Mladi nose maske, ne odriču se druženja

Maske još i mogu da nose, ali druženja i okupljanja ne mogu da se odreknu ni u jeku epidemije. Savete uglavnom ne prihvataju i oslanjaju se samo na svoje procene i uverenja. To je pokazalo istraživanje dr Danila Vukovića, profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Studija pod nazivom „Zašto nosimo maske? Legitimitet, poverenje i poštovanje normi u uslovima pandemije” urađena je na uzorku od 544 akademca svih godina studija Pravnog fakulteta.

Tumačeći dobijene podatke, profesor dodaje da je malo studenata koji poštuju zdravstvene propise i sprovode epidemiološke mere štiteći se od virusa korona. Da li će nositi masku, biti na rastojanju kada su u grupi i vakcinisati se, zavisi od njihovog ličnog uverenja da te mere imaju ili nemaju smisla. I poverenje u institucije, sa akcentom na stručnjake i lekare, takođe zavisi od njihovog ličnog stava; neki ga imaju, drugi ne. Socijalna kontrola, odnosno moralna kritika okoline i zakonska osuda zbog nepoštovanja mera ne utiče značajno na „samozaštitno” ponašanje mladih.

Očekivano, studenti manje poštuju mere koje remete njihov uobičajeni društveni život – tako da od svih preporuka najviše poštuju onu da nose maske, a najmanje se obaziru na zabranu okupljanja.

– Na samom početku pandemije u javnosti su se uobličile dve predstave – da su mladi u manjem riziku od starijih i bolesnih i da se oni manje pridržavaju epidemioloških mera. Zato sam pokušao da ustanovim u kojoj meri oni poštuju propise i koji faktori na to najviše utiču. Uprkos uvreženim stavovima da su mladi bastion nepoštovanja mera, na pitanje da li poštujete mere, tek šest odsto njih odgovorilo je da ne poštuju, 16 procenata je odgovorilo „da i ne”, dok je skoro 80 odsto reklo da uglavnom ili u potpunosti poštuje mere. Međutim, pitanja o poštovanju pojedinačnih mera otkrivaju drugačije obrasce ponašanja i pokazuju da skoro petina studenata zapravo ne poštuje pravila, trećina njih uglavnom ili u potpunosti poštuje samozaštitna ponašanja, a gotovo polovina njih nalazi se u zoni ambivalentnog odnosa prema poštovanju mera. Ovaj nalaz pokazuju da opšte uverenje da mladi ne poštuju mere možda i nije sasvim neopravdano – ističe naš sagovornik.

One mere koje su imale manje dramatičan uticaj na svakodnevni i društveni život imaju veću podršku studenata i obrnuto – oni najviše podržavaju mere obaveznog nošenja maski, a najmanje policijski čas. Preko polovine akademaca smatra da je nošenje maski delotvorna mera, a preko trećine njih da je održavanje fizičke distance svrsishodno. Tek svaki četvrti student isto to misli za zabranu rada ugostiteljskih objekata, škola i fakulteta i policijski čas.

– S obzirom na to da sudbina pandemije ne zavisi samo od ponašanja virusa, već i od ponašanja čoveka, važno je razumeti koji faktore utiču na samozaštitno ponašanje i poštovanje mera koje je država propisala. Odgovor na pitanje zašto ljudi poštuju norme relativno je jednostavan i glasi – poštuju ih kada smatraju da je to poštovanje svrsishodno i da je vlast koja propisuje norme legitimna, odnosno kada imaju doživljaj da vlast inače dela u skladu sa zakonom i sama poštuje pravila koja donosi. Kada mislimo da su institucije sistema legitimne i pravične, mi poštujemo njihova pravila i prihvatamo sadržaj normi koje sistem donosi – pojašnjava profesor Vuković.

– Međutim, istovremeno moramo imati doživljaj da je neka norma svrsishodna – ako nemamo doživljaj da nošenje maski i vakcinacija imaju smisla, nećemo ih upražnjavati, a to je pokazalo i ovo istraživanje. Osim toga, ova studija je pokazala da socijalna kontrola, odnosno moralna osuda i kritika okoline, nemaju važnu ulogu u praktikovanju samozaštitnog ponašanja. To znači da mladi ne brinu previše da li će njihovo ponašanje naići na osudu društva jer socijalne norme na njih nemaju preveliki uticaj. Strah od sankcija takođe ima mali uticaj na poštovanje mera – mladima je važno da imaju poverenja u institucije koje donose pravila i da te institucije s njima komuniciraju na jasan način. Svet mladih je takav da oni zahtevaju jasna i racionalna objašnjenja zašto moraju da poštuju određena pravila, ali istovremeno posmatraju i da li je politička elita dosledna kada je u pitanju poštovanje tih istih pravila – objašnjava naš sagovornik.

Ovo istraživanje je pokazalo da presuđuje poverenje u stručnjake – akademci koji imaju više poverenja u stručnjake, više poštuju mere. Nešto slabiji uticaj ima poverenje u političke institucije, dok poverenje u represivne institucije ima negativni predznak. Očekivano, epidemiološke mere više poštuju studenti koji redovnije prate medije i smatraju ih objektivnim. Oni akademci koji veruju da su mere delotvorne daleko su skloniji da ih poštuju, a individualna procena rizika je značajniji faktor poštovanja mera od socijalne kontrole.

– Demokratska društva ne mogu se osloniti samo na represiju kada žele da osiguraju primenu zakona. Upravo suprotno – da bi bili primenjivani, zakoni moraju biti legitimni, odnosno građani ih moraju smatrati opravdanim i slagati se s njihovim sadržajem. Ovo slaganje posebno je važno u slučajevima vanrednih situacija, kao što je pandemija, i u tome mnogo veću ulogu ima naučna racionalnost i doživljaj da poštovanje pravila ima smisla, nego strah od socijalne kritike i osude – zaključuje dr Danilo Vuković.