Kako se branio Mika Aleksić: Devojke su imale loše porodične odnose, naročito sa očevima

Miroslav Mika Aleksić negirao je juče u Palati pravde krivicu za silovanje i polno uznemiravanje devojaka koje su bile polaznice njegove škole glume. Nije konkretno govorio o tačkama optužnice, već je optužni akt analizirao tri sata pred sudskim većem i u prisustvu velikog broja novinara.

– Ova optužnica je glupost. Greška je sve što je navedeno. Ovo su bolesne tvrdnje da sam izvršio ova krivična dela sa kojima nemam apsolutno ništa – rekao je Aleksić.

O devojkama koje su ga prijavile za silovanje i polno uznemiravanje, kazao je da su imale loše porodične odnose, naročito sa njihovim očevima. Naveo je da je samo jedna od devojaka imala normalnu i stabilnu situaciju u porodici.

– I Milena Radulović i Iva Ilinčić imale su traume u tom periodu i one su to tada nagoveštavale. Ovo je pokušaj tužilaštva da se optuži ličnost u nedostatku dokaza. Smatram da je u pitanju šizofrena optužnica. Za neke od glumica koje su me optužile ispostaviće se da su bolje glumice u životu nego u profesiji – ispričao je Aleksić.

Govorio je zatim da se svih sedam devojaka u optužnici pojavljuju kao da je reč o jednoj osobi, jednoj žrtvi, jer se njihove rečenice ponavljaju, a neke su preuzete iz medija i saopštenja nevladinih organizacija.

– Kod svih sedam devojaka možemo da utvrdimo da postoji „sindrom lažne memorije”, koji je jako važan za krivično pravo. Stručnjaci u SAD i u Evropi utvrdili su da je ovaj sindrom u osnovi presuda za 75 odsto svih nevino osuđenih. Naučnici su dokazali da je taj sindrom takav da se sećanja mogu menjati po različitim spoljnim uticajima. Ovde je to uperen prst u nekoga, pa se dovode i svedoci da i oni upere prst. To je sindrom pravljenja događaja i nekog „projekta”. I optužnica je ušla u taj projekat i ljudi koji sede u sudnici. Boginja Fama se umešala u ovaj slučaj. Ja svaku od ovih devojaka znam u dušu. Sve vuku iste strahove – naveo je Aleksić.

Tokom svog izlaganja gestikulirao je za govornicom, često uzimao flašicu sa vodom, osvrtao se po sudnici i objasnio da je prostor njegovog dramskog studija upola manji od sudske sale, da prozori nemaju zavese i da ništa nije moglo da bude sakriveno, ali da tužilaštvo nije ni utvrdilo kako izgleda taj prostor. Naglasio je više puta da nije reč o školi glume, a da se to u optužnici navodi 129 puta, već da je to dramski studio u kome je sve na dobrovoljnoj bazi. Časovi su bili održavani četiri puta mesečno i trajali su po sat i po, a svaki čas počinjao je molitvom „Oče naš”.

– Njima je to bila baza gde su se lepo osećali, a ja sam njih stvarno nazivao „malim ljudima“, jer oni to i jesu – ljudi sa malo godina i malo iskustva. To je skup pametnih, lepih, darovitih glavica, kojima je cilj da budu najbolji što mogu u svom životu – kazao je.

Objasnio je da su posle molitve radili govorne vežbe, a onda analizirali dramske tekstove, među kojima su bile i bajke. Obratio se zatim zastupniku jedne od oštećenih devojaka, advokatu Borivoju Boroviću, čiji je sin bio polaznik dramskog studija.

– Kada smo na scenu postavili „Crvenkapu”, vaš sin je pitao zašto u toj bajci nigde nema tate. Neka deca su pitala da li je baka alkoholičarka, jer joj je Crvenkapa u korpi donela i flašu vina – rekao je optuženi.

Citirao je tokom svog izlaganja Vladetu Jerotića, baveći se u svojoj odbrani ljudskom psihologijom. Objašnjavao je da je deci odmila govorio „gluperdo” ili „glupačice”, da ih je slao na „umivanje” ako kažu nešto pogrešno, spominjao je projekat „Gospođica Desanka” u kome je bilo planirano da glumica Milena Radulović tumači lik pesnikinje Desanke Maksimović, a u jednom trenutku je spomenuo da je mladoj glumici, koja ga je prva prijavila, idol bila glumica Šeron Stoun, pa je želela da liči na nju.

O Radulovićevoj je ispričao da je njena sestra, posle navodno kritičnih događaja, ostala četiri godine u njegovom dramskom studiju, pa je upitao zašto se nije tada borila za svoja i prava svoje sestre, nego se sada bori za prava nekih drugih devojaka.

– Milena se bitno menja na psihološkom i psihijatrijskom planu. To se vidi u dokumentaciji. Imala je traume, ali se te traume ne odnose na ono što navodi tužilaštvo. Pa, ko bi normalan sedam godina dovodio na časove dete koje tvrdi da ima strah i strahopoštovanje. Govori se o tome da sam ja imao autoritet, a to je nešto što ne može da se nametne, nego samo da se prihvati ili ne. O autoritetu možemo da govorimo da je postojao u koncentracionim logorima, gde su ljudi imali pravo da muče i da siluju. A ovde imamo sedam devojaka koje objedinjuje njihova namera da budu žrtve – analizirao je Miroslav Aleksić.

Predsednik sudskog veća, sudija Zoran Božović, upitao je optuženog posle tročasovnog izlaganja da li može da završi za pet minuta, ali su on i njegov branilac rekli da ima još mnogo toga da kaže u svoju odbranu.