Traganje za višim sferama

Kulturo, zbogom ‒ jedna je od brojnih poruka kojima se na društvenim mrežama prijatelji i poštovaoci opraštaju od Velimira Velje Pavlovića koji je preminuo u Beogradu u sredu. Ovaj kratki izraz sadrži u sebi sve ono što bi moglo da se naširoko ispriča o našem zagađenom medijskom prostoru u kome je Velja Pavlović koračao na svoj osobit način i tako postao dobri duh ovog grada, njegove kulture, rokenrola i promoter duhovnosti.

U svom novinarskom radu, dugom više od četiri decenije, bio je, ako zanemarimo neke kratke izlete, veran Studiju B, kojeg je poistovećivao sa stilom života, najpre radiju gde je radio od 1978. godine, a od 1983. bio urednik kulturnog programa, a zatim i televiziji gde je bio od prvog dana. U drugoj polovini osamdesetih bio je i saradnik Kulturne rubrike našeg lista. Bio je prvi urednik TV programa Studija B, zabranjenog policijskom akcijom posle 45 minuta emitovanja, 1990. Godine, a petog oktobra 2000. sa demonstrantima je ušao u prostorije ove televizije i vodio program do jutra.

Rođen 17. juna 1953. godine u Beogradu, gde je završio Treću beogradsku gimnaziju i diplomirao žurnalistiku na FPN, Velja Pavlović je ostavio trajan pečat autorskim emisijama, pogotovo kultnom „Nivo 23” i putopisnim serijalima, među kojima je najpoznatija „Duhovnici”. „Nivo 23” je pretočio i u knjigu, a deo serijala „Duhovnici” objavljen je na di-vi-diju.

 Emisija „Nivo 23”, u kojoj je ugostio brojne ličnosti iz sveta kulture, još davno je stekla kultni status. U početku su gosti sedeli na podu. Niko se nije bunio, samo je Velji ponekad bilo neprijatno, pričao nam je, kada bi u emisiju dolazili stariji ljudi:

– Sećam se da sam se pravdao Vladeti Jerotiću: „Znate, tu se sedi na podu, ali ako vi...”, ali on me je prekinuo rekavši: „Ako svi sede na podu, neću ni slučajno da ja sedim na stolici”. Ali to su bili dani kada su ljudi iz kulture imali mnogo toga da kažu i kada je postojala optimistična perpektiva

Emisija je počela da se emituje 1991. godine, ali je imala i puno pauza. Velji je i zabranjivano da radi, bio je i izbacivan, pričao nam je da su mu u jednom periodu slali platu na kuću samo da ne dolazi u Studio B. Bilo je perioda kad bi mu bilo dozvoljeno da radi samo na radiju Studio B, ne i na televiziji, ali čim bi se napravila demokratska atmosfera u redakciji, vraćao bi se i „Nivo 23” na male ekrane. Ipak, ni to ne bi dugo trajalo, pa je tako i dve godine posle petog oktobra 2000. imao problema. Tada je, kako nam je sam pričao, prvi put čuo o sebi da nije kooperativan.

Na Studiju B su ga, u danima kad je tamo počinjao, zvali Plavi i imao je imidž smirene osobe, pa je tako i „Nivo 23” bio jedna mirna emisija u kojoj nije bilo svađa i agresije kao u drugima već se razgovaralo lepo, a Velja je slušao svoje sagovornike, nije im upadao u reč... Devedesetih je na Televiziji Studio B bilo puno dinamike, rasprava, adrenalina, energije, pa su se dogovorili da naprave bar jednu mirnu emisiju za koju je Velja sa imidžom mirne osobe bio idealna osoba.

– Taj imidž sam stekao još dok sam počinjao na radiju. Desio se zemljotres i neko je trebalo da ode u Geološki zavod i da da izveštaj o tome gde je bio epicentar i da li se očekuje novi. Tadašnji glavni urednik i direktor Dragan Marković je rekao nek ide Plavi, a kad su pitali zašto Plavi, objasnio je: „Kad on javi da će biti zemljotres, ljudi će nastaviti da spavaju, a ako to javi Kojadin, svi će odmah da skaču sa trećeg sprata” – pričao nam je Velja Pavlović.

Posvećeno je radio i emisiju „Duhovnici”, čija tema je bio manastirski život, asketizam i traganje za višim sferama misaonosti i smisla postojanja na ovoj planeti. Početni podsticaj za ovaj serijal bile su mu reči Jovana Dučića: „Niko danas ne zna kolika je beda i uniženje ne smeti ostati sam sa sobom”. Shvatio je naime da je u eri kompjutera i televizije prekinuta komunikacija čoveka sa samim sobom i da se ljudi osećaju veoma usamljeno ukoliko ih stalno nešto ne zabavlja.

Smatrao je da monasi imaju dušu pesnika. Pričao nam je da je jako teško osvojiti njihovo poverenje. Jedan mu je rekao: „Pa nisam ja otišao u manastir da bih davao intervju”. U Hilandaru je brao grožđe s njim i pričao, a taj monah mu je rekao da čak i kad razgovaraju o lepim stvarima, treba malo i ćutati. Tako je Velja isprobavao ćutanje s njim.

– Kao urednik kulture i novinar u kulturi, uspeo sam da dokučim kako izgleda karakter pesnika. On je vrlo osetljiv, teško mu je da se snađe u buci i brzini. U tom smislu se i monah rađa, kao što se i pesnik rađa. Rodi se tako čovek za neki drugačiji svet, drugačiji način života i primer nama ostalima.

On sam je radeći ovaj serijal, kako nam je rekao, naučio da može drugačije da se živi:

– Meni stvarno ponekad pukne film i tada odem u manastir kao gost a i inače provodim neko vreme u manastiru pre nego što napravim razgovor. Ustajem svako jutro u četiri, oni me tretiraju ravnopravno, dobijem neko poslušanje, recimo da perem sudove, i onda se smirim. Ima tu dosta sitnih, jednostavnih pravila koja su blagotvorna. Ova civilizacija je okrenuta intelektualnim aktivnostima i kao da je sramota raditi nešto sporedno, a ti sporedni poslovi zapravo smiruju. Odem dva dana i vratim se preporođen. Važno mi je da ne uđem u rutinu uzimanja sedativa i antidepresiva, čega sada ima mnogo u mojoj generaciji, a i uoppte...

Nedostajaće ovom gradu Velja Pavlović, plemeniti duh „našeg malog mista”, kako su ga krstili na društvenim mrežama. A onima s kojima se družio nedostajaće njegovo nonšalantno i šaljivo pitanje: „I, kad idemo na kafu i ogovaramo?”

​Patrijarh: Poput svetionika pružio svetlost mnogima

Patrijarh srpski Porfirije oglasio se povodom smrti Velje Pavlovića, njegovog dugogodišnjeg prijatelja.

„Uistinu neobična i nimalo jednostavna životna priča ovog kulturnog pregaoca nije mu bila prepreka da poimanje kulture u našem medijskom prostoru podigne do ’Nivoa 23’ i da poput visokog svetionika pruži svetlost mnogima koji su u takođe teškim vremenima tražili put ka luci smisla”, naveo je Porfirije na svojoj fejsbuk stranici.

Dodao je i da je naročit doprinos ovog retko obaveštenog poznavaoca modernih književnih, umetničkih i bogoslovskih tokova bilo stvaranje i negovanje kultne emisije „Duhovnici”, koja je od zaborava sačuvala svetitelje našeg vremena i tako čitave riznice pravoslavne duhovnosti učinila pristupačnim mnogim bogočežnjivim ljudima.

Srpski patrijarh je istakao da je svojom prepoznatljivom pojavom i tihim glasom Velja svakome od nas omogućio da radosno zauzme mesto sagovornika brojnih podvižnika i tako ne ustukne pred krstonosnim hrišćanskim putem.

„Zato verujem da ga upravo ti sveti ljudi prihvataju dok sada tiho ’kuca na nebeska vrata’, radujući se večnom blistanju ljubavi i smisla kojim je celim bićem živeo”, poručio je patrijarh srpski Porfirije.