Veliki uspeh referenduma

Da je referendum i suštinski i formalno bio pun pogodak, najbolje se pokazalo onda kada je Kurtijeva ekstremistička albanska vlast na Kosovu i Metohiji zabranila održavanje referenduma, uhapsila člana RIK-a i zaplenila uredno najavljen transport referendumskog materijala za srpske sredine na KiM. To je bio pravi lakmus test potvrde ispravnosti referenduma. Nažalost, nasilje Prištine je onemogućilo najveći broj Srba sa KiM da učestvuje na referendumu. Održavanje referenduma na KiM podržale su zemlje Kvinte i EU. Međutim, kada je Kurti sproveo svoje nasilje i onemogućio održavanje referenduma, ove države Zapada nisu ni prstom mrdnule da sankcionišu njegovo nasilje i omoguće održavanje referenduma na KiM. Opravdavajući svoje nasilje i sprečavanje referenduma, prištinski lideri su se pozvali na poklon koji su im 2010. dali Jeremić, Đilas i Tadić u vidu stava Međunarodnog suda pravde, koji je, na zahtev pomenute trojice, doneo mišljenje koje je bilo sto odsto u korist samoproglašene nezavisnosti lažne države Kosovo.

Osim Albina Kurtija, protiv referenduma su bili i Dragan Đilas (SSP), Sulejman Ugljanin (SDA), Vuk Jeremić (NS), Ragmi Mustafa (DPA iz Preševa), Dveri, DJB, NDBG, „Akcija” (Zelenović), „Ekološki ustanak” (Ćuta), SRS, DSS, POKS, Zavetnici. Indikativno je da su se na istom zadatku protiv Srbije i referenduma našli i Kurti, i Đilas, i Ugljanin i Jeremić! Nažalost, protiv referenduma (ili za „ne”) bili su i delovi vladajućih stranaka. Pojedinci iz vladajućih stranaka vodili su javnu kampanju protiv ili za „ne”. Pitam sve protivnike referenduma iz Srbije – na koji ste način tim sramnim postupkom pomogli Srbiji? Stidite li se što ste se našli u istom stroju s Kurtijem i Ugljaninom? Referendum o promeni Ustava je doživeo veliki uspeh kada se pogledaju sve otežavajuće okolnosti. Osim gore navedenih (ko je bio protiv), ogromna otežavajuća okolnost je bila eksplozija zaraze omikron varijantom virusa korona, koja dnevne dostiže petocifrene brojeve zaraženih. Teškoću je predstavljalo i to što je uz sve navedeno sama tema referenduma bila nezanimljiva građanima (nemotivisanost). U takvim okolnostima izlaznost od dva miliona građana je izvanredna. Zvanična izlaznost je 31 odsto od 6,5 miliona birača. Međutim, stvarni broj birača je oko 5,5 miliona, zbog toga što se u biračkom spisku nalazi najmanje milion građana koji su se tokom 40 godina odselili. Stoga stvarna izlaznost iznosi oko 36 odsto. Od dva miliona onih koji su glasali, 1,2 miliona zaokružila su odgovor „da”, a 0,8 miliona odgovor „ne”. Time je referendum uspeo i podržane su izmene Ustava koje se tiču pravosuđa.

Održavanje referenduma i odgovor „da” podržali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, SNS, SPS, SDPS, JS, PUPS, PS, SVM, SPP, SPO, NP itd. Održavanje referenduma podržala je Evropska unija. Stoga su rezultat referenduma pozdravili evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik. Važno je reći da je sadašnja vlast prva koja je razvlastila sebe i smanjila ionako mali uticaj na pravosuđe. Poređenja radi, vlast DS-a, Tadića, Đilasa i Jeremića, 2009. je uništila pravosuđe kada je protivzakonito otpustila oko 2.000 sudija i tužilaca, zbog toga što nisu bili na liniji DS-a! Promene Ustava na referendumu su i praktično i teorijski onemogućile da se ponovi uništavanje pravosuđa iz 2009, koje je koštalo Srbiju 44 miliona evra, izazvalo zastoj Srbije i rušenje ugleda Srbije. Stoga je logično da su stranke bivšeg režima bile listom protiv referenduma ili su zastupale „ne”.

Kada znamo sve što sam naveo, jasno je da su se na istom zadatku, protiv Srbije, našli i albanski i muslimanski ekstremisti i srpska opozicija. Svi su se ponadali da je referendum onaj trenutak kada mogu zadati udarac predsedniku Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci pred izbore 3. aprila 2022. To što bi time zadali udarac državi Srbiji, to ih nije brinulo – radovalo ih je. Srećom, referendum je uspeo, pa su albanski i muslimanski ekstremisti i cela opozicija doživeli jedan veliki poraz. Cela srpska opozicija treba da se stidi što se našla na strani Albina Kurtija i Sulejmana Ugljanina!

Član Predsedništva SNS-a i narodni poslanik