando Kasini, ali i sadašnji evrokomesar za ekonomiju i bivši premijer Paolo Đentiloni.

Šefa italijanske države bira izborno telo od 1.007 članova, koje se sastoji od 949 parlamentaraca i 58 regionalnih delegata. Očekuje se da će ceo proces trajati oko šest sati. Elektori na praznim listićima sami ispisuju ime kandidata. U prva tri kruga glasanja potrebna je dvotrećinska većina za izbor novog predsednika. Nakon toga, dovoljna je prosta većina da bi se došlo do pobednika.

Iako nijedan Italijan nije neposredno glasao za Marija Dragija na izborima, nepunih godinu dana otkako je preuzeo rukovođenje vladom velika većina građana nema ništa protiv da ovaj bivši bankar ostane do kraja mandata 2023. godine. Dragi je favorit i kad je reč o predsedničkim izborima. Ankete pokazuju da čovek koji je 2012. godine spasio evrozonu od raspada ima podršku 50 odsto građana da postane predsednik, dok Berluskonijevu kandidaturu podržava 39 odsto ispitanika.

Kandidaturu Berluskonija, koji je u svojoj političkoj karijeri preko glave preturio četrdesetak sudskih procesa, ali i dva tumora, operaciju srca i kovid 19, Đuzepe Provencano, zamenik predsednika Demokratske partije, naziva tragičnom šalom. Ali, analitičari upozoravaju da bivšeg premijera, kome je privremeno zabranjeno obavljanje javnih funkcija nakon osude za poresku prevaru 2013. godine, ne shvataju kao autsajdera, jer je i ranije pokazivao veštinu da izvuče korist iz nemogućih situacija.

Da bi sprečili potencijalni ulazak Berluskonija u Kvirinale, italijanski dnevnik „Fato Kvotidijano” je pokrenuo peticiju koju je potpisalo više od 200.000 ljudi i u kojoj se pozivaju parlamentarci da ne daju glas čoveku koji je posle Benita Musolinija bio najduže na vlasti: „Predsednik republike mora da bude garant ustava, dok je Silvio Berluskoni garant korupcije i prostitucije”.

Sada je glavna dilema da li Dragi i dalje ostaje premijer ili će zameniti Matarelu. Njegova dobra međunarodna reputacija smirila je strasti u haotičnom parlamentu i vratila ugled Italiji na finansijskim tržištima. Ako postane predsednik, trasiraće put ka novim izborima, koji bi na vlast mogli da dovedu nacionaliste i desničare, što bi moglo da bude pogubno za buduće odnose Rima i Brisela. Ako propadne italijanski ekonomski oporavak od pandemije, neizbežno bi bile pogođene i ostale članice EU.