Još o penzijskom jazu

U „Politici” 4. januara poštovani Drago Janković daje predlog za smanjenje penzijskog jaza u vezi s mojim ranijim dopisom.

Smatram da je dopis gospodina Jankovića ljudski razuman i zavređuje pažnju, ali je opet van konteksta. Osnovni postulat je da su penzije na zakonu ostvareno pravo po osnovu rada i uplata u penzioni fond, te da u tom domenu ne može biti narušeno pravo na ravnopravno i srazmerno učešće u pravu na nominalni iznos penzije, odnosno ne može se narušiti proporcija ostvarenog prava u celokupnom vremenu ostvarivanja prava. To što gospodin Janković predlaže zalazi u domen socijalne politike, a to nije u nadležnosti Republičkog fonda za penzijsko osiguranje.

Molim vas da sa punom pažnjom sagledate i ovaj praktičan prikaz rada i penzija:

U vreme ekspanzije i vrhunca rada „Prve petoletke” Trstenik, kada je u tom holdingu radilo više od 15.000 radnika, svakog 15. u mesecu u fabričkom listu je objavljivana lista zarada radnika za prethodni mesec. Mesecima je generalni direktor holdinga bio oko 15. mesta po zaradi, a ispred njega su bili vrhunski KV i VKV metalostrugari, bravari, glodači, zavarivači... I to nije nikome bilo ni čudno niti upitno. Vrednovalo se znanje, ali i rad i znanje, kao i fizičko zalaganje. Svako je imao mesto u tom sistemu, a sistem je bio veoma dobro uređen. A ako danas ti isti vrhunski majstori imaju veći iznos penzija od bivših direktora – to je u skladu sa zakonom, ali i s pravednošću.

Da navedem i da se ovim postojećim sistemom penzijskog osiguranja na pravi način stimulišu mladi ljudi da se obrazuju, da više i odgovornije rade, da se trude da napreduju u svojoj delatnosti, kao i da se trude da u penzijski fond uplaćuju veće iznose koji će im kroz penziju biti valorizovani i vraćeni.

A što se socijalne politike tiče, smatram da je Vlada Srbije u prethodnim godinama kroz jednokratna davanja penzionerima pokazala da brine o ovoj kategoriji stanovništva i da pokušava da im obezbedi dostojan život. U ovoj oblasti ima još dosta toga što država može i treba da uradi. Borimo se za to.

Milovan Smiljković,
Kraljevo