Ko gazduje beogradskim pijacama?

Najpoznatije su nam svakako Palilulska, Kalenić, Stari Merkator, Đeram, Bajlonijeva pijaca... ali da li ste znali da u Beogradu posluje više od stotinu tržnica? Najpoznatije, najveće i najmodernije su, naravno, u centru grada, dok po obodima sugrađani pazare na mnogo manjim, a uglavnom i znatno neuređenijim tržnicama. Zajedničko za sve njih je to što, za razliku od kupovine u hipermarketima, kod malih poljoprivrednih proizvođača može uvek da se računa na razgovor, najlepšu jabuku izvučenu ispod tezge, cenkanje, ili leti na parče lubenice za probu. Ove pijace međusobno se razlikuju ne samo po veličini, raznovrsnosti proizvoda, uređenosti i lokaciji, već i po vlasničkoj strukturi.

Najveći deo „kolača” – trećina, odnosno 31 pijaca, pripada JKP „Gradske pijace” koje je ujedno i najveći modernizator u ovom sektoru, zaslužan što je naš grad prešao put od „pazarišta” do modernih tržnica poput zatvorene pijace Palilula. Najkrupniji „igrač” u ovoj oblasti raspolaže sa 165.000 kvadrata pijačnog prostora, ima oko 8.000 tezgi i 824 rashladne vitrine. Oni svakako drže monopol nad najvećim i centralnim gradskim pijacama, pa zato i ne čudi što najviše i investiraju. Jer, kako je posle nesreće kada se obrušio „Stari Merkator” rečeno iz ovog preduzeća, u 2021. godini opredeljeno je 100.000.000 dinara za troškove održavanja svih prostora koje „Gradske pijace” koriste, koliko je planirana suma za iste namene i u 2022. godini.

Ali, veliki broj pijaca u gradu ima druge vlasnike. U ovom sektoru opstaju čak i privatnici. Osim prve privatne pijace na Bežanijskoj kosi, već 17 godina posluje i pijaca „Mala Sava” u Bloku 70 i ima 50 tezgi.

– Za otvaranje ovakve pijace bila je potrebna obimna dokumentacija, a što se tiče toga koliko je teško održavati privatnu tržnicu, najkomplikovanije je boriti se sa hipermarketima koji su nam najveća konkurencija. Za ovih 17 godina opstajemo zahvaljujući tome što u narodu i dalje živi i postoji duh pijace, odnos kupca i prodavca je veoma bitan i ljudi i dalje vole da razmene koju reč sa trgovcima iz raznih krajeva Srbije – ističe Darko Stevanović, vlasnik „Male Save”. Uslovi koji se ovde nude zakupcima nisu menjani 10 godina, a zakupnina košta 300 dinara. Dosta se polaže i na bezbednost, pa tako u kontrole dolaze sve inspekcije koje kontrolišu i „Gradske pijace”. Najredovnije su, kaže Stevanović, sanitarna i veterinarska inspekcija koja na ovoj tržnici ima svoju kancelariju.

Najvećim brojem gradskih tržnica upravljaju lokalne samouprave. Tako na primer u Rakovici „Poslovni centar Rakovica” upravlja nizom malih zelenih pijaca, dok na Čukarici taj posao pripada „Poslovnom centru Čukarica”.

– Upravljamo dvema stalnim pijacama i to su „Gorica” u Sremčici, koju smo izgradili i otvorili 1997. godine, i pijaca Umka. Ona je nekad bila deo „Gradskih pijaca”, ali je potom predata jednom privatnom preduzeću i onda ju je, zbog problema u funkcionisanju, 2001. preuzela opština. To su planske, stalne pijace, ali imamo još devet privremenih lokacija sa manjim brojem tezgi koje smo otvorili tamo gde postoji interesovanje prodavaca i građana – kaže Branislav Mirkov, samostalni stručni saradnik za poslove upravljanja pijacama iz „Poslovnog centra Čukarica”.

Ove tržnice grade se tamo gde nema velikih snabdevača, i ne preklapaju se sa teritorijom „Gradskih pijaca”. Da bi uopšte bile otvorene, potrebno je da se saglasi više prodavaca koji bi tu radili, neophodno je da predložena parcela bude u javnoj svojini, da opština da dozvolu, kao i da su komšije saglasne sa postavljanjem tržnice.

Nalaze se na Čukaričkoj padini, u Žarkovu, na Ceraku, u Železniku, Ostružnici... i na njima je zbirno osamdesetak tezgi, koliko je otprilike i na dve stalne pijace – u Sremčici 62, a na Umki 22.

– U Sremčici imamo mlečnu halu sa rashladnim vitrinama, imamo i objekte u privatnom vlasništvu koji su u okviru pijace, pa su tamo razgranate i uslužne delatnosti. „Goricu” smo kompletno renovirali 2016. godine, a Umku 2012. Održavamo vodovodne i kanalizacione instalacije, platoe, repariramo i po potrebi menjamo tezge... pre mesec dana smo u Sremčici postavili video-nadzor... – nabraja Mirkov nadležnosti „Poslovnog centra Čukarica”.

Preduzeće „Pijace Ropočevo” u Sopotu ima 16 objekata, u Grockoj je nadležnost nad ovom oblašću poverena JP „Pijace i zelenilo Grocka”, a u okviru Službe za pijačnu upravu u Surčinu rade tržnice u centru opštine, ali i Jakovu, Dobanovcima i Boljevcima. U Lazarevcu je briga o pet pijaca – zelenoj, otvorenom tržnom centru, stočnoj, zelenoj robnoj u Stepojevcu i pijaci za prodaju polovnih stvari – pripala Javnom preduzeću za komunalnu privredu „Lazarevac”, dok je JKP „Pijace Mladenovac” nadležan za tržnice na teritoriji svoje lokalne samouprave. Do 2001. godine ove tržnice poslovale su u okviru „Gradskih pijaca”, a od tada kao samostalno preduzeće čiji je osnivač opština.

– Naša zelena robna pijaca nije u idealnom stanju, ali se trudimo da je održimo kako zbog građana tako i zbog naših zakupaca. Objekat je star 30 godina i u njega nije ništa ulagano pa smo sada u fazi rešavanja imovinskih odnosa da bismo mogli da započnemo izgradnju i obnovu. Nadamo se brzoj rekonstrukciji. Ostali objekti, mlečna hala i žitno-stočna pijaca, u dobrom su stanju. Što se tiče zakupaca, kako tezgi tako i lokala, ukupno ih imamo 135. Redovno sprovodimo deratizaciju i dezinsekciju i držimo higijenu pijaca na veoma visokom nivou – kaže direktor ovog JKP-a Žarko Obradović, dodajući da preduzeće gazduje i parkingom za teretna vozila na Koridoru 10, kod Malog Požarevca.

I pijacama u Obrenovcu upravlja opština.

– Imamo zelenu pijacu koja postoji duže od 100 godina. Ona će uskoro biti srušena i na njenom mestu ove godine biće napravljena potpuno nova, zatvorena poput Palilulske. Objekat će početi da se radi u aprilu ili maju, imaće podzemnu garažu, a iznad nje će biti 256 tezgi, 45 lokala, mlečna hala sa tezgama za sir, jaja, kokoške, ribu... – najavljuje Miroslav Čučković, predsednik opštine Obrenovac, i dodaje da će u međuvremenu, dok traje izgradnja, zakupci biti preseljeni na obližnju robnu pijacu koja nije popunjena i za te svrhe biće joj pridodata jedna nadstrešnica da bi ljudi na njoj nesmetano mogli da rade.

„Gradske pijace” investiraju punom parom

Mnogo toga se promenilo od kako je 1824. godine na Studentskom trgu nastala prva gradska pijaca, pijaca Svetog Andreje, koja je trebalo da uvede red na tržištu poljoprivrednih proizvoda koje je do tada zavisilo od bahatosti turskih vojnika. Primitivne tezge, konjske zaprege koje su prenosile namirnice i turska kaldrma na kojoj se prodavala roba otišle su u prošlost, a danas su „Gradske pijace” moderno preduzeće koje gazduje trećinom tržnica u gradu i neprestano ih unapređuje. U poslednjih nekoliko godina „Gradske pijace” natkrile su 14 beogradskih tržnica, postavljena je zaštita od atmosferskih prilika, brisoleji, kao i nove mreže za zasenu. Uređeno je više od 2.000 kvadrata poslovnog prostora, zamenjeno gotovo 80 ukupne pijačne opreme i gotovo sve pijačne tezge. Kako su nedavno podsetili iz ovog preduzeća, zamenjeno je i 300 rashladnih vitrina i 40 boksova, uređeni su pijačni platoi, modernizovani parking-prostori...

– Preduzeće je krajem 2019. godine realizovalo jednu od najvećih kapitalnih investicija, izgradnju najmodernije pijace u jugoistočnoj Evropi – pijacu Palilula. Značajna investicija, koja je promenila izgled jedne od najlepših pijaca Beograda, jeste uređenje pijace Zemun. Završena je prva faza rekonstrukcije pijace Kalenić, a pijace Skadarlija, Vidikovac, Banovo brdo, Železnik, Smederevski đeram, Zvezdara i Banjica su revitalizovane i sređene – saopštili su iz „Gradskih pijaca” posle nesreće u „Starom Merkatoru”.