Odužimo se Svetom Savi

Od svih svetaca koje Srbi slave najveći je Sveti Sava. Umro je pre 786 godina, njegove mošti je na Vračaru spalio Sinan-paša pre 428 godina, a on je i dalje naš najživlji svetac. Zašto? Zato što su njegove misli i delo u temelju srpskog identiteta. Mi smo ovo što smo zahvaljujući ponajviše Svetom Savi. Svoj duh utkao je u srpsku državu, bio najbolji ujedinitelj zavađene Srbije i najčvršća brana protiv stranih vojnih i duhovnih nasrtaja. I s onog sveta, kad smo bili u turskom ropstvu, poručivao je da istrajemo i opstanemo. Zato je i mrtav smetao turskim porobljivačima.

Začetnik je i organizator srpskog graditeljstva, lekarstva, književnosti, prosvete. Bio je učitelj Srbima i zato je praroditelj svim našim učiteljima, koji su dužni da se u svom radu napajaju njegovim duhom. Kad se on pomene, nama je u svesti pre svega njegovo delovanje na snaženju srpske crkve i države, prosvetiteljski rad, a u srpskoj kulturi nema izvornijih prosvetitelja od učitelja, koji su njegovi naslednici i potomci.

U Srbiji postoji kult Svetog Save. Podugačak je spisak škola, bolnica, kulturnih ustanova koje nose njegovo ime. Slavi ga ne samo crkva, nego čitav narod, slave ga i u drugim slovenskim zemljama. O njemu pevaju pesnici, inspirisao je i kompozitore, posvećena mu je himna, na zidovima škola su njegove slike. Najbolje ćemo se odužiti i njemu i narodu ako mladi naraštaj vaspitavamo na moralnim osnovama koje je on postavio – u duhu ljubavi, međusobnog pomaganja, rada i poštenja. U obrazovanju su važne ne samo naučne činjenice, nego i formiranje moralno zdravog čoveka. Sa tom porukom „uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi… Da živimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi”.

Čedo Nedeljković,
profesor u penziji