Fransisko Hento pamtio je utakmicu s Partizanom

Nedavno je u Madridu preminuo legendarni fudbalski as Reala Fransisko Hento, što je „Politika” i objavila 19. januara na sportskoj strani. Fudbalski klub Partizan uputio je telegram saučešća, uz podsećanje da je ovaj fudbaler igrao protiv Partizana u finalu Kupa evropskih šampiona 1966.

Hento je protiv Partizana igrao i deset godina ranije. Kada je 1955. godine pokrenut Kup evropskih šampiona, na inicijativu pariskog sportskog lista „Ekip”, Partizanu je pripala čast da predstavlja Jugoslaviju na ovom takmičenju.

U prvom kolu Partizan je eleminisao lisabonski Sporting, posle 3:3 u Lisabonu i 5:2 u Beogradu. U sledećoj rundi naš klub je za protivnika dobio madridski Real. O Realu se dosta znalo, ali Španci gotovo da ništa nisu znali o našem klubu. Prva utakmica igrana je u Madridu 25. decembra 1955. Išlo se u zemlju mračnog režima generalisimusa Franka. Diplomatskih odnosa između dve zemlje nije bilo. Prvi susret, pred više od 100.000 gledalaca, Real je dobio sa 4:0, pod vrlo neobičnim okolnostima. Partizan je od početka krenuo silovito i postigao dva gola, u 8. i 10. minutu. Oba gola je dao Miloš Milutinović, a francuski sudija Harcig ih je poništio zbog navodnog ofsajda. Naši fudbaleri su se u čudu krstili, što su Španci pozdravljali aplauzom, jer im je bilo neobično da se krste ljudi iz zemlje u kojoj je propagiran ateizam. To je možda i uticalo na naše fudbalere da popuste i prime četiri gola. S ove utakmice nije bilo opširnih izveštaja, jer telefonske veze između Jugoslavije i Španije nisu postojale. Vođa puta Partizana Pavle Jovićević poslao je kratak izveštaj dopisniku „Borbe” u Parizu Bogdanu Pešiću, a on ga je telefonski prosledio „Sportu”.

Revanš je usledio 29. januara 1956. u Beogradu. Ova utakmica je pobudila veliko interesovanje, a tražila se karta više. Po vrlo hladnom vremenu i sa snežnim pokrivačem, na stadionu JNA okupilo se 40.000 gledalaca. Kako golman Slavko Stojanović nije mogao da nastupi zbog povrede, među stative je stao tek stasali 18-godišnji Milutin Šoškić. Uspešnim odbranama najavio je lepu golmansku budućnost. Slavni Real je nadigran i razbijen. Golovima Milutinovića u 24. i 87. i Mihajlovića u 47. minutu iz penala, naš klub je pobedio sa 3:0. Gosti pri kraju prvog poluvremena nisu iskoristili jedanaesterac, a najzrelija prilika za Partizan je bila kad je Herceg s velike udaljenosti uzdrmao prečku. Koliko je naš klub bio nadmoćan, svedoči i podatak da se Alfredo di Stefano često vraćao unazad da pomogne svojoj odbrani. Naša štampa posvetila je dosta prostora ovoj utakmici. Po igri i brojnim šansama malo je nedostajalo da Partizan dostigne i anulira prednost Madriđana iz prve utakmice i plasira se u narednu rundu KEŠ-a. Slavni predsednik Reala Santijago Bernabeu je kasnije izjavio da je Partizan bio jedini koji je mogao da zaustavi njihov pobedonosni hod, jer ih niko nije tako nadigrao. I Fransisko Hento je u svojim sećanjima pričao da u petogodišnjem ciklusu trijumfa posebno izdvaja utakmicu s Partizanom i kasniji meč s Juventusom i da ta dva susreta nikad neće zaboraviti.

Ova utakmica ostala je u sećanju naših starijih ljubitelja fudbala, a treba istaći da je madridski Real pet puta uzastopno bio pobednik Kupa evropskih šampiona.

Posle ove utakmice i u Partizanu i u Realu je došlo do smene generacija. Slučaj je hteo da se Partizan i Real posle 10 godina ponovo sastanu, ovog puta u finalu KEŠ-a 11. maja 1966. godine. Iz oba sastava iz susreta odigranog 1956. ostala su samo dvojica igrača. Kao kapiteni svojih ekipa, Milutin Šoškić i Fransisko Gento rukovali su se 1966. na centru igrališta stadiona „Hejsel”.

Interesantno bi bilo da popularni Šole ispriča kako je izgledao njegov susret s Hentom posle 10 godina.

Saša R. Petrović
sportski novinar, Beograd