Klovnovi u stečaju

Poštovana gospodo uspešni beogradski privrednici, kontroverzni biznismeni, slavni tajkuni, donatori i ktitori crkava pokajnica, ostale parajlije i vaskolika nezainteresovana javnosti: „doktori klovnovi” silom neprilika ostali su bez posla.

Verujem da vas to naročito ne zanima i da listom ne znate ni ko su oni, jer da nije tako niti bi bili vest, niti bi bili bez posla.

E, pa, reč je o četvoro dobrih i humanih ljudi koji su već pet godina, šest dana u nedelji, obilazili beogradske bolnice i davali sve od sebe da uvesele bolesnu decu u njima. Jer, smeh je, kažu, lek. Nažalost, deficitaran, jako. Eto, skinut i sa spiska obavezne terapije naših anđelaka...

Zapravo, radiće „doktori klovnovi” još koji dan, a onda pravac pred biro za nezaposlene, u redove u kojima je već previše i doktora i klovnova...

Jednostavno, ostali su bez finansijera, iliti, sponzora, a bez njih se danas, izgleda, više ništa ne može i nema kud. Osim na biro, izvinite. Tužno, jadno i žalosno.

Jeste, pišem krajnje pristrasno, pun srdžbe i jeda. Na sebe koliko i na gore prozvanu i pozvanu kastu. Znam, više bih učinio da dam pola plate a ne napišem ni slova, ali... Čuvam svoje malo, kao što oni čuvaju svoje mnogo...

Jer, za taj se podvig ne dobijaju ni gramata ni plaketa. Nit naročita medijska pažnja. Zasigurno ne značajan stisak ruke nekakvog „relevantnog političkog faktora” koji će izdašnu donaciju umeti da ceni, pamti i uzvrati... Čemu onda sve?!

Zarad zahvalnosti „zaludnih” klovnova i zlosrećnih anđelčića? ’Ajte, molim vas?! Kako to da se komercijalizuje, privatizuje i dokapitalizuje?..

Ih, da je barem neka javna česma?! Nekoliko zasada muškatli na trgu, kubik peska za parkić ili prefarbana stara ljuljaška... Nešto pored čega mogu nasmejani da se slikaju – samo da nisu bolesna deca. Loše je za imidž zdrave firme. Povrh svega još i klovnovi... Svoje gledaju da otpuste, a ne tuđe da finansiraju.

Bogme, nisko smo pali. Oko drugih stvari možda i možemo da odričemo pojedinačnu odgovornost ali kada je o deci reč – njihova dobrobit briga je svih nas. Doduše, zvuči slično kao: briga sve nas, pa smo se, mož` bit`, našli u jezičkoj nedoumici traži li se to od nas da pojedinačno pomažemo, ili kolektivno da odmažemo?.. 

No, ponavljam, u ovom slučaju najveća odgovornost je na, takozvanoj, finansijskoj eliti ovog grada. Ne zato što je to moj ćef, ili što me žulja njihovo bogatstvo, već zato što su se mesecima unazad, baš njima obraćali ovi klovnovi u stečaju, moleći za pomoć.

Obigravali su oko njih, sa sve crvenim nosićima pa zaradili i crvene uši, pride. Bride od nula na računu i ekspertskih saveta kako klovnovski esnaf nema perspektivu u uslovima tržišnog poslovanja. Šarlatan da, ali klovn ne.

Ko zna, možda tom analogijom uskoro nekakav četverac japija zaređa po bolnicama da uveseljava decu pričama o zloj berzi i tri brokera, uspavanoj kamatici, Snežani i sedam žiranata, kraljević i tehnološki višak...

Sve, samo da ne moraju da se hvataju za buđelare! Jer, u njima stanuju zmije, a opšte je poznato da se dečica plaše tih nemani, ala i bauka...

Evo, još samo za kraj da ponovim suštinu celog pisanija: Smeh je lek! Ne dozvolimo da deca provedu ni dana bez ovog, iskonskog, medikamenta. Sve ostalo može na recept...

P.S. Umalo da zaboravim, nanese li i vas, daleko bilo, nevolja ovih dana u biroe za zapošljavanje i u gomili ugledate klovna, imajte malo razumevanja, propustite ga preko reda i ne začikavajte ga – kojem je klovnu danas do šale...