Nemi saučesnici u kovid tragediji

Činjenično, a ne izmaštano stanje, govori da je u našoj zemlji od početka pandemije kovida 19 do novembra 2021. godine umrlo skoro 47.000 ljudi više od desetogodišnjeg proseka. Sa oko 7.000 umrlih od kovida 19 na svakih milion stanovnika mi smo u samom vrhu svetske liste po težini pogođenosti pandemijom. I šta sada?

Tokom, a ne posle, ove tragedije epskih razmera, svako zdravorazumsko društvo s edukovanim, odgovornim i saosećajnim stanovništvom, ne bi bilo nemi saučesnik izneveravanja zdrave pameti i odgovornosti, već bi odmah postavilo brojna pitanja kriznom štabu i vladi: Da li je smrtnost mogla da bude manja? Koje su greške napravljene? Koje su stručne promene neminovne? Koje su kadrovske promene neophodne? Koji su suštinski zadaci kriznog štaba? Zašto postoji stalni raskorak između epidemijske situacije i protivepidemijskih mera? Zašto se ne primenjuje Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti RS?

Očito je da je neznanje pečat naše sudbine, ali ono što (mene) posebno boli jeste sveprisutno ravnodušje i svejednoća u vremenu umiranja i širokoprisutno bavljenje isključivo sopstvenim životima. Nažalost, u vremenu dugotrajne tabloidne efemernosti naše svakodnevnice, jedna vrednost je često zanemarivana, a to je saosećanje. Epidemija samodovoljnosti i egoizma, koja rastače i obesmišljava plodonosne međuljudske odnose, ogleda se i u naglašeno isključivim i nedodirljivim stavovima s kojima se suočavamo svakodnevno: moja istina, moja sloboda, moja odluka, moja stvar, moj izbor, moji pogledi itd. Mene, kao starog profesora, posebno zabrinjava što se ovim stavovima priključio značajan broj studenata (samo četvrtina vakcinisanih) koji su uvek bili lučonoše znanja, odgovornosti, solidarnosti i progresivnog sagledavanja budućnosti.

Ohrabrujuće su reči pape Franje da je „vakcinacija moralni čin”, da je „imunizacija čin ljubavi”, a da je izbegavanje vakcinacije „samoubilački čin”. Na drugoj strani, patrijarh Porfirije se osvrnuo na Novaka Đokovića, najboljeg svetskog tenisera, koji, inače, nije vakcinisan, i istakao da je „zatočen jer je hteo svoju slobodu i zato što ne prihvata da mu se sloboda i modeli načina života nameću”.

Nije sporno da je na nama da se slobodno opredeljujemo kojim ćemo putem ići, birajući svoju putanju i budućnost prema sopstvenoj savesti, vaspitanju, znanju i uverenjima koje gajimo. Sigurno je da je jedna od najjačih ljudskih potreba, potreba za samoispoljavanjem i samodokazivanjem, u svim uslovima i u svim vremenima. Naravno, ovakve idealne uslove, kao zavodljivu iluziju, možemo naći ukoliko živimo na pustom ostrvu s Petkom i, delimično, kao isposnici u kelijama. U tekućem kolopletu ideoloških i političkih marifetluka, u isprepletanim i, često, suprotstavljenim životima u kojima ljudi ne žele istinu već samo sigurnost, meni je najprihvatljiviji stav norveškog filozofa (Laš Svensen, 1970–): „Naša sloboda se završava tamo gde počinje sloboda drugog.” Zar to ne potvrđuje i naš Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 15: „ Pojedinac je dužan da čuva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i životnu i radnu sredinu.” Da li je „čuvanje zdravlja drugih ljudi”, na šta nas zakon obavezuje, ukoliko se neko inficira virusom SARS kov 2 (bolesnik je zarazan dva-tri dana pre početka manifestne bolesti i još od sedam do 10 dana tokom bolesti!) i zbog drskog nepoštovanja protivepidemijskih mera (masovna pojava u našoj sredini!) prenese infekciju na nekoliko ili desetine osoba s mogućim razvojem teške forme bolesti, brojnim i raznovrsnim sekvelama ili smrtnim ishodom? Da li je i ovo sloboda izbora?

Stručna istina je da nevakcinisane osobe ugrožavaju život i kvalitet života vakcinisanih osoba, a ne obrnuto, što je dominantan stav u našoj sredini, što jeste manipulativna zamena teza. Virus se slobodno i masovno razmnožava, pre svega u nevakcinisanim osobama, što mu tokom vremena omogućuje brojne mutacije koje mogu rezultirati značajnijom zaraznošću virusa (povišena stopa reprodukcije) i, za sada, delimičnim izbegavanjem našeg imunoodgovora stečenog postvakcinalno ili preležanom infekcijom. Vakcine postaju sve manje efektivne i neophodne su buster doze. Drugo, veliki broj novoinficiranih iscrpljuje zdravstveni sistem i zdravstvene radnike, zahteva angažovanje većine zdravstvenih radnika, što onemogućava optimalnu dijagnostiku i lečenje nekovid bolesnika. Da li se neko zapitao zašto imamo toliko povećanu smrtnost među nekovid bolesnicima i šta nas čeka narednih godina? Da li je i ovo sloboda izbora?

Trenutna „eksplozija” broja novoinficiranih (36 odsto testiranih su pozitivni!) jeste posledica ulaska omikron soja u našu populaciju, ali je i posledica skromnih protivepidemijskih mera koje se, inače, ne poštuju, našeg neznanja, neodgovornosti, slobodne medijske promocije pseudonauke, pojave brojnih spasitelja, tiranije nekompetentnih ljudi u javnom prostoru, glasnog ćutanja stručnih i esnafskih udruženja, politizacije i gotovo odnegovanih podela, borbe za rejtinge pred izbore itd. Višemesečno hronično neprihvatanje predloga stručnog dela kriznog štaba (KŠ) potpuno je obesmislilo njegovo postojanje. Naravno, to što su stručnjaci postali „heroji” propuštenih prilika neće ih abolirati od odgovornosti za (ne)rad u KŠ. Jedno od interesantnijih pitanje jeste i zašto su (jednoglasno) prihvatali unapred najavljivane (stručne) predloge lica koja nisu ni prošla pored medicinskih fakulteta.

Rešenje za tekuću pandemiju je nadohvat ruke i samo ga treba primeniti, a to je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti Republike Srbije. Taj zakon su, između ostalog, pisali i pojedini članovi KŠ i u njemu postoje odgovori za sva tekuća pitanja. Ovome moram dodati i neophodne kadrovske promene koje je kao model, za sva vremena, definisao genijalni Duško Radović: „Nije lako rešavati probleme i to ne može svako. Kao što dugo i pažljivo biramo one koji će praviti greške, tako isto i još odgovornije moramo tražiti one druge, koji će te greške ispravljati.”

Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista