Igra počinje: kandidati, kandidati...

Aleksandar Vučić se formalno još nećka, ali ko veruje da se neće kandidovati za još jedan mandat šefa države, taj veruje i da će Dušan Vlahović, umesto u Juventus, iznenada otići u Radnik uz Surdulice. Predsednik Srbije ima jasnu računicu da će pobediti u prvom krugu. Drugi krug se u Srba smatra putem ka devetom. To ne znači da su svi Srbi čitali Dantea, već su izučavali biografije Slobodana Miloševića i Borisa Tadića.

Ivica Dačić se ni trenutka nije nećkao kada je postojano, kano klisurina, odustao od kandidature. Ako neko zna pomenutu izbornu jednačinu, zna je on. I sam je to rekao, poručujući da crveni neće imati kandidata, dakle njega, kako ne bi ni slučajno ometao pobedu Vučića u prvom krugu. Na izborima za parlament naprednjaci i socijalisti ići će razdvojeno, kako bi sinergija bila veća.

Dakle, Vučić i Dačić završavaju posao, možda ne iz ljubavi, već zbog pragmatizma. Ivica je bio svega tri godine u opoziciji, više od 27 godina u vlasti i zna da život u opoziciji nije njegovo prirodno stanište. Posle 10 godina danas to još i više zna Vučić.

Ideološki heterogena opozicija ponaša se kao da još dugo želi da tamo ostane. Umesto da se ujedinjuje, ona se strasno deli, svega dva meseca pred izbore. Nekoliko logičnih razloga mogu biti povod zbog kog su izabrali da postanu Topalovići.

Prvi je taj da istraživanja pokazuju da na ovim izborima nemaju šansi, pa učestvuju u izborima između sebe. Odnosno, protiv sebe. Drugi je tek nešto manje verovatan, ali sled stvari logički pokazuje da im se lider iz senke zove Vučić i da mu daleko bolje ide čišćenje terena u opoziciji nego u sopstvenoj stranci.

Ako je Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, predložio za predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša, potpredsednika Narodne stranke, a da je za to Vuk Jeremić saznao iz medija, a ne od Đilasa i Ponoša, ne treba stavljati prst na čelo kako bi se shvatilo da Đilas želi da javno demonstrira Vuku i ostalima kako je on taj koji donosi poslednju reč. Jeremiću je, opet, favorit bio Miroslav Aleksić, za sada još njegov. Ako ga i on napusti, Jeremić verovatno to neće saznati od njega, već od Đilasa.

Ponoš bi kandidaturu potencijalno prihvatio, ali još se nećka jer ga se odriče sopstvena stranka, a prihvata Đilasova, koja je u koaliciji s Jeremićevom.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić, nekadašnji šef obojici, takođe se još dvoumi, ali je odmah uputio baražnu vatru na generala Ponoša, kao da je Boris na „Pasuljanskim livadama”, mada mu je glavna meta Đilas, što će reći da gađa rasutom paljbom. Tadić je sada borbeniji nego kada je bio šef države, što je dokaz kako boravak u opoziciji može na različite načine da utiče na čoveka.

Lider Dveri Boško Obradović nikada nije bio na vlasti. Posle otcepljenja od Đilasa, krenuo je u predsedničku trku, pozicionirajući se kao lider patriotskog bloka. Vojislav Šešelj još čeka, zabavljajući se u jutarnjim programima. Čačanin je startovao žestoko, kao Velja Ilić iz mladosti, koji je angažovao stilistu, pokušavajući da odmah izvede na čistac Radomira Lazovića iz „Ne davimo Beograd”: da li se u Srebrenici dogodio genocid i da li bi građanisti priznali Kosovo. To kod Srba uvek pali i Boško je dobio šta je želeo. Mladi i perspektivni Lazović je kod patriota otpisan, a pitanje je da li taj deo građanskog bloka, osvežen ekologistima, može uspeti da ubedi većinu Srba da se dogodio genocid u Srebrenici i da je priznanje Kosova realna opcija.

Ali ako je to kod Srba minus, kod Amerikanaca i Evropljana je plus. Šta je celishodnije: imati simpatije naroda ili Zapada? Teško pitanje o kojem se veća od pamtiveka. O tome će morati da razmišlja i Miloš Jovanović, koji se takođe ne nećka. Kao kandidat koalicije NADA (DSS i POKS), slovio je kao naslednik Koštunice, ali mi je nejasno zašto se upadljivo odrekao brenda DSS-a i počeo da se – nada. Kao i momci i devojke iz „Ne davimo Beograd”, koji su se, postavši prepoznatljivi u Beogradu više nego što se to Vučiću dopada, iznenada utopili u zeleno-levu koaliciju Moramo, zajedno sa ekologistom Ćutom i Nebojšom Zelenovićem. Marketinški krajnje neobično, sa elementima političkog suicida. Kako će prosečni birač pohvatati ko je ko i ko je s kim, osim ako se ne posveti ozbiljnom istraživanju? Da li će nešto razumeti? Teško, utrnuće mu ruke od guglanja.

Ni novinar Srđan Škoro nema dilemu. Izlazi na crtu Vučiću bez podrške svoje Skupštine slobodne Srbije, ali s vetrom u leđa novog pokreta „Da se struka pita”. Lider strukovnjaka je Vladimir Kovačević, biznismen koji je emigrirao od Jeremića.

Trka uveliko počinje pre starta kampanje, a hiperinflacija medijskih, kuloarskih i stvarnih predsedničkih kandidata najavljuje mogućnost da njihov broj premaši ranije rekorde. I oni stvarni i oni fikcijski su već toliko međusobno posvađani da je teško očekivati da bi ispunili misiju i svi glasali za zajedničkog kandidata, ako eventualno i dođe do drugog kruga.

Ako se na trkačkoj stazi pojavi i dr Branimir Nestorović, osnivač „Vitezova reda zmaja”, sa svojim pseudonaučnim teorijama, strateškom partnerstvu belog luka i zeolita, na prvi pogled se može pomisliti da je to Vučićev novi Beli Preletačević. Ako se dublje zađe u analizu, on bi zapravo mogao da otkine i deo biračkog tela predsednika Srbije, što će reći da bi lansiranje Nestorovića u srpsku orbitalnu kampanju bila igra s nenavođenim projektilom.

Ukoliko se sva igra koncentriše oko bitke za Beograd, gde opozicija vidi šansu za načinjanje Vučića, aktiviranje profesora Vladete Jankovića, dugogodišnjeg potpredsednika DSS-a kao kandidata za gradonačelnika opozicije biće interesantno jer je on spreman da prihvati kandidaturu. Pitanje je koji deo opozicije će ga podržati. Đilas baš hoće, Jeremić verovatno hoće, Tadić verovatno neće.

Nikako ga neće Radomir Lazović. Nazvao je Vladetu „jednom starijom, konzervativnom osobom”, upoređujući ga sa svojim kolegom, mladim Dobricom Veselinovićem.

Janković jeste dve godine stariji od Džoa Bajdena, kako i sam voli da se našali, ali sigurno nije očekivao prvi veliki napad od svojih nazovisaveznika. Naprednjaci mogu da nakrive kapu ili kapicu za vaterpolo, posle iznenadnog poklona. Listu za Beograd predvodiće Aleksandar Šapić. Svetska vaterpolo legenda svoj SPAS utopio je u SNS-u. U mutnoj vodi srpske politike Šapić je bio pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa, sada je adut Aleksandra Vučića, što pokazuje da je igrao ne samo u bazenu već da se snalazi i s političkim ajkulama na suvom. Jedna od njih zove se iskusni Goran Vesić i pravo pitanje izbora trećeg aprila jeste da li će se vladajuća koalicija boriti s nekoliko podvrsta opozicije ili sama sa sobom!

Zato Vučić zna da sve njegove istaknute ajkule moraju da budu nahranjene. Ili da imaju takvu iluziju!