Od podruma do tavana srca

Dugo prisutan na domaćoj muzičkoj sceni, Bane Krstić se sa svojom grupom „Garavi sokak” nedavno oglasio novim albumom „Ja bih za tebe dao sve”. Na ploči se nalazi petnaest novih kompozicija, među kojima je i tamburaška verzija Krstićeve pesme „Ko te ima taj te nema”, veliki hit u izvođenju doajena vojvođanske pesme Zvonka Bogdana. Album su zajednički objavili PGP RTS i Krstićeva diskografska kuća „Vojvodina mjuzik”.

Uvek u dobrom raspoloženju i vedrog duha, Bane Krstić je razgovor za „Politiku” počeo pričom o novom albumu:

– Inspiraciju za pesme sam nalazio, kako u sebi, tako i oko sebe. Izvori inspiracije su bili i unutra i spolja, sve ono što me se tiče na neki način. Što bi se reklo, od podruma do tavana mog srca. Zadovoljan sam kako je sve ispalo, na ploči ima bržih pesama i dosta optimizma.

Na omotu ploče, grupa je posebno zahvalila Goranu Bregoviću na podršci. Bane Krstić otkriva kakva je bila saradnja sa poznatim muzičarem:

– Intimno sam veoma ponosan što sam imao priliku da sarađujem s njim. Kao klinac sam slušao „ Bijelo dugme” i „Bitlse”. Posle svega, ostaje mi još samo da radim sa Makartnijem!

Šalu na stranu, Bregović nije imao nikakvu zvaničnu funkciju na ovoj ploči, već je projektu prišao ljudski, spreman da kao prijatelj pomogne savetom. Iznenadio sam se kad sam otkrio da nas on već duže vreme prati i da mu se sviđa to što radimo. To godi, jer je Bregović jedan od najvećih muzičara s ovih prostora.

Tokom karijere duge skoro dve decenije, Krstić je imao priliku da sarađuje i sa drugim poznatim muzičarima iz naše zemlje:

– Sa Rambom Amadeusom smo snimali album „Slova tvoga imena” 1993. godine. On nam je bio producent. Osvojio me je širinom svoga pogleda i naučio da ne bežim od sebe, već da svirci pristupam rasterećenije. Ulio mi je samopouzdanje i novi život „Garavom sokaku” tako što smo taj album snimili u akustičnom, „anplagd” maniru.

Zvonka Bogdana i mene je spojila muka oko izdavanja ploča. Zvonko je pevač od integriteta koji mu ne dozvoljava da vuče izdavače za rukav da mu objave izdanje. Mi smo 2004. imali istih problema, pa sam ja odlučio da osnujem izdavačku kuću koja će objavljivati albume Zvonka Bogdana i „Garavog sokaka”. Publika je bila spremna za Zvonkov „kambek”. To je znak da je ambijent u zemlji bolji nego što je donedavno bio, što se opet formira ta neka srednja klasa kojoj se mi svojom muzikom obraćamo. Kad si me već pitao, moram da pomenem i Slobodana Trkulju, za koga mi je posebno drago što se kao muzičar formirao u „Garavom sokaku”. Bio je mlad i markantan, imao je dugu kosu. Već tada je bio sjajan muzičar i nije slučajno što krupnim koracima gradi međunarodnu karijeru.

Još od prve ploče koju je, sada već daleke 1989. objavio za „Jugoton”, sastav „Garavi sokak” je uspeo da u teškim vremenima izgura svoju priču. Krstić pravi paralelu između dva vremena:

–„Jugoton” je u staroj Jugoslaviji prvi počeo da objavljuje albume sarajevskih grupa koje su mešale narodnu, etno-muziku sa pop zvukom, i mi smo se super uklopili u ceo taj talas koji je mirio lokalno i globalno. Moram da pomenem Sinišu Škaricu, tadašnjeg urednika „Jugotona”, koji i sada radi u „Kroacija rekordsu”. On nam je tada pružio veliku priliku, prepoznavši u nama potencijal. Sada smo u pregovorima da novu ploču izdamo u Hrvatskoj upravo za tog izdavača. Raduje me što su odnosi na bivšem jugoslovenskom prostoru, bar u kulturi, sa godinama sve relaksiraniji. Sve ove godine sam sa „Garavim sokakom” svirao našu prepoznatljivu muziku, jer je ona za mene oduvek imala neki smisao. Možeš ti da budeš i lep i bogat, ali bez smisla nisi srećan. Uspeh ne merimo sekundama na televiziji i stanjem na računu u banci, već zadovoljstvom i smislom koje nalazimo u sviranju.

I pored toga što se kao muzičar ostvario, Bane Krstić ne miruje. Kada ne svira sa bendom, onda organizuje muzičke manifestacije:

– Osim što nam je izašao novi album, već treću godinu smo bili tradicionalno uključeni u organizaciju tamburaškog festivala u Srbobranu, a imali smo i „Vojvodina mjuzik stejdž” na nedavno završenom „Egzitu”. Tu se pojavljuju brojni lokalni muzičari, neki od njih su školovani, neki nisu, ali svima im je zajedničko majstorstvo na tradicionalnim instrumentima.

Sa grupom često sviramo na, kako ja to volim da kažem, organskim manifestacijama. Redovno sviramo na „Danima vina”, „Grožđenbalovima” i drugim kulturnim događajima širom Vojvodine i Srbije. Drago mi je da smo sa Beogradom uspeli da ostvarimo komunikaciju na „ti” jer svake godine u glavnom gradu sviramo osmomartovske koncerte. Publika će 8. avgusta moći da nas vidi u Nišu, a sviraćemo i u mnogim drugim gradovima u zemlji i regionu.