Karadžić ima pravo da se brani sam

Hapšenje Radovana Karadžića većina zapadnih medija prikazala jekao zadovoljenje pravde sa zakašnjenjem od 13 godina, a njegovu odgovornost za ratne zločine gotovo da niko i ne dovodi u pitanje. 

Posle hapšenja bivšeg političkog lidera bosanskih Srba novoizabrani premijer Srbije Mirko Cvetković pozvaoje i preostalu dvojicu haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića da se predaju. Ali, očigledno svestan činjenice da je u domaćoj javnosti, naročito posle nedavnog oslobađanja Nasera Orića i Ramuša Haradinaja, prevaglo mišljenje da je Haški tribunal politički sud osnovan da sudi samo Srbima,dodao je da očekuje od Haškog tribunala „da pravedno sudi i jednako tretira sve žrtve i sve zločince”.

Haški tribunal je podigao 161 optužnicu. Ali, na pitanje koliko je Srba optuženo (od ukupnog broja njih stotinak), Nerma Jelačić, portparol Haškog tribunala, za „Politiku” kaže da nema te podatke i da tribunal ne pravi razliku između Srba, Hrvata, muslimana i ostalih.

Ipak svi smo svedoci da je najveći broj optuženih Srba i da se upravo njima u tribunalu izriču drakonske kazne, dok su komandanti OVK i snaga bosanskih muslimana zbog loših optužnica i nedostatka dokaza oslobođeni optužbi.

Na pitanje ima li u Haškom tribunalu pravde za Srbe, mnogi poput dr Koste Čavoškog, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, potencijalnog člana Karadžićevog tima odbrane, kažuda tribunal uopšte nije sud nego „izrugivanje pravu i pravdi”.

Advokat Jovan Simić, bivši savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za haška pitanja takođe smatra da su neke presude Haškog tribunala sramne, ali da je to i zbog toga što država nikada nije stala iza haških optuženika. Posle dobrovoljne predaje ti ljudi su uglavnom bili zaboravljeni i u stručnom delu nisu imali pomoć, iako je, kako kaže Simić, kabinet predsednika Tadića predlagao bivšem premijeru Vojislavu Koštunici da se formiraju stručni timovi koji će da rade i obrađuju određena teoretska pitanja koja su se pojavila u Hagu kao inovacija krivičnog prava, jer je haška stručna praksa postavljena tako da bi se ljudi lakše osudili i da bi tužilaštvo imalo manje problema oko dokazivanja.

„Pravda je tamo vrlo problematična, pogotovu za Srbe. Formalno oni dobijaju dosta mogućnosti koje nemaju u domaćom pravosuđu, ali država mora u punom kapacitetu da pomogne tim ljudima.

Ja ne govorim o pomaganju zločincima. Država je imala interes da pomogne tim ljudima pre svega jer su to njeni državljani i zato što osuda tih ljudi podrazumeva i neku odgovornost države i društva u određenom trenutku”, kaže Simić.

Iako ima mnogo zamerki na rad Haškog tribunala, on dodaje da ne smemo zaboraviti da kao društvo imamo međunarodnu i moralnu obavezu da one koji su osumnjičeni za ratne zločine uhapsimo da bi oni pokušali da svoju nevinost dokažu pred sudom.

Predsednik neuropsihijatar

Karadžić je najavio da će u Hagu da se brani sam. Tužilaštvo je protiv toga, jer on između ostalog nije pravnik već neuropsihijatar. Ipak, konačnu odluku će doneti sudsko veće koje je do sada Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Šešelju dozvolilo da sami sebe zastupaju.

Simić smatra da bi Karadžić mogao i trebalo da se brani sam ukoliko on to hoće, a da je na sudu da oceni da li njegovo zdravstveno stanje to dozvoljava i da li on pokušava da opstruira postupak.

„Kod ovako visokog nivoa kao što je predsednik Republike Srpske, kada se radi o jednoj od glavnih ličnosti tokom rata koja je na svaki način bila upućena ili je odlučivala o bitnim stvarima nemoguće je jedan deo politike izmaknuti iz dokaznog postupka i krenuti na suvoparno utvrđivanje činjenica da li je neko negde bio ubijen. Ubijen je. To je nesporno. Ja čak i mislim da ceo taj postupak ne treba mnogo da se dokazuje. Znamo da je granatirano Sarajevo, da je bila Srebrenica, Omarska… Treba da se utvrdi da li su političari inicirali takvo ponašanje. To što nekome ne odgovara da se čuju neke stvari nikako ne bi smelo da bude razlog da mu se uskrati da on kompletno iznese svoju odbranu, čak ona bila i pogrešna”, kaže Simić.

Čavoški kaže da svaki optuženi „može sam sebe braniti ili preko advokata po vlastitom slobodnom izboru. Dakle, treća mogućnost da sud nametne optuženom advokata sa kojim on neće da sarađuje nije dozvoljena. Drugim rečima, Haški tribunal nije vlastan da bilo kome a najmanje dr Radovanu Karadžiću nameće advokata”.

Po njegovoj oceni, dr Radovan Karadžić je sposoban da sam sebe brani, jer je između ostalog on verovatno jedan od najupućenijih u faktografsku osnovu na kojoj počiva optužnica.

Na pitanje zašto Haški tribunal hoće Karadžiću da nametne advokata

Čavoški kaže zbog toga što ima vrlo loše iskustvo sa Slobodanom Miloševićem koji se sam branio i sa dr Vojislavom Šešeljem koji se takođe sam brani.

„Pokazalo se da je odbrana mnogo uspešnija ukoliko optuženi sam sebe brani umesto da ga brane nekakvi advokati. Ti advokati, čak i kad su naši državljani primaju platu, odnosno nagradu od Haškog tribunala. Ja ne mogu reći da su oni plaćenici Haškog tribunala, ali u našem narodu postoji izreka „čije pare toga i muzika”. I ti advokati se između ostalog trude, da bi dobili taj honorar, da ne povrede sud i tužioca. Jedini koji je to učinio bio je advokat Vujin u slučaju protiv Duška Tadića koji je zbog navodne povrede pravila suda bio kažnjen sa 30.000 maraka i izbrisan sa liste advokata koji mogu biti branioci haških optuženika”, kaže Čavoški.

Govoreći o Karadžićevoj nameri da se brani sam u izjavi za Bi-Bi-Si i Miloševićev tužilac Džefri Najs je rekao da bi bilo teško da se danas zamisli da Haški tribunal uskrati pravo Radovanu Karadžiću da se brani sam.

„Ako Karadžić odluči da se brani sam, to je pravo koje mu pripada prema Statutu, sud će odlučiti na koji način da mu dozvoli da to pravo iskoristi. U slučaju Slobodana Miloševića sudije su bile izuzetno oprezne i to je, po mom mišljenju, bilo vrlo mudro pa su mu omogućile da se brani na najbazičniji način, da postavlja pitanja koliko je dugo želeo i o čemu god je želeo, ali u okviru prethodno određenog vremenskog okvira. Zbog toga se sticao verovatno lažni utisak da je on suđenje iskoristio za izlaganje svojih stavova.

Iskustvo iz postupka protiv Miloševića kao i drugih poput suđenja Šešelju moglo bi da dovede do toga da sudije nateraju Karadžića da uzme advokata ako pređe određenu granicu u svojoj odbrani.

U svakom slučaju, on će u načinu na koji se brani morati da se pridržava određenih pravila”, objasnio je Najs.

Nemoguća misija

Prema postojećem planu, Savet bezbednosti UN očekuje da će se 2008. godine završiti svi prvostepeni procesi koji se vode pred Haškim tribunalom, a da će do 2010. biti završeni i svi postupci po žalbi. Međutim, kako se bliži kraj godine, to sve više liči na nemoguću misiju.

Listi optuženih koji čekaju na početak suđenja, a na kojoj se nalaze Vlastimir Đorđević, Momčilo Perišić, Mićo Stanišić, Zdravko Tolimir i Stojan Župljanin sada je dopunjena i imenom Radovana Karadžića.

Najtraženiji haški optuženik sledeće nedelje treba da stigne u Hag. Portparolkatribunala Nerma Jelačić je izjavila da je pritvorska jedinica u kojoj će Karadžić biti smešten spremna za novog stanara, ali po vestima koje su došle iz holandske prestonice nije spremna i optužnica protiv bivšeg predsednika Republike Srpske.

Kako je izjavila portparolka tužilaštva Olga Kavran tužilaštvo je došlo na ideju da po četvrti put menja optužnicu.

Za sada važi optužnica protiv Karadžića iz 2000. godine.

Portparolka tužilaštva je međutim rekla da izmena optužnice može da bude predložena i nakon što Karadžić stigne u Hag.

Imajući u vidu pomenute rokove do kojih bi Haški tribunal trebalo da zatvori vrata, suđenje Karadžiću bi trebalo da počne ove godine, ali to se verovatno neće desiti. Odbrane drugih haških optuženika imale su različite vremenske periode za pripremu, ali, naprimer, Simić kaže da bi optimalni rok za pripremu Karadžićeve odbrane bio od osam meseci do godinu dana i da to što sud treba da se zatvori 2010. ne sme da bude razlog da se nekome uskrati pravo na pravedno suđenje.

Kavran kaže da sudije procenjuju kada će zakazati suđenje, i koliko je potrebno vremena optuženom da spremi odbranu. Treba imati u vidu da se i suđenje Vojislavu Šešelju takođe ne uklapa u postojeći plan.

U ponedeljak, zaposleni u tribunalu idu na letnji odmor. Posle devet meseci suđenja tužilaštvo još nije završilo izvođenje svojih dokaza. Ono će na raspolaganju imati još oko četiri meseca a zatim će Šešelj imati godinu dana za svoju odbranu ako mu pre toga u septembru ili oktobru na zahtev tužilaštva ne nametnu advokata, nakon čega će on odmah stupiti u štrajk glađu.

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar je proletos od Saveta bezbednosti zatražio da rok za završetak prvostepenih postupaka bude 2010,a da rok za postupke po žalbama bude produžen do kraja 2011. godine. Pokar za sada nije dobio zvanični odgovor ali nije isključeno da je postignuta neka prećutna saglasnost.

Međutim, budući da je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao da Rusija neće podržati ideju da Haški tribunal nastavi rad posle 2010. godine, pošto smatra da radi neobjektivno, ima onih koji priželjkuju da se Karadžiću sudi pred nekim domaćim sudom.

Ali, u tužilaštvu, kako kaže portparolka Kavran, o ovome ne razmišljaju.

Simić smatra da postoji način da se Karadžiću omogući da pripremi odbranu i da onda u tribunalu odvoje jedno ad hok veće za suđenje Karadžiću, i jednog dana eventualno Ratku Mladiću i Goranu Hadžiću, a možda i još nekima. Ili da sve te predmete prebace u stalni Krivični sud u Hagu. U svakom slučaju, i posle 2010. godine nastaviće da postoji neki „skraćeni” Haški tribunal.
(/slika2)