Da li se pohvalom autora vrši pritisak na žiri

Još pre nego što je objavljeno ko je dobitnik Ninove nagrade, neki pisci su javno forsirali posle i nagrađenu Milenu Marković i njeno delo „Deca”. U tome je prednjačio Miljenko Jergović, koji je njenu knjigu proglasio „jednim od najvažnijih romana koji ostaje iza naše generacije”, što su neki shvatili i kao pokušaj da se utiče na žiri.

Jergović je u svom autorskom tekstu, kako je to naveo Tanjug, napisao da su „Deca” roman o detinjstvu, o deci koja rađaju drugu decu, o porodici – disfunkcionalnoj, jer ko, osim popova i pedagoga, zna za funkcionalnu porodicu.

„’Deca’ su poema o osujećenom, večno nedovršenom odrastanju, moćna, u našim jezicima neuporediva, najveća knjiga o ženskosti, o majčinstvu, kćerinstvu i sinovstvu... opasan roman o istoriji, onoj nama najvažnijoj i traumatičnoj, koja poteče s Drugim svetskim ratom, nastavi se kroz osamdesete, ta decenija našeg odrastanja, i pregazi nas tokom devedesetih”, napisao je Jergović, prenosi Tanjug, kao i to da je „Milena Marković iznad političke korektnosti, iznad tog jada ljudskog i te bede književnih i ideoloških antitalenata koji bi da represijom nad jezikom popravljaju svet i sakrivaju sve ono s čime nisu u stanju da se nose u svetu”.

O ovom romanu u pozitivnom smislu izjasnio se i Dejan Stojiljković, takođe pre proglašenja dobitnika, s tim što je on išao i dalje i kritički govorio o žiriju Ninove nagrade, nazivajući ga ženomrzačkim.

„Svejedno, ja sam ipak optimista, pa navijam za Milenu Marković i Milicu Vučković, koje su napisale odlične knjige. Ali to je samo po sebi nagrada, tako da im i ne treba potvrda od strane skupine diletanata koji su u žiriju završili tako što ih je redakcija Nina pokupila sa neke tramvajske stanice. Pravde radi, treba reći da u žiriju sedi i jedna žena, a koliko se njeno mišljenje uvažava, vidimo i po ovom širem i užem izboru”, preneli su tada mediji njegovu izjavu.

Nakon što je objavljeno da je dobitnica Milena Marković, Dejan Stojiljković se ponovo oglasio u medijima i rekao:

– Već se uveliko po književnim kuloarima raspreda besmislena priča kako sam ja na taj način „vršio pritisak na žiri”, ali ja to vidim drugačije. Teofil Pančić i kompanija su prosto prelomili i odlučili da poslušaju pametnijeg i kompetentnijeg od sebe. A mene, ako se sete za Dan bezbednosti, sete me se... Ako ne – bila je to moja dužnost, kao pisca i čitaoca, da podržim koleginice koje pišu dobre knjige. Ništa više i ništa manje od toga. Rado ću to učiniti i sledeće godine. Parafrazirao bih jednog prijatelja koji je mudro primetio da su „Deca” knjiga kojoj ni Ninova nagrada ne može da naškodi.