Digitalno doba remeti čuvanje podataka i identiteta

U proteklih godinu dana na adresu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti stiglo je 3.366 predmeta, od kojih je 3.261 rešen. Među razlozima zbog kojih su se građani obraćali stručnoj službi ove nezavisne

institucije nalaze se, između ostalog, nedoumice da li vrtić sme da objavi spisak primljenih mališana s njihovim JMBG brojem, da li kršenje zakona predstavlja situacija kada matičar preda izvod iz matične službe venčanih trećoj osobi, a ona snimak te „venčanice” objavi na društvenim mrežama. Upitno je i da li je pisanje dijagnoze na lekarskom dokumentu o privremenoj sprečenosti za rad takođe predstavlja kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Građani su bili u dilemi da li bivši poslodavac ima zakonsku obavezu da obriše njihovu poslovnu imejl-adresu ili sme da je i dalje koristi i sa klijentima nastavlja poslovnu komunikaciju preko nje. Drugi se se pitali da li banke imaju obavezu da klijentu po isteku kredita dostave originalni ugovor o kreditu kao i da li služba za nadzor u zatvoru, osim vizuelnog, ima prava i na auditivni snimak razgovora zatvorenika.

„Kada sam čitao kultnu knjigu Džordža Orvela ’1984’, koja je potom i ekranizovana, nisam ni pomišljao da će stvari koje su tada bile u domenu naučne fantastike, veoma brzo postati naša realnost”, istakao je Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, na godišnjoj konferenciji, održanoj povodom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti.

„Međutim, vrlo brzo smo se uverili da su se promene desile za života jedne generacije i da smo mi došli do toga da živimo naučnu fantastiku i imamo doživljaj kao da smo u ’Velikom bratu’. Naše lične podatke danas obrađuje veštačka inteligencija, a ni Terminator više nije lik iz filma, već je neko ko je postao predator u virtuelnoj realnosti u kojoj vreba našu decu. Izazovi koje donosi digitalno doba su ogromni, ne samo za građane već i za stručnjake koji treba da vode računa o zaštiti njihovih ličnih podataka”, pojasnio je poverenik za informacije i istakao da je dodatni izazov u čuvanju ličnih podataka donela pandemija virusa korona, s kojom čovečanstvo živi duže od dve godine.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu naglasio je da je privatnost osnovno ljudsko pravo koje je prepoznato u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i ocenio da Srbija ima određene napretke u ovoj oblasti.

Mateja Norčič Štamcar, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, podsetila je da „svi ostavljamo digitalne tragove kada komuniciramo, a vreme koje provodimo u virtuelnom svetu se povećalo za vreme pandemije. Zbog toga svi moramo biti edukovani o tome kako da zaštitimo svoje lične podatke”.

Informacije o učenicima (ne)zaštićene u onlajn nastavi

Nastava i učenje na daljinu kojima se pribegava zarad zaštite zdravlja školske populacije u nepovoljnim epidemijskim okolnostima primorali su prosvetne radnike i đake da unaprede digitalne veštine, ovladaju veb-alatima, platformama i aplikacijama. Obrazovanje onlajn, međutim, omogućilo je i veću obradu ličnih podataka i otuda postoji realna bojazan da informacije o učenicima, ali i prosvetnim radnicima nisu dovoljno zaštićene u virtuelnom svetu. Tako su zaključili učesnici panela pod nazivom „Izazovi zaštite podataka u savremenom obrazovanju” a među ključnim problemima istaknuta je nedovoljna usklađenost podzakonskih akata koji regulišu rad škola sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Iz Unije srednjoškolaca Srbije potvrđuju da mladi nisu svesni opasnosti koje vrebaju na internetu, ali i upozoravaju da i dalje veliki broj đaka ne poseduje opremu primerenu učenju onlajn. Oslanjajući se na rezultate istraživanja krovne organizacije koja okuplja srednjoškolce, đaci tvrde da čak 50 odsto njihovih vršnjaka iz manjinskih grupa nema adekvatne uređaje za digitalnu nastavu.

M. S. M.