Istorijski preokret u odnosu prema selu

Prvi put se posle Drugog svetskog rata država Srbija ozbiljno – sistemski i sistematično okrenula selu s namerom da uslove života seljana približi onima koji imaju ljudi u gradovima. I danas ima živih svedoka da su stanovnici sela, pošto su pomogli oslobođenje zemlje od fašizma, pozvani da učestvuju u industrijalizaciji, pa su tako napuštali svoja rodna sela i zemlju i zapošljavali se u fabrikama i velikim poljoprivrednim kombinatima. Naravno, mnogi mladi ljudi napuštali su (i napuštaju) sela u potrazi za boljim životom, što je njihovo pravo. Taj višedecenijski trend rezultirao je time da je danas od 4.700 sela (koji se pod tim nazivom ne pominju ni u aktuelnom Ustavu Republike Srbije), oko 1.200 u fazi nestajanja. Posmatrano geo-strateški i bezbednosno, od životnog značaja je ne samo za sela i seljane, već i za celu Srbiju, da nam (pogotovu) pogranična i brdsko-planinska područja ne ostaju prazna. Da nam ljudi ne odlaze iz sela, već da se neki iz grada vraćaju da žive i rade u selima, u kojima danas živi 40,5 odsto stanovništva Srbije.

Upravo zato, prvi put u istoriji savremene Srbije, u oktobru 2020. godine dobili smo Ministarstvo za brigu o selu na čelu s ministrom Milanom Krkobabićem. On je prvi na političkoj i javnoj sceni Srbije pokazao sluh i razumevanje za višedecenijska upozorenja Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti da nam se sela prazne i nestaju, da ti vredni domaćini u selima Srbije zaslužuju bolji život. Tako je 2017. godine došlo do izuzetno plodne saradnje Akademijskog odbora za selo, na čijem sam čelu već deset godina i, tada Kabineta za regionalni razvoj, koji je predvodio pomenuti ministar. Ta saradnja države i akademije, prva takve vrste u savremenoj istoriji Srbije, za koju je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić rekao da je pravi obrazac za rešavanje svih gorućih problema – traje i danas.

Zajedno smo, u partnerskoj saradnji, pokrenuli posustalo zadrugarstvo i za godine sa 2,2 milijarde dinara podsticajnih sredstava pomogli 209 zadruga na čitavoj teritoriji zemlje, najviše u seoskim sredinama (ove godine je dodeljeno 500 miliona dinara). Taj program poznatiji pod simboličkim nazivom „500 zadruga u 500 sela” vratio je poverenje u udruživanje, što je pravi melem za „ekonomske rane” seljana, čiji je posed veoma usitnjen, a time i mala ekonomska snaga (uglavnom razjedinjenih) oko 570.000 poljoprivrednih gazdinstava. Tako se trend gašenja zadruga do 2017. godine pretvorio u suštu suprotnost, tako da je za četiri godine novoosnovanih čak oko 1.000 zadruga.

Snažan podsticaj ne samo tom programu, već i sveukupnim naporima da spasimo i preporodimo sela Srbije dao je predsednik republike Aleksandar Vučić, koji je svojim prisustvom podržao osnivanje Nacionalnog tima za preporod sela Srbije (2019), a zatim i podržao i konkretnu finansijsku pomoć. Taj tim koji čini 78 uglednih javnih umnih ličnosti Srbije različite stručne, političke i verske orijentacije i nacionalne pripadnosti, čija su preporuka bila njihova konkretna naučna i praktična dela, za godinu dana izradio je kapitalno delo „Nacionalni program za preporod sela Srbije”, što je temelj u radu Ministarstva za brigu o selu. Jezgro tog tima čine vrhunski stručnjaci Akademijskog odbora za selo SANU.

Obnova zadrugarstva i preporod sela dobili su blagoslov počivšeg patrijarha srpskog Irineja, koji je meni i ministru Krkobabiću poručio: „Činite pravu stvar za Srbiju!”. I on i aktuelni patrijarh srpski Porfirije, (koji nas je nedavno udostojio i primio u Patrijaršiji SPC) pokazali su izuzetno interesovanje za preporod sela Srbije. Kako i ne bi kada je reč o patriotskoj, nadstranačkoj i nadnacionalnoj  – državnoj važnoj misiji. Podržala nas je i Katolička crkva u Srbiji i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, koji je član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, i druge verske zajednice. Konačno, program preporoda sela Srbije je praktično, s razlogom, bez opozicije!

Novi (ovogodišnji) programi Ministarstva za brigu o selu i ogromno interesovanje u javnosti za njih potvrđuju da smo na pravom putu. Dodela praznih seoskih kuća, za šta je najpre opredeljeno 500 miliona dinara, a usled dva rebalansa taj broj je dostigao 686,5 miliona dinara (za svaku kuću do 1,2 miliona dinara) je – iznad svih očekivanja. Podatak da je na javni konkurs  stiglo oko 1.000 prijava, da je dodeljena 651 kuća, a novi korisnici su uglavnom mladi ljudi (čiji je prosek života samo 31 godina), koji žele da ostanu da žive na selu ili iz grada pređu u seoske sredine –  zaista uliva optimizam. Program će se nastaviti.

Takođe, veliko je interesovanje lokalnih samouprava za dodelu 18 minibusa koji će besplatno do lekara ili škole... nedeljno prevoziti od 17.000 do 18.000 stanovnika iz čak 479 sela. Ukupna vrednost programa kupovine minibusa iznosi 120 miliona dinara.

Na inicijativu i uz finansijsku podršku Ministarstva za brigu o selu u 58 jedinica lokalnih samouprava širom Srbije održana je kulturna manifestacija „Miholjski susreti sela”.  Učestvovalo je  961 selo (!) sa impozantnih 100.000 učesnika i posetilaca, a za tu namenu je izdvojeno 30,5 miliona  dinara.

Kada svemu tome dodamo da se naredne godine ozbiljno planira renoviranje više od 20 domova kulture (ili zadružnih domova) koji će imati multifunkcionalnu namenu, život na selu mogao bi biti znatno privlačniji. Naravno, jedna od ključnih stavki je izgradnja i sređivanje infrastrukture, u čemu se oslanjamo na Investicioni plan „Srbija 2020–2025”, koji je utemeljio predsednik Vučić. Tim dokumentom je predviđeno pet milijardi evra za izgradnju i rekonstrukciju 5.000 kilometara regionalnih i lokalnih puteva i tri milijarde evra za izgradnju vodovoda i kanalizacije južno od Save i Dunava. U tom seoskom mozaiku podrazumevaju se i oblici društvenog standarda: obdaništa, škole, primarna zdravstvena zaštita, kultura, sport, kao i pošta, crkva, zadruga...

Preporod sela je dugoročna misija za više (mnogo) vlada i više (mnogo) ministara. Bitno je da je taj zarđali točak počeo da se okreće i dobija novi sjaj. Takođe, veoma je bitno što je Akademijski odbor za selo SANU, uz saradnju s ministrom Milanom Krkobabićem, prvi put u svojoj istoriji dobio šansu da pozitivno menja stvarnost Srbije.

Akademik, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije