„Politika" – kolekcionarsko, ali i muzejsko blago

Ne kažu ljudi tek tako – ako nije bilo u „Politici” kao da se nije ni desilo. Sve što se zbivalo, a vredelo je da bude zapamćeno, pamtile su stranice našeg lista, pa tako stariji primerci „Politike” već neko vreme imaju status kolekcionarskog blaga. Ne trguje se našim novinama samo na kioscima i u prodavnicama, već i na sajtovima, sajmovima antikviteta, pa čak i na pijacama. Ljubitelji starina tragaju za starijim primercima kako bi popunili svoje zbirke, a trenutno je na sajtovima poput „I-beja” ili „Kupujem-prodajem” moguće naći ukoričene izbore tekstova, ali i cele brojeve u kojima su zabeleženi važni događaji u našoj istoriji. Tako na jednom od tih portala „svedočanstvo pripreme sunovrata”, odnosno zbirka tekstova iz 1989. godine, košta 50 evra, a radoznalci iz nje mogu saznati, između ostalog, i šta je Milo Đukanović govorio dok je bio član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, kako je prihvaćena inicijativa da Milošević postane predsednik Predsedništva, ali i šta se u to vreme „kuvalo” na Kosovu.

 Šestoaprilsko izdanje iz 1941. godine prodaje se na internetu za 10.000 dinara, izabrani članci iz 1977. godine za 50 evra, dok se izdanja iz maja 1980. posle Titove smrti mogu naći za 1.000 dinara. „Hiljade strana čiste istorije”, tvrdo koričen izbor članaka iz 1980. godine, nude se ljubiteljima istorije za 150 evra, dok se redak prvi primerak „Politike” prodaje za 312 dolara.

Dejan Kragić iz Udruženja građana „Srpsko istorijsko nasleđe”, i sam kolekcionar, kaže da se primerci „Politike” obično čuvaju kao deo širih zbirki časopisa i sličnih publikacija, dok su poslastica za ljubitelje istorije najčešće naš prvi broj, šestoaprilsko izdanje, izdanje iz 27. marta 1941, kao i ona koja opisuju dane u periodu ubistva kralja Aleksandra.

– Podaci koji se objave u „Politici” sa istorijske tačke gledišta su merodavni istorijski i uvek se možete pozvati na „Politiku”, jer ona nikad nije bila žuta štampa ili objavljivala nešto što je neprovereno. U ovom momentu kad prelazimo na „ekranske medije”, podaci su, na primer na „Fejsbuku”, neprovereni, mogu biti tačni, a i ne moraju, ne mogu da se sačuvaju, a posle nekoliko sekundi ni da se nađu. Njih ne mogu da koristim u nekoj svojoj knjizi, dok podatke iz starih brojeva „Politike” i saopštenja koja je ona objavljivala možete uvek da uzmete kao relevantne – ističe Kragić dodajući da je važno da iza nekih podataka stoji ozbiljna institucija, kakva je i „Politika”.

Uvek je interesantno, kaže on, podsetiti se i nekih istorijskih događaja koji su nam izmakli iz vidokruga i na koje smo zaboravili, ali su sačuvani na stranicama „Politike”.

I Zoran Veljanović, kustos i istoričar, skuplja „Politiku”, kako za sopstvenu kolekciju, tako i za zbirke novosadskog Muzeja prisajedinjenja 1918. i Muzeja Vojvodine, u kojima je zaposlen.

– Donekle sam privatni kolekcionar, ali više institucionalni, jer otkupljujem novine koje su vezane za odeljenje na kojem sam zaposlen i na postavkama izlažem određene brojeve „Politike” povezane s tim temama. Otkako je prvi put izašla, ona prati najznačajnije događaje koji su se odvijali u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, Jugoslaviji... pa i dan danas. Izlagali smo tako brojeve u vezi s 27. martom 1941. godine, dinastijom i državom, određenim ustanovama, proslavom Vidovdana, tekstove o formiranju Dunavske banovine... – nabraja Veljanović.

„Politika” je, kaže on, kroz istoriju donosila apsolutno sve važne događaje u zemlji i maltene da nije bilo ničeg značajnog što nije propratila. Zato mu nije teško da se potrudi da „izbunari” ta starija izdanja.

– Petkom u Novom Sadu radi velika buvlja pijaca i obavezno odem tamo u svitanje i obilazim štandove ljudi koji skupljaju sekundarne sirovine. Oni znaju da je to staro, ali nisu svesni koliko su ti brojevi značajni. U drugim situacijama idem kod privatnih kolekcionara ili obilazim sajmove antikviteta. U Novom Sadu je svakog poslednjeg četvrtka u mesecu „Srpska Atina” organizovala takav sajam i rado gledam brojeve koje kolekcionari prodaju, a često listam i različite sajtove na kojima se nude – objašnjava Veljanović.

Gotovo da nema muzejske postavke o kojoj se on stara, a gde nije izložen neki od brojeva našeg lista.

– „Politika”, kao novine koje izlaze toliko godina, svakako su relevantne i kao istorijski izvor i kao muzejski predmet – ističe naš sagovornik i dodaje da „ima primeraka koji se mogu naći i po ceni od pet do 10 evra po komadu, ali se za neke primerke daju mnogo veće svote novca.

– Brojevi do Prvog svetskog rata su skuplji. Ima momenata kada ih tražite, a nema ih. Ako ih nađete kod nekog kolekcionara, cena je tada visoka, da bi se za nekoliko meseci ili godina taj broj pojavio u više primeraka, a onda je cena i niža. Daleko je manji broj očuvanih primeraka do Prvog svetskog rata ili, na primer, iz 1915. godine, kad je došla okupacija Beograda, pa su oni skuplji – ističe Veljanović, koji ponosno dodaje da se „Politika” u njegovoj kući uvek čitala, da ima i našu aplikaciju, ali i da je trgovinska radnja njegovog dede u Perlezu svojevremeno bila jedino mesto u selu gde se mogao kupiti naš list.