Sve novobeogradske kule

Ponikao u močvari, Novi Beograd postaje grad pod nebesima. Poslednja u nizu kula za koje je najavljeno da će se vinuti ka novobeogradskom nebu biće zdanje u Bloku 11a od 80 metara. I s tom visinom koja nije za potcenjivanje, to je ipak jedan od dva najniža objekta zasad predviđena za jato oblakodera u najmnogoljudnijoj srpskoj opštini.

Nebesa su im jedina granica otkako je 2014. godine ukinuta Studija visokih objekata, koja je, premda neobavezujući akt, ograničavala domašaj zgrada. Četiri godine kasnije kule su počele da se množe po Novom Beogradu, tačno četiri decenije otkako je u Bloku 33 završena Zapadna kapija Beograda („Geneks” kula) od 117 metara visine, prvi džin u tada glavnom gradu Jugoslavije, u svoje vreme kontroverzan, a danas priznat kao jedno od arhitektonskih znamenja srpske prestonice. Sporenja ne mimoilaze ni savremene kule u tom delu grada.

Za Bojana Kovačevića, arhitektu, one imaju makar dve geneze. Jedna je ona, kaže, gde se na skupo plaćenom zemljištu gradi što više u visinu, kompenzacije radi. Druga je kula kao kompozicioni motiv urbanizma.

– Palata „Albanija”, sa onomad čak 11 spratova, bila je iz obe ove priče. No, danas u Novom Beogradu, kad smo stari već zagadili „Beogradom na vodi”, kao da više nijedna od ove dve logike ne objašnjava pojave. Još kad se setimo da se decenijama kod nas za visoke zgrade govorilo da su soliteri, dakle usamljeni objekti, pa i nekako. Sad vidim da je novonajavljena kula u Bloku 11a potpuno naslonjena, svojim jednim volumenom, na tamošnju zgradu hotela, na njegov bočni zid. U tom delu grada, koji je sav u otvorenom sistemu gradnje, sad dobijamo tzv. ivičnu gradnju tipičnog zatvorenog bloka. Kao kad biste smešali vestern i Tarkovskog – ocenjuje Kovačević.

Paučinu sa izgradnje objekata viših od 100 metara skinula je poslovna kula „Ušće” u Bloku 16, koja je sagrađena brzinom rekordnom za noviju srpsku graditeljsku istoriju, ispunjenu stalnim odlaganjima. Temelji toj zgradi položeni su u februaru 2018, a objekat od 22 sprata, visine 104 metra, otvoren je u junu 2020.

Iste godine kada je počela gradnja „Ušća dva”, samo nekoliko meseci kasnije, ograđeno je još jedno gradilište za oblakoder od 155 metara i 40 spratova u Ulici omladinskih brigada. U stambeno-poslovnom kompleksu „Vest 65”, istoimena stambena kula prošle godine je završena upisavši se kao rekorder u visini Novog Beograda i kao vicešampion među najvišim zgradama prestonice. Sa pobedničkog trona skinula ju je kula „Beograd” od 168 metara u „Beogradu na vodi”, čiji završetak kasni.

Mnogima je to još i najmanja od svih dlaka u tom jajetu, ali toj kuli, koju drugi vide kao novi simbol i ponos ovog velegrada, brojni barem mogu da zahvale na tome što je prokrčila put svim budućim kulama Beograda i njihovim investitorima večito gladnim epiteta najviši. Da pre osam godina upravo zbog „Beograda na vodi” nije ukinuta Studija visokih objekata – dokument koji je propisivao u kojim se delovima grada ne mogu zidati neboderi koji bi zatvorili pogled na istorijska i kulturna znamenja – vlasnik „Vesta 65” bio bi samo jedan u redu onih koji bi uzaludno čekali da se rampa ka nebu podigne. Pre brisanja studije, on je morao da zaustavi svoje planove o poslovnom zdanju od 147 metara, jer tada je u toj zoni smelo da se podigne samo stotinu metara. Na kraju je dobio dozvolu da za osam metara i nadmaši svoju prvobitnu ambiciju i promeni joj namenu.

Drugi su još duže čekali taj obrt, koji sad postepeno transformiše panoramu Novog Beograda. Protiv njene promene nije arhitekta Jelena Kuzmanović jer, podseća, Novi Beograd je inicijalno planiran kao moderni grad širokih bulevara sa dosta zelenila i sa takvom konfiguracijom može da podnese i vertikale, repere u prostoru.

– Ali samo one koji su promišljeno i planski postavljeni. Ako visoki objekti niknu ad hok prema željama određenih interesnih grupa ili pojedinaca, onda to postaje problem koji utiče na prostornu nesrazmeru. Bojim se da je u ovom trenutku upravo takva situacija – naglašava Kuzmanovićeva.

Među prvima koji su maštali da se visokim zdanjima upišu u horizont glavnog grada Srbije bili su ulagači koji od 2006. ne uspevaju da obnove hotel „Jugoslavija” i da pored njega parkiraju kulu. Pre osam godina predstavili su rešenje za rekonstrukciju hotela tako što su umesto jednog planirali dva objekta od po 137 metara (33 sprata). Plan koji im to omogućava usvojen je 2015, ali im ni to nije pomoglo, pa gradilište ni do danas nisu otvorili. Ono je tri godine kasnije aktivirano na drugom kraju Novog Beograda, u Bloku 42 između „buvljaka” i naselja Belvil, gde se zida glavna autobuska stanica, a za taj kompleks predviđena su čak tri visoka objekta do 100 metara i jedan do 65 metara. Kao i završetak stanice, ni njihova gradnja još nije na pomolu.

Godina u kojoj smo se suočili sa koronom posrećila se investitorima sa apetitima da Beograd posmatraju sa visine. Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, o tome je sanjao deceniju i po. Još 2007. u Bloku 20 prekoputa hotela „Hajat” planirao je da sagradi „Delta tauer” sa 36 spratova na 144 metra visine. Plan da gradi kulu svega nekoliko stotina metara udaljenu od poslovnog centra „Ušće” i večito misterioznog Petra Matića, svojevremeno najvećeg Miškovićevog suparnika na tržištu nekretnina, pomrsila je studija visokih objekata. Da je zidao dok je na snazi bila ta urbanistička regula, od koje su investitori morali koliko-toliko da zaziru, „Delta” bi mogla da računa na samo 50 metara visoko zdanje.

Čekanje je Miškoviću u ovom slučaju izašlo na korist, i to 2020. Krajem te godine na javni uvid izložen je nacrt plana detaljne regulacije kojim je na istoj lokaciji, između „Hajata” i nekadašnjeg poslovnog sedišta „Delte”, predviđena gradnja dve kule od po 100 metara na 3,3 hektara. U tom budućem „Delta centru”, između ostalog, biće hotel „Interkontinental Beograd”. Slučajno ili ne, nacrt plana za taj blok našao se pod lupom javnosti pet nedelja posle „Deltine” kupovine Sava centra u Bloku 19 i čak tri godine pošto je rani javni uvid u taj planski dokument okončan decembra 2017.

U neverici je javnost bila i kada je, neposredno po ukidanju vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije kovida 19, čula da će se u Bloku 12 uz Bulevar Nikole Tesle graditi čak tri kule od po 97 metara. One su se tada našle u planu detaljne regulacije za tu lokaciju blizu „Ju biznis centra” i Palate Srbija. Taj stambeno-poslovni kompleks imaće oko 100.000 kvadratnih metara i osim stanova i lokala u njemu su planirani i kombinovana dečja ustanova, ambulanta, biblioteka... preneli su tada mediji.

Još jedna izuzetno atraktivna lokacija Novog Beograda viđena je kao dom za visoko zdanje. U Bloku 32 prekoputa tržnog centra „Merkator” i u blizini Zapadne kapije Beograda planiran je objekat do 120 metara. Za buduće komercijalno-stambeno visoko zdanje na mestu Alta banke prošle godine započeta je planska razrada.

Neprikosnovena Zapadna kapija

Od svih novobeogradskih kula jedna je bila i ostala neprikosnovena: Zapadna kapija Beograda u Ulici narodnih heroja. Duže od četiri decenije bila je najviša stambena (30 spratova) i poslovna (26 spratova) zgrada prestonice, jedno vreme i bivše SFRJ, a od prošle godine postala je spomenik kulture. Osporavana u toku izgradnje, za neke nimalo dopadljivi betonski džin arhitekte Mihajla Mitrovića, ipak se našla na naslovnici kataloga izložbe „Ka konkretnoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji od 1948. do 1980” koja je bila održana od jula 2018. do januara 2019. u Muzeju moderne umetnosti MoMA u Njujorku.