Tri antibiotika za uspešnu borbu

Tegobe i bolovi u želucu i duodenumu, uopšte u gastrointestinalnom sistemu, spadaju među najčešće zdravstvene probleme modernog čoveka. U vrhu liste uzroka je infekcija helikobakterijom.

– Helikobakterija (Helicobacter pylori) je gram-negativna bakterija koja je fiziološki prisutna u želudačnoj mikroflori za koju se sada pouzdano zna da uprkos želudačnoj kiselini nije u potpunosti sterilna. Kada se zbog raznih uslova i u različitim okolnostima bakterija prenamnoži, javlja se aktivna upala koja progredira najpre u površinski gastritis, a kasnije prisustvo bakterije može dovesti do atrofije i promena normalne sluznice, pa čak i pojave karcinoma ili limfoma želuca, s jedne strane, odnosno razvoja ulkusne bolesti želuca i/ili dvanaestopalačnog creva – objašnjava klinički asistent dr Vladimir Milivojević, specijalista interne medicine, supspecijalista gastroenterologije i hepatologije na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbija.

 Najvažniji korak je na vreme i adekvatno dijagnostikovati bakteriju, pravovremeno je lečiti i sprečiti pojavu ovih stanja, odnosno sprečiti dalja oštećenja, koja mogu biti nepovratna i ozbiljna.

Testiraj i leči

Dr Milivojević naglašava da je u poslednjih 20 godina primećen izvestan trend opadanja učestalosti infekcije sa 48 odsto svetske populacije do nekih 42 posto u poslednjoj dekadi. Učestalost infekcije je veća u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju što se povezuje s lošijim sanitarnim uslovima. Trend opadanja stope infekcije objašnjava se i većom upotrebom antibiotika i upotrebom lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe.

– Podaci iz Srbije govore da je učestalost infekcije među bolesnicima s dispeptičnim smetnjama (kod bolova u trbuhu uz neku od tegoba koje su povezane s problemima varenja) negde oko 38 odsto. Tako je racionalno razmišljati o helikobakteriji, ali nije svaka tegoba povezana s njom. Svakako internacionalni i nacionalni vodiči kod svakog bolesnika koji ima neki od simptoma dispepsije savetuju takozvanu strategiju „testiraj i leči” kao prvi korak u ispitivanju ovih tegoba pre započinjanja specifičnijeg lečenja. Upravo je nepoštovanje ove strategije jedan od najčešćih problema u svakodnevnom kliničkom radu – ukazuje naš sagovornik.

Infekcija može proticati sa širokim spektrom simptoma od diskretnih, poput nadutosti ili jutarnje mučnine, „metalnog” ukusa u ustima, slabijeg apetita, do jakih i intenzivnih bolova u predelu želuca, intenzivnog povraćanja, gubitka u telesnoj težini, pa čak i razvoja malokrvnosti (anemije).

– Kada pričamo o mogućoj simptomatologiji koja je slična infekciji helikobakterijom, najpre na osnovnu anamneze (razgovora s bolesnikom) i adekvatnog fizikalnog pregleda, te osnovnih analiza krvi i ultrazvučnog pregleda trbuha, lekar treba da proceni da li su pomenute tegobe funkcionalne prirode (dakle povezane s načinom ishrane, načinom života, stresom, upotrebom alkohola, cigareta...) ili možda imaju neki organski karakter. Svakako se infekcija bakterijom i simptomatologija koja se javlja preklapaju s brojnim kako funkcionalnim, tako i organskim stanjima – navodi dr Milivojević.

On dodaje da po nekim karakteristikama, funkcionalna dispepsija, refluksna bolest jednjaka, funkcionalne bolesti žučne kese i žučnih puteva mogu dati simptome slične bakteriji, a takođe i brojni organski uzroci poput gastritisa drugog uzroka, erozivne bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva, čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kalkulozne bolesti žučne kese, hroničnog pankreatitisa, intolerancije na gluten ili druge nutritivne intolerancije.

Za tegobe slične ovoj infekciji mogu biti odgovorni i brojni drugi sekundarni uzročnici naročito kao posledica pridruženih bolesti (šećerna bolest, hronična bubrežna slabost, bolest pluća, kardiovaskularna oboljenja, bolesti štitaste žlezde i dr.).

Uvek je važno utvrditi da li kod pacijenta postoje i takozvani alarmni simptomi. To su gubitak u telesnoj težini, anemija, otežano gutanje, povraćanje krvi, crna ili krvava stolica, prolongirano i uporno povraćanje, pozitivna porodična anamneza za malignitete digestivnog trakta. Ako ovi simptomi postoje, neophodna su dalja ispitivanja, uz endoskopsku dijagnostiku digestivnog trakta i obavezno uzimanje biopsija.

Kojim dijagnostičkim metodama se utvrđuje infekcija ovom bakterijom?

– Ukoliko su bolesnici mlađi od 50 godina i nemaju alarmne simptome, zlatni standard za dijagnostiku bakterije je takozvani ureaza izdisajni test, kao i antigenski test iz stolice. Testiranje bakterije preko krvi nije preporuka, osim u određenim specifičnim situacijama. Nažalost, upotreba seroloških, testova iz krvi, široko je dostupna i raspostranjena što predstavlja jednu od najčešćih grešaka. Potvrda izlečenja infekcije nakon lečenja takođe je obavezna i savet je da se za to koristi izdisajni test – odgovara naš sagovornik.

 Ukoliko su bolesnici stariji od 50 godina ili imaju neki od simptoma alarma, neophodna je gastroskopija, uz obavezno uzimanje biopsija iz želuca po protokolu i tek nakon toga započinjanje terapije.

Lečenje traje dve nedelje

Vrsta i tip terapije zavisi od regionalnih podataka o rezistenciji (otpornosti) bakterije na antibiotike, koja je u poslednjem periodu rastuća i dostiže značajne razmere, te je odgovorna za sve češće terapijske neuspehe. Lečenje se sprovodi upotrebom tri antibiotika, zajedno s inhibitorom protonske pumpe i nekim od probiotika u trajanju od 14 dana. Ako takva terapija nije uspešna, rade se dodatne analize i lekar se odlučuje za specifičniju terapiju.

Najčešće greške u postavljanju dijagnoze i lečenju događaju se kada se ne obavi testiranje bakterije i ne utvrdi da li je infekcija prisutna, kada se koriste samo serološki testovi u dijagnostici (iz krvi). Greška je i kada se najčešće daju dva antibiotika ili se trajanje terapije skrati na 10 dana ili kada sam bolesnik prekine lečenje.

– Veoma je važna saradnja pacijenta, koji lekove mora da pije kako mu je preporučeno i u punom obimu. Moguća je ponovna infekcija, pa i novim sojem bakterije. Tokom aktivnog lečenja preporuka je umereniji način ishrane, izbegavanje alkohola, industrijske hrane, lekova koji mogu biti agresivni za digestivni trakt, poput antireumatika – nabraja dr Milivojević.

Gastroskopija nekad neizbežna

– Prvu epizodu lečenja kod bolesnika bez alarmnih simptoma treba i može po protokolu sprovoditi izabrani lekar u domu zdravlja, ali ako nema poboljšanja potrebno je da se gastroenterolog uključi u lečenje. Ukoliko su bolesnici stariji od 50 godina ili imaju neki od simptoma alarma, neophodna je gornja endoskopija (gastroskopija) uz obavezno uzimanje biopsija iz želuca –kaže dr Milivojević.

Istraživanja u doba pandemije

– Nova istraživanja u ovoj oblasti usmerena su na rastuću stopu rezistencije i na individualizaciju tretmana. Pri evropskom registru u kome aktivno učestvuje više od 40 evropskih zemalja i 400 istraživača, nalazi se i Srbija – kaže dr Milivojević, koji je i nacionalni koordinator za helikobakter i objavljuje radove u prestižnim svetskim časopisima s podacima iz srpske kohorte.

U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju u saradnji s Institutom za mikrobiologiju rade se dodatne analize kod bolesnika koji se više puta neuspešno leče (bakterijska kultura i PCR).

– Upravo je našim entuzijazmom i zalaganjem tokom pandemije korone inplementirana PCR metoda u rutinski klinički rad što je pokazatelj da nam pandemija ne sme biti prepreka i limitirati nas u radu s bolesnicima koji se ne leče od kovida 19. Na osnovu tih analiza može se započeti individualizovan tretman, pa se lekari sada uspešno nose i s infekcijama koje su lečene i više puta i trajale su godinama – kaže naš sagovornik.