Ustavna borba za nezavisno pravosuđe

„Sudovi i tužilaštva imaju različite uloge u postizanju istog cilja – vaspostavljanje prava. Upotrebom ili zloupotrebom te svoje moći, oni mogu preokrenuti mnoge životne sudbine, političke pravce i karijere. Otuda nastojanje političkih moćnika da, kako god se predstavljali, drže sudove i tužilaštva pod sobom. Pošto Srbija želi da uđe u organizovano društvo evropskih država, jedan od uslova za prijem u taj savez država je da političke stranke i političari drže ruke dalje od sudova i tužilaštava, s čime se oni teško mire. Oni bi najradije da državni organi u kojima su predstavljeni (parlament, šef države, vlada), s pozivom na narodnu suverenost, biraju sve sudije i tužioce i da im vremenski ograniče mandat, ne bi li se u njima, umesto profesionalnog, formirao poslušnički duh.

Te težnje zakonodavne i izvršne vlasti da imaju izbornu i svaku drugu vlast nad sudskom vlašću, mada takva rešenja postoje u svetu, teško je pravdati suštinskim razlozima. Prve dve vlasti se ustanovljavaju primenom načela narodne suverenosti, treća vlast primenom načela profesionalnosti. Član prve dve može biti svaki birač, izabran na neposrednim izborima ili voljom predstavništva naroda. Član treće može postati samo građanin koji poseduje profesionalnu spremu i ispunjava zakonske uslove povezane sa strukom. Dok je za izbor nosilaca prve dve vlasti bitna politika (pripadništvo političkoj stranci, jer je izbor nestranačkog kandidata za poslanika, pa i šefa države u republici danas nezamisliv), za izbor nosilaca treće vlasti presudan uslov je struka. Taj izbor nije u stanju da, saglasno načelu narodne suverenosti obavlja narod, tj. biračko telo ili njegovo predstavništvo, niti šef države izabran u republici na neposredan ili posredan način (kao i svugde, i ovde postoje izuzeci, koji su, bar kad je reč o evropskim državama, odstupanje od pravila), nego merodavno profesionalno telo, jer samo ono može vrednovati uslov presudan za taj izbor – stručnost prijavljenih kandidata. Drugim rečima, sudska vlast treba sama sebe da bira.”

***

„Za zakonodavnu i izvršnu vlast osnov legitimnosti je poverenje većine birača (naroda, građana), za sudsku vlast osnov legitimnosti je poverenje pravne struke.”

***

„Pokazalo se da promene u pravosuđu od 2006. nisu bile pouzdana brana od njegove politizacije. Ona je brutalno došla do izražaja u sudskoj reformi 2009, koja je upravo zbog toga što je obavljena stranački pristrasno doživela potpuni krah.”

***

„Inače, u Srbiji je još u drugoj polovini 19. veka bilo na rđavu glasu ’partizanstvo’ – stranačka pristrasnost u obavljanju javnih poslova, davanje prednosti stranačkim pred javnim interesima. U neprikrivenom obliku takva pristrasnost je, po omogućavanju višestranačkog sistema, došla do izražaja u tzv. novim demokratijama, tj. u zemljama koje su prethodno bile komunističke i sa jednostranačkim sistemom. Zato je jedan od neodstupnih zahteva za njihov prijem u savez evropskih država bio uklanjanje prostora za uticaj političkih stranaka na rad sudstva. U tradicionalnim evropskim demokratijama svest demokratske javnosti je na takvom stepenu da politizacija sudstva, i kada bi za nju postojale institucionalne mogućnosti, ne bi mogla da opstane bez žestokih javnih i pravnih osuda. Ona je kao pojava u njima gotovo trajno iskorenjena. Zato se njima kao članicama saveza evropskih država i ne postavljaju zahtevi za promenu ustava ili ustavnih konvencija ukoliko u njima postoji mogućnost za politizaciju sudstva.”

***

„I ovaj radni tekst amandmana na važeći Ustav u delu o pravosuđu (odnosi se na prvu verziju nacrta ustavnih amandmana iz 2018, V. P.) pokazuje koliko se politika, bez obzira na to koja je stranka ili koalicija stranaka vodi, grčevito bori protiv sužavanja svojih moći. Od svoje prvobitno neophodne uloge kanalisanja i orijentisanja rasutog biračkog tela za predstavničke izbore, koja je omogućila nastanak i funkcionisanje predstavničke demokratije, političke stranke su vremenom, težeći da se izjednače s državom, postale pretnja opstanku demokratije. Pokazalo se da strankama nikada nije dovoljno vlasti, pogotovo državne. (…) Takva, neskrivena ili prerušena želja stranaka kvari osobine državnih ustanova i moralnu čvrstinu ljudi. I da se pritisci stranaka na sudstvo i tužilaštvo institucionalno otežaju ili sasvim onemoguće, pitanje je koliko bi od tada vremena trebalo da prođe pa da se sudije i tužioci u svome radu vode samo ustavom, zakonom i ljudskom slobodom. Američki sudija Lerned Hend svojevremeno je zapazio da ’sloboda počiva u srcima ljudi i kada tamo umre, ne mogu je vaskrsnuti nijedan ustav, nijedan zakon, niti sud’. Verujmo da je sloboda u srcima mnogih naših sudija i tužilaca još uvek živa.”

Priredio Vladan Petrov

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista