Od „reketa broj jedan" do „neprijatelja broj jedan"

Nasuprot pojedinim najavama da iz Australije neće ići za Srbiju, Novak Đoković je juče po podne sleteo u Beograd. Čekali su ga navijači sa šajkačama i zastavama, kao i predstavnici medija, ali naš as je još ranije najavio da neće davati izjave u toku turnira, započetog bez devetostrukog šampiona i rekordera. Tiho je napustio aerodromski prostor i otišao s bratom Đorđem.

Sramnom odlukom australijskih sudija, nepotkrepljenom nijednom činjenicom, Đoković je proteran iz zemlje i s turnira na kojem je trebalo da brani titulu, a Otvoreno prvenstvo Australije je ponovo postalo zatvoreno. Politika je stavila tačku na više od pola veka takozvane ere otvorenog tenisa (1968–2021), period u kojem je upravo osuđeni i proterani igrač bio ubedljivo najbolji.

Naziv „open era” stvoren je odlukom da se teniski turniri otvaraju i za profesionalce, ne bi li se omogućio najviši nivo takmičenja. Sud je okrenuo sport u suprotnom smeru: isključio je upravo najboljeg među najboljima, s jasnim ciljem da uništi njegovu reputaciju, na terenu i van njega. „Takav čovek ne može da bude vođa”, naslov je mnogih zapadnih tekstova.

Tekstovi ilustrovani fotografijama s najružnijom grimasom srpskog tenisera koje su mogli da nađu, sva ta mora medijskog otrova tokom desetodnevnog iživljavanja nad jednim od najboljih sportista svih vremena, služili su kao argument kad nije bilo pravog argumenta za njegovo deportovanje. Kasnije reči njihovog likovanja nisu ni za pominjanje. Da bi se svi progoni opravdali, u najavi je „Netfliksova” serija o celom slučaju.

Posle punih 15 godina trovanja čitalaca tvrdnjama da srpski teniser ne može i ne sme da bude najveći, čak i da osvoji 35 grend slem titula, strani mediji su dočekali pandemijsku krizu za konačni obračun. Sada to nisu više samo anglosaksonski izvori. Dobili su snažnu podršku širom sveta, da se „reket broj jedan” predstavi kao „neprijatelj broj jedan”. To zbog čega su ga osudili u Melburnu nije više ni verbalni delikt, nego „delikt osobenosti”, prekršaj prava na sopstveno mišljenje, ponosa na poreklo i lične životne principe. Prekršaj neuklapanja u većinu, a većina odlučuje.

Sav taj trud progonitelja, poput onih koje opisuju „Usta puna zemlje” Brane Šćepanovića, zasniva se na starom geslu da istoriju pišu pobednici. Trpeli su 15 godina da Novak Đoković isključivo pobedama održava svoj integritet u belom svetu, sada više ne žele da mu dozvole da pobeđuje, žele konačno da ga slome. Nema više – poručili su hitno i iz Francuske. Odmah su stali uz australijsku osudu i najavili da srpski teniser nevakcinisan ni na Rolan Garosu neće moći da brani titulu, kao što nije mogao u Melburnu, gde su mu, za svaki slučaj, dodali i trogodišnju zabranu ulaska u zemlju. Sigurno je – sigurno.

Zaboravili su na sud vremena, jer je to suviše spor sud za one koji trenutno čuvaju svoje fotelje. Neko im je odmah poručio: „Izbacili ste Đokovića da ne bi postao idol, a time ste ga pretvorili u mučenika”. Takve misli se neće mnogo širiti dok se ne završi „Zatvoreno prvenstvo Australije”, a onda će mrzitelji polako početi da se češu po glavi. Čak i ako im se ostvari želja da Rafael Nadal osvoji 21. grend slem titulu.

Nije se Španac proslavio odnosom prema glavnom rivalu u toj trci, njemu će to postati možda i najveća mrlja u blistavoj karijeri. Federer je bio dovoljno iskusan i smiren da se sakrije i izbegne sva novinarska pitanja, dok je Nadal bio nervozan, pritisnut ambicijama u prilici koja mu se ukazala, govoreći samo o svojim problemima, bez reči saosećanja za maltretiranje njegovog konkurenta: „Kada je Novak prvi put oslobođen, rekao sam da je pravda progovorila. Juče je pravda iznela drugačije reči, a ja nikada neću biti protiv reči pravde.” Sve su to donekle razumljive reakcije, ali ostaće da se pominju na sudu vremena.

Učesnici turnira imaju previše svojih briga da bi rekli bilo šta drugačije nego nekoliko dana ranije. Jedan detalj, ipak, zaslužuje pažnju. Pre svog maratonskog meča od pet setova i pobede protiv Mađara Martona Fučoviča, jednog od igrača koji su otvoreno krivili najboljeg na svetu, Dušan Lajović je razvio srpsku zastavu sa Novakovim likom u sredini i rečima na engleskom: „Dopadalo se to vama ili ne, najbolji svih vremena”.

I to je prava tačka na diskusiju o istorijskoj trci. Barem u takozvanoj open eri, završenoj pre neki dan na sudu politike. Nova era, upravo započeta u Melburnu, zatvoriće vrata nevakcinisanom Đokoviću na svim značajnijim turnirima u SAD i Francuskoj, a možda i dalje od toga. Šta god da reši i učini u nastavku karijere, na sudu vremena biće veliki šampion, grubo sprečen da bude još mnogo veći.