Kako pamtimo vladare

Tokom vladavine kneza Miloša, kneza Mihaila i kneza Milana Obrenovića zbili su se mnogi važni događaji koji su obeležili našu istoriju. Na taj period, njegove vetrove i boje podsetiće nas izložba koja se večeras u 18 sati na prvom spratu otvara pod svodovima prestoničkog Narodnog muzeja. Pod nazivom „Kako pamtimo vladare? Predstave Obrenovića iz Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu” publiku će dočekati 25 radova iz Zbirke crteža i grafika srpskih autora 18. i 19. veka, a biće zastupljeni i strani stvaraoci.

Pored činjenice da će dela koja su odabrana do 24. aprila, do kada traje izložba, pružati uvid u različite aspekte vizuelne reprezentacije vladara pomenute dinastije, izloženi portreti otkrivaće i način konstruisanja predstave o vladarskom liku, dok će prikazi istorijskih događaja ukazivati na građenje legitimiteta i kulta dinastije tokom vladavine ove trojice knezova, kaže za naš list Jasmina Cukić, kustoskinja Narodnog muzeja i autorka postavke.

– Grafičko stvaralaštvo predstavlja važan segment srpske vizuelne kulture 19. veka a ovom izložbom je stavljen fokus na njegov dokumentarni i svedočanstveni potencijal. Zahvaljujući mogućnostima multipliciranja, grafika je bila pogodna za političko-propagandno delovanje, kada je trebalo promovisati vladare i aktuelne događaje i ona nas upoznaje s njima kao hroničar epohe. Grafička ostvarenja su postojala u formi samostalnog lista, ili su reprodukovana u knjigama, oglašavana u štampi – ističe ona

  Grafička disciplina kod nas svoju potpuniju afirmaciju stekla je za vreme Anastasa Jovanovića, prvog srpskog litografa, koji je bio naročito u vezi s dinastijom Obrenović. Ali tokom čitavog 19. veka postojala je i potreba za angažovanjem umetnika van naših prostora koje su neretko pozivali i sami vladari, pa su tako i grafike često nastajale po njihovoj narudžbini.

Pored Jovanovića, Stevana Todorovića, Đorđa Krstića i drugih srpskih autora, među stranim umetnicima čija će dela moći da se vide su Karol Pop de Satmari i Vincenc Kacler, koji su svojim stvaralaštvom bili povezani sa srpskom kulturnom sredinom 19. veka.

Naša sagovornica izdvaja nekoliko dela koja zaslužuju detaljniji uvid.

– Reč je o radu Đorđa Krstića „Spomenik knezu Mihailu” iz1871, urađenom u tehnici olovke na papiru. Ubrzo nakon atentata na kneza Mihaila rodila se ideja za podizanje spomenika knezu. Do konačne realizacije i rešenja Enrika Pacija će, kao što znamo, proći mnogo godina, a kroz zvanične konkurse u međuvremenu pojavljivala su se različita umetnička rešenja i predlozi. Iako nije reč o zvaničnom predlogu, mladi Krstić je kroz crtež izneo svoje viđenje spomenika.– objašnjava Jasmina Cukić i okreće se, potom, Vincencu Kacleru i Eugenu Ladislavu Petroviću.

– Kaclerova litografija „Takovski ustanak 1815” iz1874. odnosi se na jedan od ključnih dinastičkih memorijskih toposa, koji je uticao na stvaranje slike o knezu Milošu kao ocu nacije. Ovo delo donosi njegovu umetničku interpretaciju i nastojanje da verno rekonstruiše mesto gde se odigrao sabor u Takovu. Grafika je prodavana, između ostalog, putem časopisa „Srbadija”, postavši jedna od patriotskih ikona koje su uticale na oblikovanje nacionalnog identiteta pojedinca. Istakla bih i oleografiju Eugena Ladislava Petrovića „Knjaz Milan polazi na bojno polje 20. juna 1876”, nastalu krajem 19. veka. Glorifikaciji lika kneza Milana u svetlu zasluga za sticanje dugo željene državne nezavisnosti i oslobođenja doprineli su srpsko-turski ratovi 1876–1878, a ovo delo odnosi se na jednu od popularnih predstava koja prikazuje trenutak odlaska kneza Milana u rat.