Sećanje na zemljotres

Skoplje – Pre četrdeset pet godina Skoplje, tada glavni grad SR Makedonije zadesio je katastrofalni zemljotres. Tim povodom, u makedonskoj prestonici, pod motom „Skoplje – 45 godina grada solidarnosti i međunarodnog prijateljstva” organizuju se izložbe, koncerti i svečana akademija.

U predvorju Muzeja grada Skoplja, otvara se izložba slika „Skoplje – solidarnost i prijateljstvo”, na mestu nekadašnje Železničke stanice koja je jedinstveni spomenik katastrofe koja je dvadeset šestog avgustovskog jutra 1963. godine grad sravnila sa zemljom i u kojoj je za tren poginulo 1.070 građana svih uzrasta a više od tri hiljade ih je povređeno.

Centralna manifestacija je zakazana za danas na dan katastrofe, na skopskoj tvrđavi Kale multimedijalnim projektom „Grad imaginacije”. Tom prilikom biće uručene plakete Amerikancima Lorensu Iglbergu i Kristoferu Hilu, Norvežaninu Torvaltu Stoltenbergu i Nemcu Verneru Triniju, četvorici novih počasnih građana Skoplja.

Skopljanci će se kao i svih prethodnih godina podsetiti na katastrofu koja se dogodila u zoru 26. jula 1963. godine i u kojoj je srušeno 15.800 stanova a trajno oštećeno 28.000 objekata, ostavivši 200.000 ljudi bez krova nad glavom.

Oni stariji, koji su zemljotres preživeli iznova će mlađima evocirati sećanja na tragediju ali i na neviđenu svetsku solidarnost koja je ispoljena odmah posle katastrofe. Zanimljivo je da je tadašnji dopisnik „Politike” iz Skoplja, Jovan Popovski prvi svojoj redakciji i svetu javio za nesreću koja je zadesila Skoplje.

U starim hronikama je zabeleženo da je tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito sa saradnicima dan posle zemljotresa posetio porušeni grad i obećao da će zajedničkim snagama svih jugoslovenskih naroda i narodnosti, Skoplje biti obnovljeno, što je i ostvareno. Titove reči saučešća, podrške i solidarnosti sa građanima Skoplja ostale su zapisane na ploči koja stoji na ruševinama stare Železničke stanice pored časovnika čije kazaljke su zastale u trenutku zemljotresa, u pet časova i 43 minuta.

Ujedinjene nacije su tada proglasile Skoplje gradom svetske solidarnosti, a 35 zemalja je zatražilo da se organizuje međunarodna akcija pružanja pomoći porušenom Skoplju.Sednica Generalne skupštine UN, održana 14. oktobra iste godine bila je posvećena skopskoj katastrofi i zahvaljujući tome, grad na Vardaru je u kratkom roku obnovljen. Tada su udareni urbanistički temelji današnjeg modernog Skoplja.

Skoplje je preživelo još dva katastrofalna zemljotresa, prvi 518. godine kad je bio metropola tadašnje Dardanije i drugi 1555. godine. Oba su bila pogubna po grad, a prvi je tadašnju lokaciju centralnog gradskog područja pomerio nekoliko kilometara na jug na mestu gde se i danas nalazi.