Briselsko guslanje

To što imamo „ludu kuću”, s tim da nismo sigurni da li mislimo na kafanu u kojoj je guslarski tihovao Radovan, ili je reč o opštem stanju stvari, ne znači da su i ostali lišeni takve dileme. Bugari su, recimo, upravo prokockali gotovo milijardu evra pomoći iz Brisela. U izveštaju Evropske komisije na devet strana, verovatno jednom od najoštrijih koje je napisala EU o nekoj svojoj članici, navedeno je da Bugarska mora da se obaveže da će očistiti vlast od korupcije i tako osigurati da velika pomoć koju dobija od EU zaista i stigne do njenih građana, a ne da završi kod korumpiranih političara koji rade zajedno sa organizovanim kriminalom.

Rumunija je, za sada, dobila samo žuti karton, ali dve najmlađe i najsiromašnije članice, koje su prijemom u briselsko carstvo prošle godine izazvale veliku frustraciju mahom balkanskih večitih kandidata, a naročito Hrvatske, dekretom su proglašene za briselske „ružne pačiće”.

Hajde da vidimo šta su zabrljala naša braća sa istoka.

Na pitanje na koga tačno cilja evropski izveštaj, donekle odgovaraju bugarski mediji koji podsećaju na izveštaj OLAF-a, Kancelarije EU za borbu protiv pronevera, koji je procurio 16. jula. U njemu se navodi da su biznismen Ljudmil Stojkov (koji je finansirao izbornu kampanju predsednika Bugarske Georgija Prvanova) i njegov partner Mario Nikolov (finansijer Bugarske socijalističke partije čiji je lider Prvanov) bili uključeni u zloupotrebe evropskih fondova velikih razmera.

Evropska komisija je, takođe, sve zabrinutija i zbog toga što nije rešeno nijedno od 150 mafijaških ubistava, koja su se desila u ovoj zemlji od pada komunizma. Samo do 2005. godine zabeleženo je 155 atentata, mahom iz snajpera.

Ne tvrdim da smo veće cvećke od Bugara. Ali ako čak i hapšenje Karadžića nije dovoljan razlog da se „odmrzne” Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to zaista govori o dvostrukim standardima koje primenjuju briselske birokrate. Dobro, ako su Ratko Mladić i Goran Hadžić uslov za eventualno sticanje statusa kandidata do kraja godine, šta će se onda još dodatno tražiti od Tadića, kako bi Srbija eventualno provirila u evropsko dvorište i odande nešto bolje osmotrila nestašne komšije.

Ne bih se iznenadio da Borisu, ako otkrije da je Ratko vozio onu sedamdesettrojku, a Hadžić bio kondukter, isporuče sledeći zahtev: da otkrije ko je ubio Kenedija. Čak i ako napravi takav podvig predsednik Srbije ne bi mogao da tihuje.

Šta je onda rešenje za Srbiju? Da isporuči ostale haške optuženike, ali ne zbog toga da bi Bramerc nabacio smešak, a Mesić video duplog Karađorđa, već zbog sopstvene savesti. Da iskoreni korupciju, ali ne zato da bi Oli Ren poslao još love iz pretpristupnih fondova, već zato što naši građani zaslužuju da im iz džepova više ne otima ko stigne – od lokalne administracije, nastavnika koji se žale na težak život, pa do političara i tajkuna koji u sprezi prebacuju društveno bogatstvo na tajne račune.

Ako vlada postigne te ciljeve, tada nam neće biti važno što i Bugari imaju „ludu kuću”, a Brisel talenat za guslanje.